Zeleno šišanje budžeta. Nevidljive sadnice i vidljive naduvane cene

14.04.2025. – Ugovor koji je potpisan 18. marta 2025. godine, za pružanje usluge sadnje dekorativnih četinara i lišćara na javnim površinama u Kovinu i naseljenim mestima, nije samo višestruko uvećan u računici, već su i sadnice nevidljive. Kao da su čvorci u kljunu raznosili semenke pa se ne zna gde je koje drvo palo?! Do tog smo zaključka došli u pokušaju da saznamo gde je to zasađeno više od 200 stabala za skoro milion dinara?

Komunalna inspekcija Opštinske uprave Kovin je 26. februara izvršila „vanredni inspekcijski nadzor nad primenom programa održavanja čistoće na javnim površinama na teritoriji opštine Kovin“ i tom prilikom zapisnički konstatovala da je potrebno zasaditi sadnice drveća na javnoj površini na teritoriji opštine Kovin. Što bi prostije rekli: nema dovoljno drveća i zelenila. U obrazloženju rešenja koje je izdao javnom preduzeću „Kovinski komunalac“ rukovodilac Odeljenja za inspekcijske poslove, inspektor zaštite životne sredine Bogoš Tivadar, stoji da je ovo preduzeće dužno da izvrši sadnju drveća na javnim zelenim parkovskim površinama. Odnosno, da izvadi osušena stabla i zasadi nova. Vrednost posla je procenjena na 949.500 dinara, a u skladu sa ponudom koju je dostavilo poljoprivredno gazdinstvo Ivice Jovanovića

Naravno, niko nije protiv ozelenjavanja, naprotiv većina građana je protiv seče, nestručnog orezivanja ili pak, kao što je pisao naš čitalac pre par meseci, zanemarivanja novih sadnica u tekstu Usput zabeleženo:Da li je drveće pored groblja moralo da umre, pita naš čitalac? – Kovinskeinfo

U proleće se posade sadnice, o njima niko ne vodi računa pa se sledeće godine osušene sadnice menjaju novim. I tako u krug.

Skoro milion dinara za nove sadnice bio nam je poziv da se upustimo i istražimo kako se kreću cene sadnica u drugim rasadnicima? Cene variraju od rasadnika do rasadnika, ali nisu ni približno onolike koliko je JP „Kovinski komunalac“ platio za njih.

Tako su na primer „Komunalac“ i opština Kovin sadnice fotinije plaćali 3000 dinara po komadu, dok je ista sadnica u drugim rasadnicima od 350 do 500 dinara. Smaragdna tuja 2-2,5 metra visine po sadnici plaćena je 5000 dinara, dok je u drugim rasadnicima 1500 dinara. Prema ovoj ponudi koju smo mi dobili ukupna cena za ovaj projekat iznosila bi 276.650 dinara, bez transporta i sadnje, što je opet tri puta manja vrednost nego što je plaćeno gazdinstvu Jovanović.

Ono što je još bitno kod ovog posla je to što nismo dobili tačne lokacije gde je posađeno oko 200 sadnica. Iz „Komunalca“ su nas uputili na opštinsku upravu, odnosno na komunalnu inspekciju jer su oni izdali rešenje za izvršenje ovog posla. U razgovoru sa inspektorom Bogošem, koji je potpisao rešenje, nismo mogli tačno da utvrdimo lokacije. On je znao da nam kaže samo za Đeram u ritu, a gde su ostale lokacije inspektor nije znao da kaže. Uputio nas je na predsednike mesnih zajednica ili direktno izvođaču radova. Pozvali smo Ivicu Jovanovića i njega pitali gde su sve sadnice posađene? Kako nam je rekao, neke sadnice su posađene na Šljunkari, neke u parku u Kovinu i neke u centru Kovina, a za ostala naseljena mesta ne može sa preciznošću da kaže gde je posađeno.

Reklo bi se da je ozelenjavanje opštine Kovin proteklo vrlo planski, samo ne zna se tačno gde. Gde su sve zabodene te višestruko plaćene sadnice i posut melč, ne zna ni onaj koji je dobio posao da to uradi, već je i on posao poverio mesnim zajednicima, baš kao onomad Centar za socijalni rad što im je poverio vaučere. A mesne zajednice kao Bermudski trougao u kome se gubi svaki trag i sadnicama i vaučerima. Zgodna kombinacija kada nešto treba sakriti, čini se.

Ovde se otvaraju još neka pitanja, da li su usluge „naduvane“ i da li je razlikom od skoro 700.000 dinara možda plaćeno nešto drugo?

Auto dan za angažovanje buseva je oko 50 hiljada dinara. Za uslugu prevoza sadnica isporučilac sadnica naplatio je skoro dva bus auto dana. A za ukupnu razliku u ceni u odnosu na druge rasadnike, koliko bi to moglo biti buseva?

M. LJ.