Ima jedna stara:“Lopov kad dođe na vlast najglasniji je u zagovaranju zakonitosti da bi zaštitio što je
prigrabio“.
Odbačeni i izopšteni sa stola političke podele najglasniji su kopači po prljavom vešu i huškači na bunt.
Nažalost, nema više viteštva. Internet i društvene mreže omogućile su svakom da se sakrije iza maske
„Robin Huda“ i krene u „borbu za istinu“.
Niko glasnije ne kritikuje aktuelnu vlast od onih koji su „spali sa te sise“. Nikome nije više „stalo do
istine“ od onih koji su do juče učestvovali u njenom prikrivanju.
Nažalost to je realnost, kao što je realnost i povodojivost i zaboravnost.
Oni koji su do juče bili predmet raznih afera, neki i glavni akteri, kad im izmakne pozicija, najglasnije
„svedoče o onome što se dešavalo“, hraneći ljudsku potrebu da se stvari isteraju na čistac. A u stvari,
iza lažnih profila, sa pseudonimima, skriveni iza paravana, iz pozadine neki strašljivci hrane publiku
iznošenjem senzacionalističkih informacija. U njima možda i ima istine, ali istina nikad nema samo
jedno lice. A ono što se valja u tom kalu jesu lični animoziteti, zavist, ljubomora, glad za privilegijama.
Nedavno sam gledala neke serije, inkvizicija, verski ratovi… Vešanja i suđenja za veštičarenje i
„đavolju decu“. Najoholiji i najglasniji bili su sveštenici koji su noću pohodili monahinje, silovali ih i
onda ih ubeđivali da je to bio sam đavo. I one poveruju!
Taj fenomem sugestije, bežanja od istine sa kojom se često nije prijatno suočiti, star je koliko i klasne
podele.
Društvene mreže daju mogućnost raznim „ićićima“ da sebe predstave kao „Zoro osvetnike“, ne
shvatajući časnost njegovog lika, kao što ne znaju ni da Trojanci nisu sami sebi poturili konja. Oni
okolo etiketiraju ljude, prozivaju redom, bez smelosti i viteške časti, da stanu, pogledaju u oči i tako
saspu kome šta imaju!
A što se portala Kovinske.info tiče, pisaće ono što je profesionalno novinarstvo, bez skrivanja i bez
privilegija. Za dve nedelje od ideje do realizacije uspeli smo da dopremo do auditorijuma kome nije
sva pažnja samo jedna do dve teme. Uspeli smo da napravimo mesto za običnog čoveka, male
ljude(decu), za one neprimetne javnosti, a kako rastemo, sve će doći na red.
Nažalost, u poplavi blatoida javnost je zaboravila kako izgleda i čemu služi jedan medij. Njega ne
„hrane“ informacijama izopštenici iz aktuelne vlasti. Njega hrane činjenice.
Hvala vam što nas čitate i pratite. Sad smo sasvim sigurni da radimo pravu stvar.
V. Živkov
