O proceni bezbednosti na pretakalištu nafte u Kovinu: Nema razloga za strah, sve je urađeno najbolje moguće, tvrdi operater

U skladu sa svojom zakonskom obavezom, Ministarstvu za ekologiju i zaštitu životne sredine, operater Euro KB rent podneo je  na uvid izveštaj o bezbednosti i plan zaštite od udesa na kompleksu izgrađenom u Kovinu, uz obalu Dunava. Operater je dostavio dokumenta na  saglasnost, a nadležni organ je u obavezi da organizuje javni uvid, prezentaciju i javnu raspravu. Uvid je trajao unazad dvadesetak dana. Dokument je bio dostupan u Ministarstvu, ali i u prostorijama opštine Kovin. Tokom trajanja javnog uvida nije bilo zainteresovane javnosti sa željom da izvrši uvid u ove dokumente, rekla je u uvodu javne rasprave predstavnica Ministarstva za ekologiju i životnu sredinu, koju je organizovala opština Kovin.

Izveštaj o bezbednosnoj proceni prezentovala je Nevena Zubić iz EUROlobica urbo koja je procenu uradila. Ona je naglasila da se radi o kompleksu čiji je kapacitet 61.200 kubni metar i da je  operater Euro KB rent u obavezi da podnese izveštaj o bezbednosti i interni plan zaštite od udesa, na osnovu količine opasnih hemikalija koje se nalaze na njegovoj lokaciji i da preduzme mere koje ograničavaju uticaj tog udesa na život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ovaj je proces između ostalog važan i da bi operater prihvatio i u plan uneo primedbe i sugestije koje se mogu čuti na raspravi.

Blok 117 gde se nalazi ovo pretakalište je građevinsko zemljište namenjeno lučkim delatnostima. Makro lokacija je udaljena oko dva kilometra od centra gradske zone, a od arheološkog lokaliteta oko 300 metara. Svi samostajaći objekti su ozakonjeni, naglasila je Nevena, a postrojenje je namenjeno za skladištenje eurodizela.

Učesnicima javne rasprave predočeno je da postoje rizici tokom čitavog sistema pretakanja, ali je  preduzeto sve da se rizik i zagađenje svedu na minimum. Do sada na lokaciji nije bilo nikakvih udesa. Ukoliko se poštuju propisani uslovi rizici su minimalni. Sva lica su obučena za rukovanje opasnim materijama, a do udesa može doći samo u slučaju da neko od radnika ne poštuje proceduru.

-Mi smo navikli na neprijatne mirise iz industrijske zone, ali nismo navikli na ovu vrstu opasnosti. Pitali su nas građani šta je to, na saznanje da su to objeketi za pretakanje nafte, odnosno dizela. Pre 15 godina bilo je reči da se tu napravi fabrika za reciklažu gume. Vi ste ovde naveli razne nivoe rizika. Ali rizik je rizik. Da li je po zakonu obaveza ovakvog sistema da ima svoju vatrogasnu službu ili ćemo zvati naše DVD koje ima dve cisterne? pitao je Bogoš Tivadar načelnik inspekcijske službe i inspektor za zaštitu životne sredine, dodajući- Dok je lepo, lepo je, ali nas interesuje šta će biti u slučaju akcidenta? Mi smo imali ponudu za jedno postrojenje za koje je rečeno da  je verovatnoća da se nešto desi jednom u 50 godina. Ali tada će se Kovin ugušiti i odbili smo takav projekat.

Na ovo i na još pitanja o rizicima odgovorio je predstavnik firme Euro KB rent, Slaviša Marinković. Rekao je da se temperatura u rezervoarima neprekidno prati i da i na najmanje pomeranje reaguje sistem za hlađenje. Oni su procenu rizika radili sa najgorom mogućom pretpostavkom, pa je naveo primer zapaljenja jednog rezervoara kada se odmah pristupa spoljašnjem hlađenju ostalih. Što se vatrogasne službe i opremljenosti tiče, Marinković je i tu napomenuo da je obučenost i opremljenost na najvišem nivou kao i ogromne količine vode i vatrogasnog peniva u rezervi.

O pitanju curenja pri pretakanju u Dunav i isparenjima Slaviša Marinković je takođe dao pojašnjenje ukazujući da je svaki segment predviđen i zaštićen tako da čak i kap koja se pri pretakanju prolije ne ide u vodu, nego se skuplja i na poseban način odlaže.

Verujte mi da smo opremljeni onim što najsavremenija opremljenost ovakvih sistema predviđa- još jednom je sumirao Marinković, ubeđujući prisutne da ne postoji opasnost da ovo pretakalište ugrozi ljude ili životnu sredinu. Po njegovim rečima zaposleno je 20 lica i svi su maksimalno obučeni za posao koji im je poveren.

O najvećem pretakalištu nafte i naftnih derivata na Balkanu pisali smo u junu prošle godine.

Uredbom Vlade Srbije od 18. juna 2020. godine utvrđeno je lučko područje pristaništa za posebne namene za pretovar nafte i derivata nafte u Kovinu u skladu sa Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije od 2015. do 2025. godine dokumentima prostornog i urbanističkog planiranja i planskim dokumentima koji se odnose na upravljanje vodama. Iste godine krenulo se sa izgradnjom postrojenja za pretovar nafte i derivata nafte.

Na postojećoj lokaciji su se  već nalazili objekti koji su u funkciji radne zone (Šećerana), neki su rekonstruisani, neki se ruše, neki grade, sve u skladu sa planom o nameni.

Ovim urbanističkim projektom obuhvaćen je tridesetjedan (31) objekat za koji je izdato Rešenje o građevinskoj dozvoli od strane Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj.  Od ukupnog broja objekata za koje je izdata građevinska dozvola devet (9) objekata se rekonstruiše dok su dvadeset dva (22) objekata u izgradnji.

Projektovanje i izgradnja planiranih objekata, izvodi se u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama, važećim tehničkim normativima i standardima propisanim za izgradnju i korišćenje ove vrste objekata, Planirana izgradnja objekata izvršiće se u skladu sa obavezom investitora da obezbedi zaštitu životne sredine (voda, vazduh, zemljište, zaštita od buke) smanjenjem, odnosno otklanjanjem štetnog uticaja na životnu sredinu na samom izvoru zagađenja, stoji u tekstu koji smo objavili „I moj je grad dobio luku“ i to najveću na Balkanu – Kovinskeinfo

Opština Kovin nema nikakvog udela u ovom projektu, ceo postupak vodile su pokrajinske službe, a sada i Ministarstvo RS.

Firma Euro KB rent od Ministarstva rudarstva i energetike dobila je posao skladištenja državnih rezervi goriva, tačnije 12.000 tona dizel goriva, što će državu koštati  1,68 milijardi dinara ili oko 14,3 miliona evra. Vlasnik tog preduzeća Zoran Kostić,  poslednjih godina ostvaruje astronomske uspehe koje je  teško pobrojati na kratkom prostoru – ali će, između ostalog, u okviru Ekspo 2027. graditi i hotel od 400 soba.  Vlasnik firme Euro KB rent Zoran Kostić skladišti državne rezerve nafte umesto NIS-a, ali ostvaruje profit i od pretovara uglja koji je Srbija prinuđena da za potrebe EPS-a uvozi sa drugog kraja sveta, iz jugoistočne Azije, jer domaća proizvodnja uglja iz godine u godinu pada, za šta je najviše zaslužan bivši generalni direktor, u međuvremenu uhapšeni Milorad Grčić. Kao i Euro KB rent, Kostićevi Beo betoni locirani su u Kovinu na obali Dunava, a svom gazdi su u 2022. i 2023. obezbedili neto profit od oko 1,1 milion evra. Firma poseduje dva rečna bagera za iskopavanje građevinskog šljunka, ali i flotilu rečnih barži, potiskivača i teretnih brodova preko River logistiksa, koji je odskora takođe u njenom vlasništvu. Pretežna delatnost je iskopavanje šljunka, u blizini Kovina i tamošnjeg rudnika uglja u društvenom vlasništvu, u kome je zaposleno 150 radnika, pretežno iz Kovina. Izvor: Kostićev put od podnožja do vrha Kopaonika

Kovinske info