Članice KUD „Mramorak“, najmlađe sekcije „Kultura uređenja sela“ su bile na radionici u organizaciji Lidl Srbija i EkostarPak da razgovaraju o važnosti očuvanja životne sredine i očuvanju resursa koje mi često zovemo „đubre“ ali su u stvari sirovina i resurs za reciklažu ili ponovnu upotrebu.
„S obzirom da se sekcija već godinu dana bavi sređivanjem i čišćenjem sela, razgovarali smo i o mogućnostima saradnje između Lidlovog i EkostarPak projekta „Čisto iz Ljubavi“ i KUD „Mramorak“.
Videćemo šta će dalji ishod biti, ali dan je svakako bio inspirišući uz druženje sa organizacijama širom Srbije koje imaju isti cilj — da naša zemlja bude kulturan, uredan i zdrav prostor za sve generacije.
Naravno, ovaj izlet je iskorišćen i za posetu galeriji Matice srpske, gde je riznica slikovne i skulpturne umetnosti Srbije. Nema lepšeg načina da se iskoristi kišni vikend. A sad sa isčekivanjem čekamo razvedravanje i sunčano vreme da nastavimo raznovrsni kulturni život Mramorka. Već u ponedeljak sa čišćenjem a u sredu sa probom folklora!“- kaže uvek puna entuzijazma Milica, inače ekološki aktivista, a po obrazovanju i iskustvu i neko ko ima mnogo znanja i sam da prenese na radionicama.
Uz sve čestitke ovim upornim i osvešćenim ljudima, dodajmo još malo informacija na ovu temu.
Tokom posete danskom gradu Elsinoru istraživali smo upravljanje otpadom i program zelene agende koji je ovde u primeni već decenijama. Selektovanje otpada je svakodnevica već više od dvadeset godina, a detaljno razvrstavanje otpada primenjuje se poslednjih pet i svelo je odlaganje na smetlišta – landfeeld, na svega jedan odsto. A Danska je jedan od najvećih proizvođača otpada. No, ona ga koristi kao i većina skandinavskih i evropskih zemalja cirkularno. Kroz sistem koji je napravljen tako da sve može ponovo da se upotrebi.
Kada je kolega pitao kada ćemo mi ući u Evropsku uniju odgovor je bio verovatno nikad.
I to nije defetizam, to je činjenica. Ako je Srbiji za ulazak u EU potrebno da zatvori sva poglavlja, pa i poglavlje 27 koje se odnosi na zaštitu prirode i zagađenje otpadom, onda iz ove perspektive mi stvarno nemamo šanse.
Za otvaranje poglavlja 27 cena je visoka i cifra o kojoj se stalno govori je minimum 15 milijardi evra!
Kroz poglavlje 27, Srbija bi trebalo da usvoji oko 700 propisa, što je oko 5.000 strana evropskih standarda životne sredine. U gradovima se „proizvede“ oko kilogram komunalnog otpada po stanovniku na dan, dok seosko stanovništvo „đubri manje“ i prosečno generiše 0,7 kg otpada po stanovniku dnevno. U Beogradu je cifra najveća – dnevno se generiše 1,2 kg otpada po stanovniku. Dakle – prosečan stanovnik naše zemlje godišnje proizvede 300-400 kilograma đubreta!
Nedavno je kovinska skupština, kao jedna od lokalnih samouprava u celoj Srbiji usvojila strateški dokument za upravljanje otpadom. U tom dokumentu i planu koji seže do 2035. godine stoji da je jedan od planova i zamena kanti za smeće i uvođenje kanti za selektovanje otpada: odvajanje komposta od plastike i ambalaže. Kakav pomak?! U zemlji u kojoj i ne postoje centri za recikliranje i organizovano prikupljanje tog otpada, za njegovu dalju primenu, mi uvodimo kante za selektovanje kao krucijalni program upravljanja otpadom.
U danskom Elsinoru specijalizovana preduzeća su se opredelila za preuzimanje raznih vrsta otpada koji prerađuju i od toga zarađuju. To bi značilo, ako ćemo uzeti za prirmer kovinsku opštinu, da će javno komunlno da skuplja kompost i kućni otpad, a da bi neko drugi trebalo da se organizuje i prazni „plave“ kante. Ili da postoji odlagalište gde će se lagerovati taj otpad do preuzimanja? Rešenja su različita, ali mi ni za jedno nemamo rešenje.
Nama su divlje deponije još uvek termin koji koristimo za odalagališta otpada u naseljenim mestima. Mi još uvek odvajamo novac za saniranje divljih deponija, koje nisu te za koje je zadužena komunalna služba, već su đubrišta na koja istresaju nesavesni onako usput, bahato i nevaspitano.
Jer šta je drugo bacanje smeća svuda usput? Kao Ivica i Marica kad ostavljaju trag za sobom da se ne izgube, ali i pored toga mi smo se izgubili u činjenici da sebi skraćujemo vek i smanjujemo prostor zdravog okruženja.
Program upravljanja otpadom iz prethodnog desetogodišnjeg perioda nije realizovan ni u svojih desetak odsto, potvrdili su stručnjaci na javnoj rtaspravi. Priznali su, jer se nema kud. Priča o regionalnoj deponiji Smederevo ili Pančevo koja se stalno poteže kao idealno rešenje, stara je bar dvadeset godina. Postoje izdvojeni primeri i preduzeća koja su počela da se bave prikupljanjem i reciklažom selektovanog otpada, ali od kako su nedavno ukinute i državne subvencije, to je i većina ovih poslova stala.
Kao izvanredan doprinos kontroli otpada opština Kovin je nedavno postavila tri sistema video nadzora nad divljim deponijama. Nažalost, još nismo uspeli da saznamo na kojim to tačno lokacijama, jer JP „Kovinski komunalac“ koje zvanično brine o prikupljanju i odlaganju otpada na celoj teritoriji opštine i ekološki inspektor koji daje naloge, ne mogu te informacije da nam daju. Posao je kao sve drugo vodila služba za razvoj i mi čekamo da dobijemo odgovor: gde su kamere i da li su pomogle da bar na tih nekoliko lokacija više nema đubreta?
A na svojoj stranici Opština Kovin o postavljanju video nadzora piše:
„Opština Kovin je tokom prošle godine uspešno realizovala projekat „Uklanjanje divljih deponija na teritoriji opštine Kovin“, očistivši četiri lokacije u naseljenim mestima Mramorak, Deliblato, Šumarak i Kovin. Javne površine koje su ranije bile ugrožene divljim deponijama sada su čiste i uređene.
Kao vid podrške i prepoznavanja uspešno realizovanog projekta, Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije obezbedilo je sistem video nadzora za tri lokacije, kako bi se očuvala njihova čistoća i sprečilo ponovno nastajanje divljih deponija.
Na ovim lokacijama postavljen je sistem video nadzora koji funkcioniše 24 časa dnevno. Ovlašćeni zaposleni u Opštini imaju uvid u sistem i mogu u svakom trenutku pratiti stanje na terenu ili izvršiti proveru snimljenog materijala.“
Da li oni stvareno veruju da kada jednom očistiš smeće koje ljudi istresaju onako usput, gde stignu, tu ga nikada više neće biti? Da li je ikoga sprečio video nadzor? Imamo primer dečijeg igrališta koje ima video nadzor, pa opet niko nije okrivljen za vandalizam. A imamo i primer Gaja gde je ukraden sistem za video nadzor pre nekoliko godina. Ovakvom propagandnom retorikom u kojoj se stvarnost prikazuje kao film s početka dvadesetog veka, pre pojave boje, ne rešava se problem, On se, kao i đubre, gura pod bagere, melje i nasipa zemljom, koja sve to treba da razgrađuje milenijumima…
To đubre, da podsetimo, za osvešćene i odgovorne zemlje je sirovina od koje se svuda u svetu nešto dalje rade.
Samo se mi još uvek „mačujemo“ sa nesavesnim građanima i skupljamo smeće oko kontejnera.
Da damo objektivan doprinos ovoj tematici izdvojili smo delove iz Strategije o uopravljanju otpadom koja je nedavno usvojena i na sednici skupštine opštine Kovin.
Tematska strategija EU o prevenciji i reciklaži otpada, poznata kao Tematska strategija EU o otpadu, ima za cilj sprečavanje nastajanja otpada, kao i korišćenje otpada kao resursa, pre svega za dobijanje sekundarnih sirovina i energije. Sa druge strane, upozorava se da interno tržište mora olakšati aktivnosti reciklaže i ponovne upotrebe uz postavljanje visokih standarda zaštite životne sredine. Kao
preduslov dostizanja navedenih ciljeva, potrebno je modernizovati postojeći regulatorni okvir koji se ogleda kroz uvođenje analize životnog ciklusa u politiku upravljanja i pojednostavljenje i pojašnjenje zakonodavstva o otpadu EU. U okviru regulative i planskih dokumenata EU, sve više se promoviše smanjenje nastajanja otpada, što bi smanjilo problem otpada na samom izvoru. Postoji, međutim, značajna razlika u primeni ovog principa u zemljama članicama EU. Procenat reciklaže otpada se kreće od 10 do 65%, a procenat odlaganja otpada na deponije od 10% do 90%. Princip smanjenja količine otpada obuhvata inicijative za uvođenje čistije tehnologije, i sveobuhvatne kampanje širenja javne svesti kod stanovništva, u školama i sl. Politika EU o otpadu naglašava razvoj mera kao što su: – promovisanje čistije proizvodnje; – uklanjanje opasnih karakteristika otpada tretmanom; – uspostavljanje tehničkih standarda koji bi ograničili sadržaj određenih opasnih materija u proizvodima; – promovisanje ponovnog korišćenja i reciklaže otpada; – primena ekonomskih instrumenata; – analiza životnog ciklusa proizvoda; – razvoj sistema eko-obeležavanja.
Sprovođenje politike zaštite životne sredine zasniva se na principu predostrožnosti i principu prevencije, naime, svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena na način da prouzrokuje najmanju moguću promenu u životnoj sredini i da predstavlja najmanji rizik po životnu sredinu i zdravlje ljudi i zdravlje životinja, smanji opterećenje prostora i potrošnju sirovina i energije u izgradnji, proizvodnji,
distribuciji i upotrebi.
Principi upravljanja otpadom koji su zajednički svim direktivama EU u ovoj oblasti relevantni su u procesu planiranja upravljanja otpadom:
– Princip prevencije – obezbediti očuvanje prirode i prirodnih resursa, putem smanjenja proizvedenih
količina otpada.
– Princip predostrožnosti – obezbediti smanjenje uticaja otpada na zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i
smanjenje količina opasnih supstanci u otpadu.
– Princip „zagađivač plaća“ – obezbediti da proizvođači otpada i zagađivači životne sredine snose
troškove i odgovornost za svoje postupke.
– Princip blizine – obezbediti adekvatnu infrastrukturu putem osnivanja integrisanog i adekvatnog
sistema i mreže postrojenja za tretman i odlaganje otpada zasnovanog na principu blizine i brige o
sopstvenom otpadu.
Mi ćemo uskoro da podelimo stotinak novih kanti za smeće. Ostaje da zamolimo građane da bar svoj otpad odlažu u kante ili vreće i ostavljaju komunalnoj službi da ga odnese-negde!
V.Živkov
