Naslovna ChatGpt ilustracija
Nakon više požara na poljoprivrednim površinama i teških posledica koje je dim izazvao u saobraćaju u samo tri dana, kada je u saobraćajnim nezgodama povezanim sa dimom od paljenja žetvenih ostataka, učestvovalo 26 vozila i povređeno 16 osoba, od kojih jedna kritično, po nalogu ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Dragana Glamočića, sve nadležne službe Ministarstva odmah su izašle na teren i započele identifikaciju zapaljenih parcela, kao i njihovih vlasnika i korisnika.
Za parcele na kojima je utvrđen požar pokrenute su zakonom propisane procedure.
U slučajevima u kojima vlasnik ili korisnik parcele nije prijavio požar policiji ili vatrogascima pokrenut je postupak za stavljanje poljoprivrednog gazdinstva u pasivan status.
To znači da gazdinstvo najmanje godinu dana neće moći da konkuriše za podsticaje niti da bude zakupac državnog poljoprivrednog zemljišta, dok u zavisnosti od težine prekršaja ova mera može trajati i do tri godine.
Nadležnim službama u otkrivanju požara pomaže i satelitski monitoring. Pet satelita omogućava praćenje stanja na terenu, a Ministarstvo dobija podatke o lokacijama, parcelama i površinama zahvaćenim požarima.
Na osnovu tih podataka formirani su spiskovi parcela po opštinama i katastarskim opštinama, što omogućava da inspekcija ciljano izađe na teren.
Ministarstvo je ukazalo i na obavezu jedinica lokalne samouprave da putem poljočuvarskih službi i nadležnih inspekcija prate stanje na poljoprivrednim površinama i postupaju u skladu sa zakonom.
Posebno je istaknuta saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, Sektorom za vanredne situacije i Upravom saobraćajne policije, čije su ekipe zajedno sa poljoprivrednom inspekcijom stalno na terenu.
Ministarstvo još jednom upozorava na to da je paljenje strnjike i žetvenih ostataka zakonom zabranjeno i da više nije reč samo o šteti koja se nanosi zemljištu. Dim sa njiva ugrožava bezbednost saobraćaja i može direktno ugroziti ljudske živote.
Svako ko primeti požar na svojoj parceli ili zemljištu koje koristi dužan je da ga odmah prijavi vatrogascima na broj 193.
Oni koji poštuju zakon nemaju razloga za zabrinutost, dok će protiv onih koji pale žetvene ostatke i ugrožavaju bezbednost ljudi biti preduzete sve zakonom propisane mere, dodaje se u saopštenju.
Posle požara u Deliblatskoj peščari, svaki dim koji vodi u pravcu opožarenog područja, izaziva zabrinutost.
Mi smo iskoristili priliku na dodeli priznanja vatrogascima i komandirima, da pitamo znaju li nešto o tome. Rečeno nam je da se strnjišta pale, da oni intervenišu brzinom kojom mogu, ali da uvek postoji opasnost da se požar sa jedne njive proširi na okolne njive, šumarke, zasade i drugo. Jedan je takav požar, po rečima onih koji su učestvovali u gašenju, gašen na području atara Mramorak, takođe i na Zagajačkim brdima kada je pretio da sa njive pređe na drugu stranu prema zaštićenom dobru, a jedan od vlasnika zasada lešnika, prijavio nam je da je vatra sa upaljenog strnjišta ušla u njegov leskar. Na sreću, brzo je zaustavljena.
Naši sagovornici na ovu temu tvrde da sami vlasnici ne pale strnjišta već da neko zapali posečenu njivu pod kukuruzom i tako dolazi do zaostalih klipova. Kome je verovati, najbolje će utvrditi za to zadužene službe, a na vlasnicima je da svaki požar prijave kako bi zaštitili sebe i druge.
V.Živkov
