Pustili STE da izgori pola Deliblatske peščare.
I to nije optužujuća izjava, to je činjenica.
Dok je evakuisano stanovništvo Šumarka stajalo na putu i gledalo u plamene jezike koji svakog časa prete da će da jurnu na kuće, dok su vatrogasci sa naprtnjačama gasili žarišta, seljaci improvizovali cisterne kao lakša vozila da prođu tek raskopane ili neočišćene protivpožarne puteve…na samo nekoliko kilometara odatle, na obali Dunava, na plaži Raj ( simbolike li!), uživalo se i odmaralo pred kraj „Kovinske regate 3“.
Uživalo se i ranije na Lidu kod Zemuna, na nestalim vodama i otkrivenim adama, a požar je gutao već tada deo po deo šume, tamo negde blizu kuće.
Direktor Turističke organizacije opštine Kovin bio je na moru dok mu je goreo „turistički potencijal“. Jer, bože moj, nit` luk je-nit` luk mirisao, ako opstane biće potencijal, ako ne, tu je regata. Ide plata.
Dok je požar sve vreme goreo, vi ste ovog leta ćutali!
Na pitanje u julu šta se dešava: ništa posebno, saniran je požar, intervenisala su dobrovoljna društva, dva/tri profesionalna vozila…
Kada je buknulo tako da je vatra počela nepozvana da ulazi u dvorišta, nije se više moglo ćutati. I vi ste ovog leta proglasili vanrednu situaciju na delu teritorije. I opet malo ćutali. No, usput, kad ste već u zoni vanredne situacije, obišli ste i radove na rekonstrukciji škole i slikali se, kao da se okolo ništa ne dešava.
Kažete, dobro ste sve organizovali! Tako što je policija govorila o mogućoj evakuaciji ( za to imamo svedoke), a vaši izvori da neće biti evakuacije. Onda ipak, pred kraj dana, evakuacija!!
Gde?!
Narednog jutra bukvalno smo ljude preko društvenih mreža molili da se jave, da znamo šta je s njima? Tražili smo ih preko poznanika, tražili neki kontakt, jer vi ste, odgovorna i organizovana gospodo, tu informaciju prećutali javnosti. A i kako biste objasnili da ljudi neće, hoće da brane svoje.
Evakuisani ljudi nisu ni bili evakuisani. Jeste im otvoren prostor u domu u Šumarku, ali oni su bili na putu. Samo su neki otišli kod rođaka i prijatelja. Sami su se snalazili ili su se vratili u selo, pred vatru, lopatama, mehanizacijom, šta je ko imao.
Radi boljeg razumevanja to je ono što se zove „golim rukama“, stilska figura metafora ili čak i hiperbola ( preterivanje da se naglasi složenost situacije).
Tih prvih dana kada vam je požar došao do praga i mobilisane vatrogasne jedinice nisu dobijale jasne insturkcije. Ljude iz Novog Sada, Subotice, Bečeja… slali su na Vrelo i 13 lanaca. Ko u Kovinu uopšte može sa sigurnošću da kaže gde su Vrela ili 13 lanaca?!
Tako vam je to funkcionisalo.
I to nisu našminkani podaci, to su svedočenja. Ono što se dešavalo na terenu.
Imali smo prilike na poslednjoj sednici Skupštine da čujemo kako se „opozicija samo šetkala i slikala u šorcevima sa dva balona vode“ kao pomoć. Tačno je, snimani su selfiji kojima su dokumentovana stanja na terenu. I te slike su obišle svet. I te su slike i podaci bili ono što je bilo potrebno javnosti da zna šta se dešava sa „plućima Banata“ i otkuda dim i pepeo na Karaburmi, Požarevcu i okolini…
Uostalom i vi ste se slikali! Pred svojim televizijama, u posebno urađenim majcama štaba za vanredne situacije, pozirali ste. I tako je!
Vi ste dali više! Preko sedam miliona je potrošeno da se hrane službe na terenu. I neka je. I da je duplo više, neka je.
Ali, to nije iz vašeg, nego iz našeg džepa.
Što reče jednom neko, niste okrunili kukuruz i dali.
Kao što su ona dva balona iz nečijeg ličnog džepa ne iz državne kase. Kao što su i tone vode i hrane iz džepova građana širom Srbije koji su od svoga odvajali da šalju i doniraju.
A vi ste šta? Rekli da ne treba, pa ste rekli da ćete tu pomoć (pre)uzeti i centralizovati. Pa ste čak i zapretili preko svojih glasnogovrnika da se šire dezinformacije sa terena i da će neko odgovarati.
Zamenik predsednice na Skupštini je rekao kako ste vi u Štabu sedeli, čitali i smejali se tim komentarima koji su se delili na mrežama.
Niste se smejali samo u Štabu. Smejali ste se i na mestima gde su ljudi stajali i sa strahom gledali u vatrenu stihiju, ne razaznajući jasno dokle je stigla. Smejali ste se sa svojim novinarima, ćaskali, čekajući pogodan trenutak da uputite samopohvale i zahvalnost na strpljenju.
Kao da vatra može da bude strpljiva?
Kao da je ljudima bila potrebna zahvalnost?
Tada im je bilo potrebno da tačno znaju kuda ide vatra, gde su ljudi koje mogu da pozovu ako im treba pomoć, kakav je vazduh koji dišu?
Dok ste vi veselo ćaskali sa svojim medijima, u susednoj Rumuniji u pograničnom pojasu mediji su alarmirali građanstvo na oprez od dima, čestica i zagađenja.
Vi niste uputili ni jednu jedinu reč meštanima Deliblata i Mramorka, Dubovca, Gaja, koje je pepeo sa ostacima sagorele smolaste kore, bukvalno prekirivao.
Šef odborničke grupe SNS koalicije rekao je jednu istinu: bili ste na terenu. Ne znamo tačno ko sve, za njega znamo, potvrdili su ljudi da je gasio požar koji je pretio farmi na ulazu u Deliblato.
Ali, nije rekao i drugu istinu, da ulaz na to područje nije bio dozvoljen svima. Niti građanima koji su hteli da pomognu, niti svim medijima, niti humanitarcima. Ne samo iz bezbednosnih razloga.
Ako nije bilo bezbedno za vas, preuzeli bi i drugi ljudi rizik.
Samo je problem što bi tada bilo svedočanstava mnogo više.
Zbog tog širenja informacija čak ni nekim vlasnicima objekata u Šumarku nije uvek bilo dozvoljeno da uđu. Ne iz bezbednosnih razloga, nego iz hira! Iako su svoje vikendice i kuće otvorili za vatrogasce. Iako su zajedno sa njima izlazili u obilazak, gasili, vukli creva i strepeli.
I još jedna izjava odbornika i šefa odborničke grupe SNS je tačna: svi su dolazili da obiđu lokalitet koji gori. Neko u toku najžešćih vatri, neko kad se sve već smirivalo. Kad je već bilo sigurno i bezbedno. Nije bilo baš neko junaštvo i briga. Više promoterstvo i disciplinovanje.
Ovog leta izgorela je polovina Deliblatske peščare, zato što mnogo godina unazad nije o toj peščari vođena briga. Izgorela je i jedna nadzorna kamera. Na volšeban način se vatra sa niskog rastinja oko metalne konstrukcije uzverala desetak metara uvis i zapalila krov drvene kućice. Sa sve nadzornom kamerom. I izgorelo je lovište.
Životinje su pojurile kroz otvorene ograde i danas lutaju unezvereno ne znajući gde će se skućiti.
Kako čujemo, hitri krivolovci hvataju ih i ubijaju, a meštani se opet organizuju da životinje zaštite i saberu. Organizuju se i da ih hrane, jer im dolaze na kućni prag. Životinje osećaju kome mogu da veruju.
To što ovog leta nije izgoreo Šumarak može se zahvaliti samo prirodi.
Da se nije smer vetra okrenuo iznenada u jednom momentu, da vetar sam nije krenuo, kako reče direktor ŠG „Banat“ sa jednogodišnjim studiranjem do diplome, u pravcu „severojug“, vatra bi odnela sve.
Isto tako, da se nisu ljudi u Dubovcu organizovali i sami napravili proseke i gasili vatru dok su stigle specijalizovane jedinice, vatra bi ušla i u Dubovac. Ako sad opštinski Štab tvrdi drugačije nek stane pred te ljude i nek ih ubedi u suprotno.
Nama su pričali ovako. Prilično ljuti i razočarani.
Ovog leta niste postali heroji, nego samo poslušnici koji pokušavaju da sakriju činjenice i da glorifikuju sopstvenu ulogu. Ali, ovoga leta država Srbija na čelu sa najodogvornmijim strukturama nije na vreme pozvala pomoć iz sistema međunarodne saradnje EU, niti je na vreme pozvala Ruse u pomoć, već je država Srbija poslala najbolje što je imala da gasi požar u Španiji, dok je Deliblatska peščara već gorela.
Svaka hvala i čast herojima u našim helikopterima, vojsci, vatrogascima, dobrovoljcima, građanima… Naravno i timovima iz Rumunije, Češke, Slovačke, Nemačke, Mađarske, Rusije. Oni su sanirali požar sa našim ekipama. Ne vi!
Kamo sreće da ste svi otišli na godišnji odmor ovog leta i pustili njih, sve bi to bilo završeno i pre 05. avgusta.
V.Živkov
Napomena: tekst je nastao kao reakcija na izjave koje su se čule na poslednjoj sednici SO Kovin. U video zapisu na FB stranici Kovinskeinfo možete poslušati sve što je rečeno u diskusijama Zorana Bradanjija i Ratka Mosurovića
Fotografije u tekstu Valentina Živković, Šumarak wildlife and nature
