Kovin je juče bio mesto susreta muzike, kreativnosti, dece, roditelja i ljubitelja roka. U organizaciji UG „Contra Margum“ održana su dva događaja koja su, svaki na svoj način, okupili veliki broj sugrađana i pokazala koliko prostora ima za dobru energiju, zajedništvo i kulturne sadržaje.
KRF – povratak kovinskog roka posle 40 godina
U letnjem dvorištu, odnosno na terenima OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, sinoć je pred brojnom publikom, koja je premašila sva očekivanja organizatora, održan drugi po redu KRF – Kovinski rok festival. Ovogodišnji festival bio je posebno značajan jer se njime obeležava 40 godina od prvog KRF-a, koji je u Kovinu organizovan davne 1986. godine. Festival je imao i humanitarni karakter, pa je ulaznica bila dobrovoljni prilog namenjen lečenju jedne naše sugrađanke. Program je otvorila grupa Twiglight, sastavljena od veterana muzičke scene, a potom su na binu izašli najmlađi učesnici, bend Sumatra. Frontmenka ovog benda duhovito je rekla da im je ovo „nezvanično druga svirka, a zvanično prva“, što je publika pozdravila aplauzom. Tokom večeri nastupili su i VIS Ita Rina, Enjoy Sarma i Counter Ignition, a kovinska publika imala je priliku da čuje različite generacije muzičara i još jednom se uveri da rok u Kovinu nije samo deo prošlosti. U ime organizacije prisutnima se obratio Vladimir Krivošić, predsednik Upravnog odbora UG „Contra Margum“, koji se osvrnuo na dugu istoriju rok muzike u Kovinu.
Za Daneta!
Krivošić je podsetio da su na nekadašnjim festivalima, pored domaćih, redovno nastupali i bendovi iz drugih gradova, najavivši da će organizatori pokušati da od naredne godine KRF ponovo dobije i gostujuće bendove. Poseban i emotivan deo njegovog obraćanja bio je posvećen Danijelu Bogdanovu Danetu, članu i jednom od osnivača „Contra Marguma“, koji je preminuo pre nekoliko dana. Kako je rekao Krivošić, nakon Danetove smrti postojala je čak mogućnost da festival bude odložen. Međutim, oni koji su ga poznavali tri decenije i više, složili su se u jednom, Dane to sigurno ne bi dozvolio. Zato je KRF održan i njemu u čast. Na ove reči usledio je dug i gromoglasan aplauz publike. Krivošić je tokom večeri podelio i zanimljiv podatak, na ovogodišnjem Bunt festivalu, među 20 odabranih bendova, Kovin ima čak dva predstavnika, Xant i VIS Ita Rina. Dakle, čak deset odsto ovogodišnjeg festivalskog programa čine bendovi iz Kovina. I možda je upravo to najbolji pokazatelj da kovinska rok scena ima svoju prošlost, ali i budućnost.
Zelengrad spojio decu, roditelje i prirodu
Nekoliko sati ranije, u dvorištu Biblioteke „Vuk Karadžić“, održan je festival „Roditelj i dete“, u okviru projekta Zelengrad, koji UG „Contra Margum“ realizuje u saradnji sa kovinskom bibliotekom. Prisutne je pozdravila direktorka Biblioteke „Vuk Karadžić“ Ivana Jovanov, poželela dobrodošlicu roditeljima i deci i poručila da je cilj da se pokaže kako je priroda najlepša umetnost. Pozvala je prisutne da se vrate u svet igre, da budu deca i da kroz druženje nauče zbog čega prirodu treba voleti i čuvati. Posebno je pozdravila goste iz Holandije, koji su prešli veliki put kako bi učestvovali u druženju u Kovinu, kao i koleginicu iz Makedonije.
Vesna Dragojević podsetila je na važnost odnosa roditelja i deteta, ističući da je upravo ta veza najvažnija i da se na njoj gradi sve ostalo.
Posetioci su tokom festivala mogli učestvovati u sadržajima posvećeni ekologiji, muzici, likovnom stvaralaštvu i drugim kreativnim aktivnostima, ali pre svega prilika da roditelji i deca zajedno provedu vreme, stvaraju i uče kroz igru. Zelengrad, kako je zamišljeno, nije samo prostor namenjen deci. To je „grad“ koji zajedno grade i deca i odrasli. Posebnu težinu projektu daje i činjenica da je Zelengrad jedini projekat iz Srbije izabran kroz program The Europe Challenge. Na samom početku festivala nastupile su plesne grupe učenika OŠ Jovan Jovanović Zmaj sa svojim koreografijama.
Od najmlađih koji tek prave svoje prve muzičke korake, do rokera koji na sceni imaju decenije iskustva, Kovin je tako juče pokazao dve važne stvari da ima šta da ponudi mladima i da ne zaboravlja one koji su decenijama stvarali njegovu kulturnu i muzičku scenu.
M. Ljiljanić
