22. 02. 2025. – Jutros je ispred Udruženja građana „Contra Margum“, predsednik UO Vladimir Krivošić, prijavio policiji uništavanje javne imovine od strane NN lica. U pitanju je tartan staza u Velikom parku kod OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ koja je pretrpela ozbiljna oštećenja na više mesta, a kako naša redakcija saznaje oštećena je od strane MTS terenske ekipe koja je izvodila radove postavljanja optičkih kablova za internet u ovom delu grada. Ovo nije prvi slučaj da državna ili privatna preduzeća tokom izvođenja infrastrukturnih radova ne vode računa o postojećim objektima od javnog značaja. Tartan staza, koja je godinama služila rekreativcima i sportistima, sada je na više mesta isečena i izrovana, što dovodi u pitanje odgovornost MTS-a.
Iako su nadležnosti jasno definisane zakonom, često se dešava da izvođači radova ne snose posledice za nastalu štetu. U ovom slučaju, MTS kao kompanija treba da odgovori na pitanje – zašto nije obezbeđen adekvatan plan za izvođenje radova koji bi sprečio ovakve incidente? Takođe, postavlja se pitanje da li je neko od nadležnih organa odobrio radove i vršio nadzor nad njima? Odsustvo transparentnosti i jasno definisane odgovornosti dovodi do toga da javna infrastruktura biva narušena bez posledica po one koji su za to odgovorni.
MTS je trebalo da ima plan zaštite javne imovine pre nego što je započeo radove. Ovo nije privatni posed koji može da se uništava po volji firmi koje postavljaju infrastrukturu. Građani su platili tu stazu, ona je deo javnog dobra, i apsolutno je neprihvatljivo da se ovako nemarno uništava. Građani se s pravom pitaju – ko će snositi troškove popravke staze? Hoće li MTS preuzeti odgovornost za štetu koju je prouzrokovao ili će, kao i mnogo puta do sada, račun opet pasti na teret građana?
Rekli su:
Od građana se očekuje da čuvaju javne površine i imovinu. Za uništavanje sadržaja u još ne otvorenom kampu, za uništavanje dečijeg igrališta kod PIK-ove zgrade, nadležni su osuđivali bahatost građana. Šta je sa bahatošću preduzeća? Ovakvi slučajevi šalju poruku da se društvena odgovornost zanemaruje i da pojedinci ili kompanije mogu nekažnjeno narušavati infrastrukturu, dok se za mnogo manja dela kažnjavaju počinioci.
Ovaj slučaj može biti prekretnica u odnosu nadležnih prema odgovornosti privatnih ili državnih kompanija za štetu nanetu građanima. Zato s nestrpljenjem čekamo da vidimo epilog ove materijalne štete nanete imovini građana opštine Kovin.
M. Ljiljanić
