Naslovna fotografija Siniša Ćulafić
20.05.2025. – Zid je komunikacija još od pećinskih slika, rekao je u uvodu svog druženja sa sugrađanima Vladimir Komarica Miler u biblioteci „Vuk Karadžić“ Kovin u ponedeljak veče na izvanredno najavljenoj „Reči sa ugla“. Njegove slajdove, na kojima je više od 60 radova postavljenih na Teleport, na zidu kuće koja ima ulaz iz Sonje Marinković, a zahvata i ulicu JNA, pratile su priče o momentima u kojima su dobijale svoj prvi idejni oblik pa sve do nastavka njihovog života na zidu. Jer, zid je i na društvenim mrežama, zid je u stvarnosti mesto gde se kače obaveštenja, poruke, zid je način da dopremo jedni do drugih. A teleport? To je još neostvarivi način prenosa materije na daljinu. Ali on je uspeo da poveže Kovin i svet, Kovin i vreme iz prošlosti, a onda i da poveže ljude koji su u njegovim slikama osetili poziv da se uključe i putuju.
Vlada Komarica je umetnik sopstvenog koncepta. Često sa prizvucima sedamdesetih, osmadesetih, Kovina kakvog se seća, ali je njegov svemir u istraživanju tema zaista beskonačan. Često slika i crtež moraju da podele prostor i sa tekstom, obično nekim citatom iz knjiga koje voli. Tako se pojavio pre više od deset godina zid na kući. Neki su pominjali mural, jer je do tada to bilo nešto potpuno novo, no to su bile slike Vladinog izraza i zvuci Vladinog glasa. I sinoć su se pred brojnim sugrađanima ( namerno izostavljamo reč publika, jer došli su ljudi koji su poštovaoci onoga što Komarica radi i mnogi su kroz njegov rad postali i njegovi prijatelji), smenjivale priče o Servantesu i njegovom neshvaćenom i večitom junaku Don Kihotu. Lik Josipa Broza koji je od polaganja cveća pred Teleportom, doživeo crtanje ustaškog simbola, do lica prekrivenog cvećem- jer „drugarice posadimo cvijeće“, poručio je Vlada sa tog portreta. Bio je tu i Bil Gejts, u vreme korone česti lik teorija svetske zavere, Ivo Pogorelić, pijanista svetskog ranga, sve do Van Ajkovog „Plavog turbana“, koji je i fizički putovao neko vreme, zahvaljujući kolegama i poštovaocima umetnosti iz Novog Sada i Kovina. No, to je priča koju nećemo prepričavati. Jednostavno, ona neće zvučati tako dobro kao kad je Vlada ispriča, sa mnogo skrivenih detalja, bliskih susreta, misterije…
Vlada je sinoć otkrio i svoju vizionarsku sposobnost da predvidi stvari i događaje, mada ih nije jasno u tom momentu razumeo. No, zar nije umetnost vizionarska? Zar nisu umetnici ljudi sa šestim čulom koji vide daleko u budućnost, kroz vreme i galaksije? Tako je Vlada mnogo pre korone osetio strah od zatvaranja, mnogo pre fabrika laži osetio škole za lažove, pa je sinoć u jedva mogućem završetku večeri, morao da obeća da će ubuduće predviđati samo lepe stvari.
Teleport na zidu kuće preko puta Foto Tome, Gomeksa i Privredne banke, živi i dalje, živeće dok umetnik Vladimir Komarica Miler ima inspiracije, oseća da mora da prenosi poruke i povezuje vreme i prostor. A ono što je obećano posetiocima ove neobične večeri je da se uskoro organizuje nastavak. „Reč na uglu 2“, jer ako mogu filmovi 1,2,3, mogu i teleporti sa Vladom Komaricom Milerom, preskromnim umetnikom iz naše sredine, koji ne sagledava razmeru onoga što je učinio za jednu palanku. Upravo to mu je i publika rekla, napravio je nešto veliko i jedinstveno i počastvovani smo što ga imamo. I kao što bi na Netfliksu rekli: Izvesno je, stiže nova sezona! Čekamo samo datum.
V.Živkov
Pročitajte i putovanje-teleportom-sa-vladimirom-komaricom-milerom/
