Stan koji nam je privremeno dodeljen, bio je opremljen u klasičnom stilu neophodnosti, bez sitnica koje život znače, sa izrazitim i pomirljivim stavom privremenog. Isluženi nameštaj, istrošeni tepisi, zidovi obloženi neukusom, natopljeni ustajalim mirisima prethodnih stanara. Ono što je posebno fasciniralo, svakako su zastori na prozorima. Pretpostavljam da je stilista bio u neviđenoj žurbi. Ili možda u nekom sopstvenom rasulu, te je dilemu sa zavesama rešio pripadajućem svaštarenju. Moda na prozorima je tako dobila slojevit stajling. Idem redom. Prvo platnene roletne čiju sam namenu i prijatan dezen prihvatila, pa, skoro bez opiranja. Potom idu čipkane zavese, gusto nabrane. Cvetni print i eksplozija živih boja koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim, šta više, izazivaju blagu tahikardiju. Zavesa se završava čipkanim porubom zbog čega se stiče utisak ogromne slovačke suknje, po kazni obešene na nedužni prozor. Sasvim „malo“ odsustvo ukusa koje opravdavam mešavinom različitog folklora mojih severnjačkih domaćina. Treći sloj zastora, blago rečeno, užasava. Svetlucave draperije, u nijansi kaki boje, na čijim se porubima nalaze pucketave plastificirane rojte. Prelamaju se i uvijaju, njišu poput demona i strašnih slutnji.
Na isteku prve nedelje boravka na novoj adresi, o draperijama govorim u pluskvamperfektu. Savladala sam ih i „pogubila“! Stisnula zube, otkačila ih, nagurala u džakove i sa posebnim zadovoljstvom „ućoškirala“ na terasu…
| Čitamo zajedno odlomke iz knjige naše sugrađanke i književnice Olgice Marinković. Njena knjiga „Jelena“ predstavljena je i u Kovinu, a mi u ovom kutku našeg lista prolazimo kroz izbor njenih tekstova iz knjige Lice od leda, inspirisane Estonijom gde sada živi naša književnica. Ali, ekskluzivno, i kroz neke neobjavljene delove. Svi koji žele da kupe neku od njenih knjiga, sa potpisom autorke, mogu to da učine putem whatsapp naloga na broj: +381 63 77 07 956 |
