Neobična slika na metalu, sa muzičkom kutijom iz 19. veka i satom na ramu, proputovala je Evropom od Beča do Kovina. Njena vlasnica Olga Nikolić Litvin izrazila je zahvalnost Biblioteci „Vuk Karadžić“ što je prihvatila poklon i obavezu da sliku „Regrutacija“ čuva kao legat nekada vrlo znamenite trgovačke porodice Nikolić iz Kovina.
Naviknuti na raznovrsne sadržaje koje nam daruje Biblioteka, ovo je veče 28. maja ipak bilo jedna potpuna novina jer nas je vratilo u hroničarske spise i svedočanstva o Kovinu iz 18. i 19. i prve polovine 20. veka u direktnom svedočenju jednog od članova nekada znamenite porodice. Nekoliko porodica predstavljalo je okosnicu privrednog, društvenog i sveukupnog života grada tog vremena, a među njima i porodica Nikolić. Njihova kuća u Cara Lazara, u glavnoj ulici, kako se nekada zvala, je i Zakonom zaštićena kao kulturno dobro, a u njoj je danas restoran Harizma 013.
U toj kući rasla je i Olga Nikolić. U porodici koja poreklo vodi iz jednog varoškog građanskog sloja prosperitetnog Kovina, kao pogranične zone. Međutim, život ju je odveo preko Okeana, u Ameriku, a tamo je sa sobom odnela i brojne spise, pisma, knjige, svedočanstva, požutela od vremena. No i pored toga, nenarušene lepote krasnopisa i brižljivo biranih reči u pismima.
„Jedino stvarno je detinjstvo sve ostalo je sećanje“ parafraziraćemo Olgin citat jer ovo je bilo veče u kome se ona bavila svojim sećanjem na ljude koji su joj ostavili svo to kulturno blago koje ljubomorno čuva i nosi sa sobom.
„Za mene je posebno važno što sam večeras ovde, što sam došla u Kovin, otišla na groblje gde je sedam generacija mojih predaka sahranjeno i što je moj sin ovde da to mogu da mu pokažem“
Pripremajući se za ovo veče istraživala je malo po svojim spisima, da sama shvati ko su bili njeni preci, zašto su se bavili trgovinom stokom, šta ih je motivisalo da kupuje umetnine, nameštaj i druge vrednosti? Otvarajući deo po deo shvatala je kako je sve više neznanja, a veče u kome i zvanično predaje sliku biblioteci nikako ne može biti i veče u kome će ona dati konačne odgovore, naglasila je i zamolila da joj bude oprošteno ako u nekim podacima i pogreši.
„Ja sam vrlo svesna da ovde među vama ima lokalnih ljudi koji se time bave i znaju mnogo više od mene, ja ću samo dati svoju priču“– rekla je Olga i pozdravila Petra Lukića Cundera koji u svojoj privatnoj galeriji starih fotografija i spisa čuva bogatu istoriju upravo tog Kovina.
Olga je objasnila odakle odluka da pokloni sliku Biblioteci: „Na fejsbuku prvo sam otkrila decu koja ovde na tavanu čitaju knjige, a onda i sve drugo što radite mene je opredelilo da moaj slika, koja je dugo bila beskućnik nakon što je ostala bez kuće, ipak ponovo dođe u Kovin. Nešto što je došlo pre skoro 160 godina ima smisao u kontekstu Kovina. Tako se rodila ideja i zahvaljujem se Vama i celom kolektivu što ste prihvatili tu moju ponudu“-obratila se ona direktorki Biblioteke Ivani Jovanov i zaposlenima.
Njena arhiva je njeno neprocenjivo svedočanstvo, iako samo deo od neizmernog bogatsva koje je do same prodaje nekretnine postojalo u porodičnoj kući Nikolića, baš kao i sama slika „Regrutacija“.
Originalna slika austrijskog mladog umetnika Karla Šindlera nastala je 1838. godine kada je on imao samo 17 godina. Slika je upravo motivisana životom na južnim granicama Austrijskog carstva gde je regrutacija bila svakodnevica. Originalna slika je na drvetu, a deset godina kasnije porodica Nikolić dobija svoju kopiju, na metalnoj podlozi. Kako je objasnila Olgina gošća, restaurator Narodnog muzeja u Beogradu, Nataša Ilić– zbog rezonantnosti muzičke kutije koja je iz pozadine svirala nekoliko melodija kad se navije.
Olga Nikolić je video slajdovima predstavila svoje pretke kroz forografije i dokumenta koje je sačuvala. Tako smo saznali da je njen navr deda Jovan Nikolić bio poslovni saradnik jednog od najčuvenijih ljudi koji se vezuju za Kovin, Arona Despinića, iako od njega čak 30 godina mlađi. Bio mu je partner, učio posao i iz pisama koje je slao Olga je uspela da poveže način na koji su stvari tada funkcionisale. Potonji naslednici iza Jovana, Aron i Vasa, a zatim njen deda Jovan samo su nadograđivali porodično bogatstvo i dalje širili svoje poslove. Njima je bio otvoren put kroz celo veliko carstvo, ne samo za posao već i za sticanje znanja i školovanje. Njen direktni predak Vasa bio je poznat u Kovinu kao Lepi Vasa jer je mnogo polago na estetiku i na svoj izgled, ali je, nažalost i vrlo mlad preminuo. Kada je konačno 1873. godine potpuno raspuštena Banatska vojna krajina, uspešni kovinski trgovci nisu propali već su nastavili da jačaju i da se snalaze i dalje bogate.
Nažalost, mnogo toga ostalo je nesačuvano. Portret „Lepog Vase“ koji je visio u jednoj od soba u kući, nestao je i Olga je javno zamolila ako neko sazna gde se nalazi da joj javi, jer bi jako želela da ga ima.
Stare fotografije Kovina često kruže internetom i društvenim mrežama, a Olga Nikolić pokazala je svoju iz 1897. godine na kojoj ispred kuće u Glavnoj ulici stoji njen deda Jovan Nikolić. Fotografiju je napravio tadašnji fotograf Šnider.
U specijalno napravljenoj kutiji sa ključem, na kraju večeri položena je slika „Regrutacija“ koju je na dar i čuvanje dobila Biblioteka „Vuk Karadžić“ Kovin. A gde će se čuvati svo to bogatsvo u fotografijama, pismima i drugim predmetima koji svedoče o jednom prosperitetnom vremenu južne krajine, kao i sve ono što čuva Petar Lukić, nisu mogli da odgovore ni Olga ni Cunder, jer za to još nislu našli rešenje.
A šteta, jer imamo čime da se ponosimo i čemu da učimo nove naraštaje!
Za početak, makar uz Sliku „Regrutacija“ koja svira i pokazuje vreme. Vreme koje prolazi i kad ništa ne činimo.
Violeta Živkov
Više fotografija na FB stranici Kovinske info
