Odnos javnih isntitucija prema nezavisnim medijima je sve isključiviji. Trpe lokalni, ali trpe i regionalni mediji. Ide se dotle da se zabranjuje i ulaz na konstitutivne sednice Skupštine, što je protivzakonito. Ali odavno su već pogaženi zakoni i odavno se već bira s kim se priča, ko priča i šta priča.
Poslednjih godinu dana ta se komunikacija značajno sužava, odlažu se odgovori po zahtevu za pristup informaicjama, tužbe Povereniku za informacije negde čame čekajući, a s druge strane ni saradnja sa policijskim upravama više nije kao do pre godinu dana.
O radu tužilaštava već smo pisali, naročito o Osnovnom javnom tužilaštvu u Smederevu koje je nadležno za većinu naših slučajeva. Komunikacija sa licem zaduženim za odnose sa medijima je odlična, ali sami tužioci nisu najradiji da daju informacije.
O postupanjima po prijavama i tužbama tek, da ne govorimo.
Prijava policiji od 21. marta kada je novinaru na zadatku u Kovinu u živom prenosu zaprećeno da će joj „razbiti to!“, odbačena je jer nema elemenata krivičmnog dela. Ovaj slučaj pretnje videlo je preko 100 hiljada ljudi samo na našim stranicama, a prilog je deljen. Lice vozača hitne pomoći u Kovinu neko je prepoznao, a novinarka je prijavila sve odmah nakon događaja. I šta biva?
„Povodom Vašeg zahteva, a u vezi sa događajem od 21.03.2026. godine, nakon izvršenog uvida u spis Vas obaveštavamo da je dana 07.05.2026. godine doneta odluka da nema mesta pokretanju krivičnog postupka u vezi izveštaja PS Kovin ITD br. 239463/26 od 24.3.2026. godine jer ne postoji osnovana sumnja da se u radnjama bilo kog lica stiču bilo kakva obeležja bića kakvog krivičnog dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, te da se eventualno može raditi o učinjenom prekršaju.
O donetoj odluci je istog dana obaveštena i Policijska stanica Kovin, uz istovremeno obaveštenje da je potrebno, ukoliko se za to stiču zakonski uslovi podneti odgovarajuće prekršajne prijave.“ – stiže pismo iz OJT Smederevo.
Opet?! Kao deja vu sa slučajem kolege Ljiljanića koga je takođe napao u živom prenosu odbornik i opet vozač kola hitne pomoći!? Oni baš, izgleda, ne vole novinare Kovinskih info?
I taj je slučaj tužilaštvo odbacilo jer nema dokaza. „Najromantičnije“ u ovoj vezi sa tužilaštvom je što oštećenu nisu ni pozvali da da izjavu, a ni da im sve to pokaže na snimku, kako je konstatovao da će uraditi, inspektor u PS Kovin.
No, ne budemo lenji, zatražimo preko zvaničnih kanala, preko PU Pančevo da dobijemo tu odluku, pa dobijemo odgovor:
U vezi Vašeg pitanja možete u PS Kovin podneti molbu za izdavanje uverenja o događaju u kome će Vam biti detaljno navedeno sve što tražite. Za dobijanje istog morate uplatiti i administrativnu taksu u iznosu od 840 dinara.
S poštovanjem
POLICIJSKA UPRAVA PANČEVO“
Nekada je umesto tih velikih slova stajalo ime i prezime sa kontakt podacima lica zaduženog za odnose sa javnošću, bar unazad 15 godina, do pre nekoliko meseci, od kada prestaju i informacije i saopštenja da stižu na mail.
Organi vlasti imaju, očigledno, neku direktivu da se jače zatvore u okviru svojih nadležnosti i drže informacije od javnog značaja kao da im je život u pitanju. Kao strogo čuvane tajne, kao intelektualnu svojinu i uz razna druga opravdanja. Tako smo mi tražili informacije, a načelnica Jelena Čolaković je umesto odgovora donela rešenje da ne može ( kao što je onomad donela rešenje da može da se zatvori ulica dok prođe svadba).
I pošto to zakon predviđa, poslali smo žalbu Povereniku za informacije. Jedna se odnosi na zahtev iz januara, druga na zahtev iz marta. Žalba se šalje lično, sa potpisom pa je i obraćanje organu lično:
„Poštovani,
poslala sam dve žalbe na postupanje načelnice opštinske uprave u Kovinu, Jelene Čolaković, kada je u dva navrata odbila da nam da informacije koje jesu od javnog značaja, o kojima se u javnosti već govorilo, ali
radi našeg rada koji mora da bude potrkrepljen dokumentima, mi želimo da tu dokuemntaciju i vidimo.
Prva se žalba odnosi na dokument koji je opština platila a radi se o analizi troškova rada zatvorenog bazena na jezeru Šljunkara, a druga se odnosi na video materijal koji su u dve godine trebalo da urade tri
medijske kuće, a za koje ne postoji ni trag ni dokaz da su urađeni iako su sredstva prebačena.
Molila bih Vas za informaciju da li ste već uzeli u razmatranje ove dve žalbe, jer je sve primetnije odbijanje organa uprave da postupaju po zakonu i pozivaju se na članove zakona koji su neprimenjivi „
Organ nam nije odgovorio, a ima još jedna iz naše redakcije i stiže i četvrta.
Mi ćemo da pišemo, oni ne moraju da postupaju, jednom će nekome zatrebati arhiva, pa ga neka ovo ovde.
Ko zna kome može da posluži?!
V.Živkov
