Kada se danas govori o Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine, politički narativ je uglavnom podeljen na dve suprotstavljene slike. Jedna govori o demokratskim promenama, otvaranju zemlje prema svetu i početku ekonomskih reformi. Druga taj period opisuje kao vreme pljačkaških privatizacija, gašenja domaće privrede i rasprodaje državne imovine.
Predstavnici današnje vlasti već godinama upravo u tom periodu pronalaze objašnjenje za mnoge probleme sa kojima se Srbija suočava. U javnim nastupima često se govori o „žutim lopovima“, neuspelim privatizacijama i političarima koji su, kako tvrde, zemlju doveli na ivicu ekonomskog opstanka.
Međutim, više od dve decenije nakon petooktobarskih promena nameće se pitanje koje se retko postavlja: gde su danas ljudi koji su učestvovali u tom sistemu?
Da li su svi nestali sa političke scene ili su samo promenili političke boje?
Mnogi pojedinci koji danas zauzimaju najvažnije funkcije u državi, vode javna preduzeća, upravljaju velikim infrastrukturnim projektima ili kreiraju ekonomsku politiku Srbije, svoje prve značajne karijerne korake napravili su upravo tokom perioda demokratskih vlada. Neki su bili državni službenici, neki savetnici, neki direktori agencija, a neki učesnici procesa privatizacije koji se danas nalaze u samom središtu političkih polemika.
Jedan od najpoznatijih primera je Siniša Mali. Danas ministar finansija i jedan od najbližih saradnika vrha Srpske napredne stranke, početkom dvehiljaditih godina radio je u Ministarstvu za privatizaciju i Agenciji za privatizaciju, institucijama koje su sprovodile reforme koje današnja vlast često navodi kao primer pogrešne politike svojih prethodnika.
Priča o tranziciji Srbije zato nije samo priča o smeni vlasti. To je priča o transformaciji političkih elita, promeni stranačkih dresova, preživljavanju pojedinaca kroz različite režime i njihovom prilagođavanju novim političkim okolnostima.
Serijal „Transformacija vlasti“ prati upravo taj put – od petooktobarskih promena, preko privatizacija i ekonomskih reformi, do ljudi koji su učestvovali u tim procesima i koji danas, sa istih ili još moćnijih pozicija, oblikuju političku i ekonomsku stvarnost Srbije.
Činilo se da desetogodišnji mrak konačno prestaje. Otvarao se put ka Evropi, a u zemlji su se dešavale tranzicije. Ono što se probudilo bila je nada. Međutim, nije potrajala, jer već 2003. godine biva ubijen prvi demokratski izabran premijer Zoran Đinđić, koga su mnogi smatrali vizionarom, jedinom ličnošću koja zaista može da sprovede korenite promene jednog ustajalog sistema i društva.
