U dva dana gužve na manifestaciji „Stari Lala 15“ bilo je lepo gledati ljude koji žamore, gurkaju se, pozdravljaju, jedu, piju i iznad svega, smeju se.
No, u ozbiljnoj kokurenciji za najnasmejanije na trgu nama su za oko zapali momci za koje je očigledno da su iz Afrike.
Jedan od njih nam je tako i opisao: „Nigerija, u Africi. Znaš gde je to?“
Nikad se ne bi reklo, odgovorila sam uz smeh, rizikujući da ih možda i uvredim, jer, boraveći u dalekoj Kanadi gde su ljudi zaista sa svih strana sveta i kontinenata, naučila sam da budem obazriva sa bilo kakvim etiketiranjem i našim poimanjem humora.
No, pitala sam ih koliko su dugo ovde? Kažu, godinu dana. Oo, to je sasvim bilo dovoljno da vi shvatite da mi volimo da se šalimo, ali smo i gostoljubivi.
Da, da potvrđivali su ovi mladi ljudi koji su došli iz te daleke Nigerije da ovde rade na rekonstrukciji mosta, a spavaju u Kovinu u kući koja je za njih iznajmljena.
Ne, nisam ih ispitivala ko ih je doveo, kakav im je ugovor, šta plaćaju, a šta im je pokriveno. Nisam ih ni pitali jesu li oni čuli da strani radnici u Srbiji osnivaju sindikate da se zaštite od poslodavaca…?
Bilo je ovo veče koje je i njima trebalo da bude predah od napornih dana na mostu, na plus 30, kada beton sija žestinom i preko 40 stepeni Celzijusove skale.
Šarmantni i prijatni, tražili su adresu sajta da vide fotografije.
Možda će ih poslati svojima kod kuće. Možda će uz fotku napisati i nekoliko redova o Kovinu kao o otvorenom gradu gde se osećaš prijatno iako si stranac…
Mi Vojvođani naučili smo da živimo u razliočitim verama, nacijama, jezicima, kulturama. Nama nije problem da prihvatimo druge. važno je jesi li čovek ili nisi!
Sve drugo su nijanse koje se daju doterati.
V.Živkov
