Dok je kovinska gradska nesanitarna deponija od 10. do 14. septembra ponovo gorela i stvarala gust dim, u okviru ugovorenog monitoringa kvaliteta vazduha nisu merene PM10 i PM2,5 suspendovane čestice, upravo one za koje Zavod za javno zdravlje u svom izveštaju navodi da predstavljaju najznačajniji problem za kvalitet vazduha u Kovinu.
Umesto toga, tokom ovog perioda merene su koncentracije sumpordioksida i azotdioksida. Problem je utoliko ozbiljniji jer je Zavod za javno zdravlje, analizirajući rezultate merenja za prvih šest meseci 2025. godine, izričito preporučio proširenje i unapređenje monitoringa. U zaključku izveštaja se navodi da značajno učešće u zagađenju vazduha u Kovinu imaju PM10 čestice. Zavod je utvrdio i da su koncentracije PM10 koje su ugrožavale zdravlje stanovništva zabeležene tokom sedam odsto praćenih dana, odnosno pet dana u posmatranom polugodišnjem periodu.
Zato je preporuka bila jasna, PM10 treba meriti svakodnevno, a monitoring treba proširiti i na PM2,5 čestice.
U izveštaju se objašnjava i zbog čega su PM2,5 posebno važne za praćenje, zbog manjih dimenzija lakše prodiru u tkivo i mogu dovesti do zdravstvenih problema. Ipak, više od godinu dana kasnije, kada je Kovin ponovo bio izložen dimu sa gradske deponije, ove preporuke nisu sprovedene. Prema informacijama koje je redakcija „Kovinske info“ dobila, tokom perioda od 10. do 14. septembra 2026. godine PM10 i PM2,5 nisu merene jer su vrste i dinamika merenja definisane ugovorom sa Opštinskom upravom.
Drugim rečima, u trenutku kada je postojao konkretan razlog da se ispita prisustvo suspendovanih čestica u vazduhu, merenje upravo tih parametara nije bilo predviđeno.
Nova merenja sprovode se u periodu od 14. do 20. septembra, međutim nisu mogli sa sigurnošću da nam kažu da li se bar u tom periodu mere ove suspendovane čestice, a rezultati bi, prema najavama, trebalo da budu poznati 23. septembra.
Međutim, kako nam je objasnila dr Dubravka Nikolovski, ta merenja možda neće ni pokazati stvarnu sliku zagađenja vazduha tokom požara, upravo zato što suspendovane čestice nisu merene u danima kada je deponija gorela.
To otvara jedno sasvim logično pitanje, ako se najznačajniji polutant za Kovin ne meri onda kada postoji vanredni izvor zagađenja, čemu služi monitoring?
Izveštaj Zavoda nije ostavio mnogo prostora za nedoumice. Kao mere za smanjenje čestičnog aerozagađenja navedeni su, između ostalog, redovno odnošenje smeća i uklanjanje nehigijenskih deponija, reciklažno odvajanje dok je za unapređenje praćenja uticaja zagađujućih materija na zdravlje stanovništva preporučeno svakodnevno merenje PM10 i uvođenje monitoringa PM2,5. U Kovinu se, međutim, dešava suprotno od onoga što je preporučeno.
Deponija je ovog leta dva puta gorela.
Poslednji požar počeo je tokom noći 11. septembra, a gust dim ponovo je bio prisutan nad celim gradom. Ipak, u danima kada je zagađenje bilo najočiglednije, sistem merenja nije bio proširen kako bi se utvrdilo upravo ono na šta je Zavod upozorio: koncentracija suspendovanih čestica koje predstavljaju značajan rizik po zdravlje. Potvrđeno nam je i da niko iz opštinske uprave nije zatražio vanredno merenje kako bi bar obavestili građane kolikoj su opasnosti po zdravlje izloženi. Rezultati merenja posle požara svakako će biti važni. Ali ostaje činjenica da će nedostajati podaci iz najkritičnijih dana.
A kada se jednom propusti merenje u trenutku kada se zagađenje dešava, taj podatak više nije moguće naknadno izmeriti.
Zavod je preporučio svakodnevno merenje PM10 i uvođenje PM2,5. Opština to nije uvela. A kada je deponija gorela, upravo te čestice nisu merene. Za građane Kovina zato ostaje da čekaju rezultate merenja od 14. do 20. septembra, iako će ti rezultati, kako upozorava dr Nikolovski, možda pokazati kakav je vazduh bio nakon požara, ali ne i kakav je bio dok je deponija gorela.
M. Ljiljanić
