Ilustracija Pexels
Od umanjenih plata i neproduženih ugovora do disciplinskih postupaka: nastavnici koji su podržali studente suočili su se sa posledicama koje su obeležile dve školske godine
Oko 20.000 zaposlenih u obrazovanju nije dobilo punu februarsku zaradu 2025. godine, prema proceni Fondacije „Alek Kavčić“. Oko 35 miliona dinara im je prikupljeno i isplaćeno kao dopuna zaradi. Više od 100 nastavnika, prema sindikalnim podacima, ostalo je bez posla ili produžetka ugovora, dok je pokrenuto više od 110 disciplinskih postupaka. Dok su škole bile poprište sukoba oko obustave nastave i podrške studentskim protestima, za mnoge zaposlene pitanje solidarnosti postalo je i pitanje egzistencije.
Podrška studentima, odluka o obustavi nastave i javno iznošenje stavova o stanju u društvu obeležili su 2025. i 2026. godinu u srpskoj prosveti. Dok su studenti tražili odgovornost institucija i promene u društvu, deo nastavnika, učitelja i profesora stao je uz njih. U mesecima koji su usledili, pojedini zaposleni suočili su se sa umanjenim zaradama, disciplinskim postupcima, suspenzijama, smenama i neprodužavanjem ugovora.
Nisu svi slučajevi imali isti pravni epilog, niti je u svakom dokazano da je odluka poslodavca bila politički motivisana. Ipak, broj prijavljenih slučajeva, svedočenja zaposlenih i nalazi organizacija koje su pratile položaj prosvetnih radnika ukazuju na ozbiljan problem: šta se događa kada se profesionalna odgovornost, građanski stav i pravo na podršku studentskim zahtevima nađu u sukobu sa odlukama rukovodstva obrazovnih ustanova?
Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“: 11 nastavnika nije dobilo nove ugovore
Ovo je jedan od najvažnijih slučajeva jer je naknadno dobio i zvanični epilog pred Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti.
Bez posla su ostali i:
Andrea Besedeš, Bajmok: posle 16 godina ostala bez posla
Bojan Batalo, Ruma: filozof koji je javno podržao studente
Peta beogradska gimnazija: više od 20 nastavnika bez produžetka ugovora
Goran Radojev i saradnici „Jovine“ gimnazije u Novom Sadu, Marija Vasić koja je sudski vraćena i kojoj direktor koji je pokušao da uništi „Jovinu“ gimnaziju na primitivan i nedostojan način nije dozvolio da drži čas.
Tatjana Jevtović Stoimenov, Medicinski fakultet u Nišu
Vladimir Zdravković, Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu
Aleksandar Cvetković, Fakultet medicinskih nauka u Kragujevcu…
Za 2025. godinu zvanično je objavljen podatak o 25 razrešenih direktora osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković izneo je taj podatak u septembru 2025, navodeći da su razrešenja zasnovana na nalazima prosvetne inspekcije. Istovremeno je naveo da je 75 direktora podnelo ostavke.
Za 2026. godinu postoji drugačiji podatak: 1. maja 2026. predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije Dušan Kokot izjavio je da je, prema procenama sindikata, od početka školske godine razrešeno ili se pod pritiscima povuklo više od 200 direktora. To je sindikalna procena koja obuhvata i razrešenja i povlačenja.
Poslednja vest: Tužilaštvo pokrenulo postupak protiv direktora Jovine zbog nepostupanja po sudskim rešenjima
Suspendovani profesori „Jovine“ gimnazije dobili su poziv iz Tužilaštva da dođu na razgovor i ponesu rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu po kojima je direktor bio u obavezi da ih vrati na posao, ali to još uvek odbija da uradi. Tužilaštvo je na ovaj način pokrenulo postupak protiv Radivoja P. Stojkovića zbog krivičnog dela „neizvršenje sudske odluke“, i to po službenoj dužnosti.
Dvoje suspendovanih profesora juče je pokušalo da održi svoje časove, u skladu sa sudskom odlukom, ali ih je direktor u tome ometao i psihički maltretirao pred njihovim učenicima, što je nezabeležen slučaj u istoriji srpskog obrazovanja.
O svemu ovom i još mnogo drugih slučajeva pisali su bot timovi, napadajući prosvetne radnike kao „blokadere, ustaše, strane plaćenike, neprijatelje zemlje, rušiocie sistema i tako dalje“, po nalogu, za novac ili pod pritiskom, zbog ubeđenja, a među tim botovima bilo je i kolega…
To časno zanimanje nosi odgovornost koja ne prestaje nikad i nigde: prosvetni radnik je učitelj i uzor, u školi, na ulici, u kafani, na koncertu, u bašti…
To nije profesija, to je životni poziv koji ne dozvoljava lične izbore u ponašanju i predstavljanju u javnosti.
Prosvetni radnik je ceo sistem na kome počivaju društvene, ljudske i svekolike vrednosti u koje mladi naraštaji treba da se ugledaju.
Nadamo se da je sada jasnije?
V.Živkov
