Krajem marta i početkom aprila prošle godine dodeljene su nagrade za najuspešnije literarne radove na konkursu Podružnice Društva za srpski jezik i književnost Srbije u Kovinu, u okviru manifestacije Mart, mesec srpskog jezika. Ovom prilikom objavljujemo tri prvonagrađena rada u kategoriji srednjih škola jer želimo da se glas mladih čuje i šire od jednog lokalnog konkursa. Ove mlade osobe sigurno već idu putem Jovana Sterije Popovića, Miloša Crnjanskog, Isidore Sekulić, Vaska Pope, Mike Antića…čuvenih književnika iz Banata. Jačina poruka ovih mladih ljudi ne zahteva komentar, možda samo dodatak: Lepota će spasiti svet!!!
Al tirjanstvu stati nogom za vrat,
to je ljudska dužnost najsvetija
Tražim pomilovanje za decu stradalu 3. maja
I čika Dragana što sa njima, Nebom, sanja
U trenu su izgubili pravo na zaljubljivanje,
Biranje maturske haljine i svečanog odela
Slatku strepnju upisa u srednju školu
Oni, budući lekari, slikari, muzičari…
Planovi i želje srušeni, kao kula od karata
Ponos i snaga roditelja, ugašeni
Školske sveske ostaće nedopisane
Đačke knjižice, željne novih petica
Tražim da se ne zaborave roditelji,
Čija su srca slomljena, pogledi obeznađeni
Kako nadomestiti najsjajniji deo duše?
Kako ugrejati domove, bez topline ostale?
Kako izbunariti reč i gest utehe?
Boli nepravda, besmisao, surovost ubice…
Tražim pomilovanje za usnulu Angelinu, Anu,
Maru, Bojanu, Emu, Sofiju, Adrijanu,
Katarinu i Andriju! Srbijo pamti!
…
Al tirjanstvu stati nogom za vrat
To je ljudska dužnost najsvetija!
Jelena Stojšić, 4-6
Hemijsko – medicinska škola, Vršac
AL TIRJANSTVU STATI NOGOM ZA VRAT,
TO JE LJUDSKA DUŽNOST NAJSVETIJA
Da li smo slobodni? Da li ste vi slobodni? Verovatno ćete reći: „Jesam“. Ali, zapitajte se, na dubljem nivou. Zapitajte se je li uopšte i jedan čovek, i jedno ljudsko biće, slobodno?
Krenimo od početka.
Svako jutro se budite. Doručkujete. Odete u školu, na posao, ili jednostavno ostanete kod kuće. Ručate. Završavate obaveze. Večerate. Spavate… A zatim opet. Opet, opet, opet i opet. Svaki dan. Svaki dan sa malim izmenama ili problemima koje lako rešite, nastavljate svoju rutinu. Nastavljate svojim ravnim, utabanim putem. Vi, vi ste rob…rob navike… A ko vas je robom učinio? Vi, opet ste vi sebe zarobili.
I dok svi pričaju o tiraniji drugih ljudi koji vladaju nad nama, ja sam vam dala primer vaše tiranije nad vama samima.
U svetu postoji toliko nepravde, užasa i nehumanosti i svi pokušavaju da nađu krivca. Koga možemo okriviti za svu nesreću ? I da, naći ćete tog čoveka, jer često u pitanju jesu hirovi jedne osobe. A ko vas sprečava ? Kazna ? Vaš život je lep pa ćete od tuđih patnji okrenuti glavu ?
Daću vam primer.
Vi ste ptica. Ptica sa krilima od najfinijeg perja, zarobljena u kavezu. Taj kavez je često kod nekih ljudi optočen zlatom i dijamantima. Kavez napravljen da mu se divite. LJudi, jer opet mi smo samo ljudi,po prirodi takvi, takmiče se čiji je kavez lepši. Nadograđuju ih. Stvaljaju bisere na vratanca, kite ga cvećem, ne shvataju… Ne shvatate :to je kavez. To je vaš zatvor ma koliko lep bio. A ptici je u prirodi da leti. Ona mora da leti, u suprotnom, krila će joj zakržljati, zaboraviće kako. I tog trenutka kada zaboravite osećaj vetra među perjem, izgubili ste je. Zauvek ste izgubili vašu slobodu.
Bez slobode vi ste slomljeno biće i lako je upravljati vama. Nekada ne znate da ste slomljeni, često nikada i ne otkrijete. Takvim ljudima je lako vladati. Lako je zagospodariti i nametnuti im nova pravila, nove okvire, kalupe i kaveze.
Zato setite se kako je biti slobodan pre nego što bude kasno. Iza kakvih god vrata vas zaključali, znajte da vi imate ključ. Ključ je u vama.
Sloboda je u nama.
Vi ste ptica. Poletite!
Jasna Zagorac, 1.godina gimazijski smer
Gimnazija i srednja stručna škola „Branko Radičević“, Kovin
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
Gvozdena vrata čekaju,
Mirno stoje,
Lepa reč kao ključ u ruci
Srce otvara, sreću donosi
Kao sunčev sjaj u noći
Koja blista.
Lepa reč kao ptica slobodno leti,
Kroz vrata prolazi,
Priče nove donosi,
Radost budi, srca spaja,
Kao dete što se smeje i veseli.
U svetu reči, čuda se dešavaju,
Gvozdena vrata otvara
Kao ključ u ruci deteta
Što mašta i snove ostvaruje
U noći koja čeka.
Prigrlimo lepe reči,
Toplinu i sjaj koje nose
I prave prolaz kroz sva vrata,
Dete je ključ,
Čarolija nas nosi u svet snova.
Jovana Kocić, 1. godina ekonomski smer
Gimnazija i srednja stručna škola „Branko radičević“, Kovin
M.Vuletić
