Prilikom našeg redovnog obilaska bazena snimili smo labudove koji su se, posle hladne zime, ponovo vratili na jezero. Dok se priroda vraća svom uobičajenom ritmu, objekat koji je trebalo da postane novo mesto okupljanja građana i dalje čeka prve posetioce. A mi smo nestrpljivi da vidimo dokle su stigle pripreme za otvaranje najavljeno u martu
Zatvoreni bazen na Šljunkari u Kovinu postaje simbol dugogodišnjeg razvlačenja rokova i nejasne odgovornosti. Iako je izgradnja formalno započela još 2017. godine kada je srušen restoran i pripremljen teren, objekat ni početkom 2026. nije otvoren za građane, uprkos tome što je primopredaja, makar na papiru, već obavljena. Možda ćemo sledeće godine imati i proslavu jubileja od početka radova?!
Od 2017. godine kada se formalno počelo sa gradnjom do danas, zatvoreni bazen na Šljunkari prošao je kroz brojne najave otvaranja. Jedna od najupečatljivijih je izjava tadašnje predsednice opštine prilikom obilaska radova u maju 2024. godine. Rekla je ne bi da licitira, ali za tu letnju sezonu sigurno će biti otvoren. Nekoliko dana kasnije desili su se izbori i posle više nije bilo bitno kada će bazen i zaista biti otvoren.
Bazen je prošao i dodatne radove, nove izvođače, produžetak rokova i neplanirane intervencije. Građani su dobili objekat koji je formalno završen, ali suštinski nedovršen. Najnoviju najavu optvaranja dala je pre dva meseca nova predsednica opštine Violeta Ocokoljić. Biće u martu, ali ako nešto iskrsne opet će se pomeriti, rekla je ona pred odbornicima Skupštine. Mart je sve bliže, ali umesto priprema za prve kupače, na bazenu su i dalje majstori.
U zapisniku o primopredaji sačinjenom 27. decembra 2024. godine, četiri dana pre peti put produženog roka, konstatuje se da je izvođač predao kompletnu dokumentaciju: ateste, građevinski dnevnik, polise osiguranja radova i bankarske garancije koje važe mesec dana po predaji objekta. Garancija na izvedene radove određena je na dve godine, do decembra 2026. I u garantnom roku i dalje je tu izvođač radova da otklanja nedostatke. Koliko smo uspeli da obilaskom vidimo, u toku su radovi oko grejanja i ventilacije. Iako je bilo dogovoreno „ključ u ruke“ i sve da bude kompletno gotovo, to se nije desilo.
U međuvremenu, opština Kovin je istom izvođaču poverila da radi rekonstrukciju Doma kulture vrednu 154 miliona i kapelu ou Deliblatu za oko 25 miliona dinara.
Stvarnost na terenu jezera Šljunkara demantuje formalno stanje na papirima koje je potpisala koordinatorka projekta Slađana Ćirikovački i još sedam lica. . I danas se otklanjaju kvarovi i dovršavaju poslovi koji očigledno nisu završeni u trenutku primopredaje. Neformalni razgovori sa radnicima ne ulivaju optimizam, procene su da radovi teško mogu biti završeni do marta, meseca koji se nezvanično pominjao kao termin otvaranja.
Podsećamo da je u budžetu opštine Kovin za 2026. godinu planirano čak 40 miliona dinara za subvencionisanje funkcionisanja bazena. Kako su nam objasnili, ova sredstva su planirana jer se u martu očekuje početak rada bazena. I JP „Kovinski komunalac“, je u svom finansijskom planu takođe uvrstio 40 miliona dinara, s obzirom na to da bi ovo preduzeće trebalo da upravlja bazenom, a sredstva su namenjena za plate, račune i dodatne troškove za period od marta do decembra 2026. godine.
Istovremeno, pored bazena nije otvoren ni auto-kamp od 50 miliona, koji je deo istog kompleksa, niti su proradili turistički vozići kupljeni za oko 16 miliona dinara, a koji su najavljivani kao rešenje za prevoz građana iz grada do Šljunkare i važan segment funkcionisanja rekreativnog centra.
Zatvoreni bazen na Šljunkari nije problem samo nedovršenih radova, već ogledni primer kako se kapitalni projekti pretvaraju u beskonačne procese bez jasnih rokova, odgovornosti i transparentnosti. Dok se u budžetima planira njegovo funkcionisanje, a u dokumentima konstatuje završetak, stvarnost pokazuje da objekat još nije spreman za građane kojima je namenjen.
Gradcom build koji je bazen predao pre više od godinu dana još uvek je tu i radi.
Ako se praksa formalnog završavanja nedovršenih investicija nastavi, najveću cenu neće platiti izvođači ni naručioci, već građani koji godinama čekaju da javni objekti, finansirani njihovim novcem, konačno počnu da služe svojoj svrsi.
A od potencijalno dobrog i turistički unosnog kupališta, kovinska Šljunkara pretvorena je u baru koju nastanjuju vodozemci i povremeno je obiđu labudovi.
M. LJ.
