Dok predstavnici lokalne vlasti uporno odbijaju da daju intervju najčitanijem lokalnom mediju koji profesionalno prati život opštine Kovin, zamenik predsednice opštine Ratko Mosurović razgovarao je sa portalom Start 013, medijem kojem je ove godine na konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja on potpisao iznos od 750.000 dinara iz budžeta. Ali, da li je baš razgovarao ili samo dostavio odgovore na dva pitanja koja je dobio, to sad nije tema.
Naš medij je više puta tražio razgovor sa predstavnicima lokalne vlasti, bez ikakve finansijske naknade i isključivo u interesu građana. Odgovora nije bilo. Zbog toga građani ostaju uskraćeni za mogućnost da čuju odgovore i na pitanja koja nisu unapred pripremljena, već se odnose na svakodnevne probleme sa kojima se suočavaju.
Šljunkara pre kapitalne ideje da se gradi bazen
U intervjuu Mosurović kaže da je kupalište Šljunkara „već danas jedan od prepoznatljivih simbola Kovina“. Međutim, činjenice na terenu govore drugačije. Kupanje je i dalje zabranjeno, prostor je i dalje gradilište, a novi zatvoreni bazen još nije otvoren jer se otklanjaju nedostaci na objektu. Plaža jeste nasuta šljunkom, ali neadekvatnim pa se kupači žale da povređuju noge. Loše je rešen ulaz u vodu, dok tek predstoje radovi na betoniranju kosina kanala ispod mosta. Sve to pokazuje da Šljunkara još nije uređeno turističko kupalište kakvim se predstavlja, već projekat koji još nije završen. U stvari, ako ćemo iskreno, ŠLJUNKATA NIJE NI KUPALIŠTE. Nikada nije dobila status kupališta iako se tako pominje i na turističkim putokazima. Bar mi nemamo podatak da je nešto po tom pitanju izmenjeno. Nema obeleženih bezbednih mesta za kupanje, bova, spasilaca…
Dakle, kada neko pročita u Startu 013 kako je Kovin bogatiji za jedno turističko mesto koje se zove Šljunkara i ima zatvoreni bazen, uređen kamp i uređeno jezero i taj vam neko dođe u goste da ga povedete tamo-dobijete transfer blama. Jer, za 750.000 dinara zamenik predsednice opštine Kovin Ratko Mosurović nije rekao celu istinu, da ne upotrebimo drugu reč. I da, i dalje je zvanično tu kupanje zabranjeno!!!
Čitajući taj tobožnji intervju za Start 013, a sasvim smo sigurni da mu je dostavljen digitalno, kao što su i fotografije u tekstu preuzete sa opštinskog portala, nailazimo na deo gde Mosurović kao uspeh ističe novi kamion smećar u sklopu zaštite životne sredine. To svakako jeste korisna investicija, ali ona ne rešava suštinske probleme. Opština i dalje ima brojne divlje deponije i nesanitarna smetlišta koja tokom leta često gore i zagađuju vazduh. Građani dobro znaju kako izgleda dim sa deponija i kakav se miris širi naseljenim mestima. Zavod za javno zdravlje Pančevo još prošle godine preporučio je češće merenje PM10 čestica i uvođenje merenja PM2,5 čestica, jer analize zavoda pokazuju da je zdravlje građana opštine Kovin ugroženo, ali javnost još nema jasne informacije da su te preporuke u potpunosti sprovedene. Svoju zabrinutost potvrdila je i Kancelarija EU reagujući na apele građana. Zamenik možda ne zna kako je to bilo jer nije viđen na deponiji kad je gorela. Ako je i bio, trebalo je da se u duhu ozbiljnog političr kakvim se predstavlja, obrati javnosti, umiri građane, kaže neku reč o tome šta će se preduzeti. Ne može se samo sa skupštinske govornice podsmevati neznanju i nestručnosti opozicije. Nekad treba sići i među narod koji nije politički na tvojoj strani. To je odgovornost.
Druženje u objektu na Šljunkari sa zavičajnom pesnikinjom
Ni tvrdnja o značajnim ulaganjima u sport ne ostavlja takav utisak kada se pogleda stanje na terenu. Većina fudbalskih klubova nalazi se u najnižim rangovima takmičenja. FK Radnički, najstariji klub u opštini, suočavao se sa ozbiljnim finansijskim problemima. Rukometaši često sami finansiraju gostovanja, dok odbojkaši i odbojkašice iz Bavaništa, uprkos rezultatima, i dalje nemaju sportsku halu. KSR Dunavac više ne organizuje manifestaciju „Udicom protiv droge“, koja je više od dve i po decenije okupljala veliki broj dece i promovisala sport i zdrav način života dok predsednica kluba sada peca za Kostolac. Neki su fudbalski tereni potpuno devastirani, a klubovi ugašeni…
Na kraju intervjua Mosurović kaže da je zadovoljan radom Opštinske uprave i da slede politiku predsednika države. Međutim, mnogo važnije pitanje jeste da li su građani zadovoljni radom lokalne samouprave? Odgovor na to pitanje ne može dati nijedan funkcioner, već građani koji svakodnevno koriste usluge opštine i koji očekuju završene projekte, rešene probleme i otvoren dijalog sa medijima. A pominjanje predsednika u intervju oko lokalnih tema je samo pokazivanje lojalnosti ili je im je u obavezi da ga pomenu pa makar to bile i komunalne teme.
Naš poziv Ratku Mosuroviću i ostalim opštinskim funkcionerima i dalje važi. Mikrofon lokalnih medija otvoren je za sve. Ostaje samo pitanje da li postoji spremnost da se odgovara i na pitanja koja nisu prijatna, ali jesu od javnog interesa? Možda i na ono o rekonstrukciji „Đurine“ škole koja je podrazumevala i obnovu fasade koju sada niko više ne pominje. Možda i na ona o školi u Bavaništu koja već treću godinu čeka na zamenu stolarije. Ili na ona o kojima u komentarima pišu sugrađni: da nemaju mesne zajednice, imaju samo predsednike Saveta mesnih zajednica, kojima je, ruku na srce, mandat već davno istekao i sad ga nezakonito koriste i dalje.
Zamenik predsednice hvalio se asfaltiranjem ulica i trotoara, a uređuju se i parking mesta. Samo se u naselju Preko puta Ponjavice ne uređuje ništa iako ljudi godinama kukaju da gacaju kroz blato i prašinu. No, na stranu to, treba preći Ponjavicu pa videti. Ali, na plato ispred spomenika palim borcima u NOB-u se lako stigne kad se pređe ulica. I svaki put kad se polažu venci i cveće, kao i danas, recimo. Kako nikome ne zasmetaju izbočine, rupe, popucali beton, čak ni onima koji se sapletu sa buketom u rukama? Kako tih 20 kvadrata nikada da dođe na red? Zato što se štrpka svud po malo tek da se čini kako se mnogo radi, a onda posle četiri godine počne da pada deo fasade sa Zadružnog doma u Deliblatu…
Pred spomenikom palim borcima, „vrat da slomiš“ sa vencima
Ima mnogo pitanja na koja građani o kojima lokalna vlast tako zdušno brine na stranici plaćenog medija, traže odgovore. Samo ih treba otvoriti i pogledati ljude u oči. No, to ume da bude ozbiljan izazov kome mnogi nisu dorasli.
I tako, mi koji se bavimo novinarstvom, a ne marketingom za vlast, intervju radimo na sasvim drugačiji način. Jer, intervju je ozbiljna forma novinarskog izražavanja. Nije samo pitanje-odgovor, pisani…
Eto, ako neko iz vlasti želi, možemo praktično i pokazati.
