Odbornica Laris Mikić postavila je odborničko pitanje o načinu informisanja javnosti i medijima koji su dobili novac iz budžeta. Da li su i na koji način izveštavali o dešavavanjima tokom požara u Deliblatskoj peščari, pitala je odbornica? Kako je navela na sednici Skupštine u četvrtak, u odgovoru koji je dobila stoji da je svaki medij mogao sam da proceni na koji će način i da li će izveštavati o požaru u skladu sa svojom uređivačkom politikom, a posebna sredstva nisu bila namenjena za medije tokom vanredne situacije.
Iz budžeta, kaže se u odgovoru, nisu opredeljena sredstva za medije i njihovo izveštavanje, pa shodno tome opština i nema uvid ko je šta i koliko objavio. Mi znamo. A to je rekla i odbornica Mikić, mahom su prenosili saopštenja objavljena na opštinskom sajtu. Za RTV Pančevo znamo da su bili više puta, da im je izjavu dao prvo zamenik, a potom u nekoliko navrata i predsednica opštine. Tačno je da se sufinansiranje odnosi na projekte, ali postoji nešto što se zove profesionalna i moralna etika. A ona obavezuje novinara da radi svoj posao bez obzira da li je za njega plaćen ili nije. Ovi mediji koji su „pojeli“ milione budžetskog novca nisu radili svoj posao.
Zakon o vanrednim situacijama
Načelo javnosti – Član 5, stav v) Podaci o opasnostima i delovanju državnih organa, organa autonomnih pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugih subjekata zaštite i spasavanja su javni.
Organi državne uprave, organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave moraju obezbediti da stanovništvo, na području koje može pogoditi elementarna i druga nesreća, bude obavešteno o opasnosti.
Opštinski štab krenuo je sa saopštenjima odmah po proglašenju vanredne situacije na delu opštinske teriotorije. Saopštenja su postavljana na sajt opštine, ali sajt nije informativno glasilo, nije medij. Svako saopštenje je trebalo cirkularno slati medijima koji su po prirodi posla dužni da prate situaciju i da izveštavaju. Jer, šta je javniji interes od 35.000 hektara Specijalnog prirodnog rezervata koji gori!!??
I drugo, mi smo imali i dopunska pitanja, ona koja su nama postavljali uplašeni i zabrinuti građani. Ali, niste se javljali da odgovorite!
Opštinska vlast na email poruke, pozive telefonom, nije reagovala u slučaju Kovinskih info, nego je tek pred kraj požara zadužila lice da nas obavesti kad saopštenje bude na sajtu.
Opštinska vlast se slikala sa svojim lojalnim medijima koje plaća iz opštinskog ili su plaćeni iz republičkog budžeta i budžeta javnih preduzeća i ti mediji su mogli da dođu na lice mesta, da snimaju situaciju…iako baš nisu bili ni naročito zainteresovani. Mahom je, već u poodmakloj fazi vatrene stihije, snimano ono što im je, sve su prilike, sugerisano.
Kovinske info tražile su i od Ministarstva unutrašnjih poslova dozvolu za ulazak na Čardak, dva puta. Nismo dobili. Pokušali smo sa press karticama, nije pomoglo. Na kraju, pokušali smo i „samo do vlastitog objekta u Šumarku“ da dođemo kad se situacija već vidno smirila, nije uspelo.
Policajac je uzeo podatke, pogledao u telefon i rekao: ne može!
O kakvoj to onda slobodnoj volji služba govori?
Načelnik Luka Čaušić nam je prvi put bio dostupan na dodeli priznanja za Dan opštine. Požalili smo se i izrazili žaljenje što nismo bili tih dana u prilici da dođemo do štaba, što je njega vidno iznenadilo. Zašto nismo? Nismo imali odgovor. Predsednica opštine Kovin Violeta Ocokoljić kojoj smo se isto obratili emailom, stajala je pored. Čula je zgranutost načelnika Čaušića, a onda nam se zahvalila na dolasku na koktel.
Mi idemo gde god nas pozovu i prime, poštovana predsednice!
Tako da, tu priču o javnosti i slobodi izbora da li će se o nečemu izveštavati ili ne u slučaju vanredne situacije, ostavite nekome drugome.
Ovaj novinar prošao je izveštavanje u ratnom stanju, pa zna kako stvari funkcionišu.
Činjenica je samo to da je bilo opasno pustiti slobodne medije, jer će videti i čuti i ono čime se vlast neće posle moći dičiti. Ali, greške su ljudske, propusti su ljudski, strahota kao požar u Deliblatskoj peščari je iskustvo koje se ne zaboravlja. Pakao na zemlji!
I onda se bez ustezanja, licemerja i šminkanja kaže: jeste! Strašno je, pogrešili smo, nismo stigli, propustili smo, sada činimo sve da posledice budu što manje!
I nemojte pričati kako je naš izbor da li ćemo pisati ili ne, kada su nam zatvorena sva vrata. Na pitanje koje uputimo na email vi odgovorite postavljanjem saopštenja. Zato otvaramo ona vrata koja su dostupna, sa čitaocima, sugrađanima, kolegama i zato nam se zahvaljuju za informacije od Banata do Čačka, Mitrovice. Komšije u Kajtasovu i Grebencu, iz Šušare…
Zato što vi ne odgovarate kad pišemo ili pozovemo.
Da li to možda hoćete da nam date do znanja da vam se gadi da razgovarate s nama?
A ne smeta vam kad preko našeg prenosa možete da gledate sebe na svečanoj sednici, i na skupštini? Kad samo zahvaljući nama javnost može da bude prisutna.
Milione ste potrošili hraneći lojalne medije koji vas hvale ili mudro ćute.
No, jednom će se i to promeniti pa će put novca biti transparentan i svako će odgovarati za ono što je potpisao!
Kao što i mi odgovaramo za ono što objavimo.
Toliko o odgovoru na odborničko pitanje i o medijima.
Urednica
Violeta Živkov
