08.08.2024. – Pre manje od godinu dana pisali smo o ljudima koji sa bliskog i daljeg istoka dolaze u Srbiju u potrazi za uhlebljenjem, tačnije u pečalbu, kako bi tamo negde u Indiji, Nepalu, Šri Lanki…izdržavali svoje, često brojne porodice. Meseci prolaze, a ljudi iz daleka, prepoznatljivi po svojim tradicionlanim stilovima odevanja, po tome što su uglavnom u grupi ostalih radnika kod jednog poslodavca, postali su svakodnevica i Kovina.
Nedavno je na dan kovinske slave bilo lepo videti te naše nove privremene sugrađane kako obilaze štandove sa hranom i rukotvorinama, prepoznajući i ovde ono što su ostavili pre godinu ili dve negde daleko, u svojoj domovini. Te ulične bazare, gužvu, ćaskanje.
Tako smo Džukendru iz Nepala zaustavili usred gužve i odvojili od kolega da ga pitamo kako mu je ovde.?Dobro, rekao je, radi u Delta Danube, došao je iz Nepala, još oko 30 radnika sa njim iz tih nekih dalekih krajeva. On je zadovoljan. Ima smeštaj, grad je miran i ako smo dobro shvatili, već je dve godine tu.
Jagtar Singh je iz Džakarte. Ili je ipak iz Indije? Nek nam ne bude zamereno, jer nerazumljiv je malo njihov engleski, a pričali smo bez prevodilaca. Zato je i sa imenima išlo teško. Jagtar je sam ukucao svoje ime, da ne bude greške. Ima ženu tamo kod kuće i dvoje dece, ponosno pokazuje fotografije u telefonu. Veliki , topli osmesi, na lepim licima, smeše se ocu iz daljine i hrabre ga. Žene u Kovinu su lepe, ali on ima svoju u Indiji. Tu je već godinu i pet meseci, radi u Statiku i njih je tamo pedesetak, koliko on zna. I njemu je u Kovinu sasvim dobro. Miran grad i ljudi su prijatni.
I oni su pristojni ljudi. Šetaju kroz centar grada baš u večeri kad je izuzetna gužva, ali vrlo obzirno, propuste majke sa decom, starije, uz pristojno izvinjenje ako nekoga slučajno zakače.
Posle ihvidimo na trgu ispred bine, čekaju koncert, muzika je opšteprihvaćen jezik. Ona lako komunicira sa svima, nevezano od kulture i podneblja.
U autobusu za Beograd, za volanom sedi Wacante, sitan čovek, tamne puti i ogromnog belog osmeha. Kaže lepo „dobar dan!“. On je iz Šri Lanke, tu je skoro godinu ipo. On i još dvojica kolega, saznajemo kasnije. Vozi autobus Autokodeksa, na redovnim linijama, nije problem ni za Beograd. Jer, dok mnogi lokalni vozači automobila ne smeju da sami uđu u Beograd, Wacante nema taj problem. On je odsečan, odlučan i ako ste nekada gledali filmove u kojima se vidi saobraćaj u Indiji, to vam je skoro tako. Ali bezbedno.
Migracije radne snage posledica su tranzicija i otvaranja mogućnosti da se u razvijenoj Evropi dobije posao za kojim tamo postoji deficit, uglavnom poslovi vozača, građevinaca, medicinskog osoblja, zanatlija razne vrste. Naši ljudi odlaze tamo, ovde gradilišta i fabrike ostaju bez radnika i tako i od Balkana ima neko siromašniji, kome nije teško da proputuje hiljade kilometara i bude odvojen od porodice.
Demografske slike se menjaju, neki će od ovih ljudi možda i da ostanu trajno, ali to je proce3s koji se dešava od kad je sveta i veka.
Nikome ne smetaju, a rade poslove za nas.
V.Živkov
Pečalbari sa istoka u Srbiji. Poslodavci kažu isplativo samo na duži period – Kovinskeinfo
