Kovin u fokusu: piše profesor Dejan Kreculj
21. 09. 2024. – Kao što je i uobičajeno, a i logično, osnivanje nove škole ne zahteva odmah i školsku zgradu, jer je prve godine potreba za prostorom samo za rad početnog razgreda, pa se nastava izvodi u zgradi neke već postojeće škole. Tako je i Građanska škola, u obrazovnom sistemu niža srednja škola kako se širom sveta u savremenoj pedagoškoj praksi kategoriše, tek kasnije dobila svoju zgradu, današnju zgradu Osnovne škole „Jovan Jovanović Zmaj“.
Već na prvi pogled vidi se da su ove zgrade zidane iz godine za godinom i da je, kako eksterijerno tako i enterijerno, to isti projekat. Razlika je u tome što je osnovnu školu pohađalo mnogo više učenika, pa je i zgrada dvostruko veća, današnje Osnovne škole „Đura Jakšić“. Sa šest razreda sticala se osnovna pismenost, znanja potrebna za rad, zanat ili, što je najčešće bilo, za paorski posao gde se nestrpljivo čekao još par vrednih ruku za radnju. Imućniji su tražili i dobili od države da im deca u Kovinu uče dalje škole, nižu gimnaziju, a potom ili išli u beli svet na dalje školovanje ili postajali državni činovnici. No takvih je bilo znatno manje, pa je zato i školska zgrada dvostruko manja.
Osnovna škola do 1918. godine nosi naziv Opštinska osnovna narodna škola, a potom, sve do 1935. godine, Državna osnovna škola u Kovinu. Posle II Svetskog rata, 1946. godine, dobija naziv Osnovna škola, i ima rumunska i mađarska odeljenja, koja se šezdesetih godina gase zbog malog interesovanja za pohađanje nastave na ovim jezicima. Današnji naziv, Osnovna škola “Đura Jakšić“, dobija 16. avgusta 1957. godine kada postaje osmogodišnja.
Iz tog vremena je i prva fotografija prostrane, masivne zgrade, razuđene osnove koja kao da simbolizuje širinu i svestranost nauke i obrazovanja koje se decenijama u njoj darovalo naraštajima. U poratnom periodu, pre četiri ipo decenije, istim redosledom kojim su i građene obe školske zgrade, i ova je temeljno rekonstruisana, a docnije je upotpunjena izgradnjom sportske hale čija lokacija ne narušava izvornu arhitektonsku lepotu ove vremešne, ali stamene građevine.
U mojim sećanjima ova škola ima značajno mesto, pošto je u njoj započeo svoj pedagoški rad kao nastavnik moj otac odakle je, kada je osnovana gimnazija, prešao kao jedan od nekolicine prvih stalnih radnika, a duže vremena sam tu i ja radio, predajući učenicima ove škole, ali i prilično dugo vremena radeći sa kolegama u tada prvoj računarskoj učionici koja je bila zajednička za obe osnovne škole. Bilo je to nostalgično vreme početaka nastave informatike kod nas na računarima sa 64 kilobajta memorije i kasnije prvim personalnim računarom, rashodovanim ali ispravnim, dobijenim kao poklon od šećerane. Na ekranu monitora, pošto nije korišćen skrinsejver, moglo se uvek videti progoreli trag tabele u koju su unosili količinu repinog rezanca i druge podatke, ali smo se mi tom poklonu radovali, posebno što smo dobili i iglični štampač čije se štampanje čulo na daleko. Siguran sam da se mnogo sadašnjih roditelja, tada učenika obe škole seća đačkih dana kada je krajem osamdesetih i početkom devedesetih rad na računaru bio doživljaj, privilegija.
Na društvenim mrežama možemo naći dosta fotografija iz prošlosti našeg grada, ali su podaci o njihovom nastanku nepoznati. Kao saradnik Europeane, platforme koja okuplja zbirke muzeja, galerija, biblioteka i arhiva širom Evrope i nudi pristup milionima digitalizovanih umetničkih dela, knjiga, muzike, fotografija, video snimaka i drugih istorijskih i kulturnih artefakata i čiji je deo Hungaricana koja je deo nacionalne zbirke Mađarske, našao sam podatke o prvom, najstarijem snimku: Kevevára, Községi elemi népiskola, Ansichtskarte 1914, tj. Kovin, Opštinska osnovna škola, dopisna karta iz 1914. godine, snimio ju je Müller I. Béla, a izdao/objavio Behr Hugó. Hugo Ber (1889 – 1926) bio je vlasnik prodavnice stakla i kristala, koja je posle rata bio Dom JNA, zgrada nedavno srušena gde je sada igralište za decu. Bila je to jedna od prvih razglednica Kovina pošto je dostupna i njena poleđina gde se vidi da je bila upućena u Debrecin. Druga fotografija je snimak iz autorske kolekcije nastavnika Bogdana Bogića iz 1962. godine, a pdva moja snimka iz 2007. i sada, septembra 2024. godine. Sve je snimljeno sa istog mesta, ali u raznim stolećima.
