Kovin u fokusu, piše Dejan Kreculj
28.09.2024.-Mada područje u kome je ratarstvo oduvek bilo glavna delatnost, zbog prirodnih pogodnosti, Kovinci su uz sve obaveze uvek imali i nešto poseda pod voćem i lozom. Zapisi kazuju da su se o praznicima ili drugim prigodama organizovale zabave na kojima je, između ostalog, služeno dobro vino sa Crvenke. Specifičnost položaja, izloženost stalnom strujanju vetra s Dunava i osunčanost bili su Bogom dani za lozu. I sam sam s mojim ocem pre gotovo pola stoleća podigao vinograd i nešto voćnjaka, ali na mestu gde je već ranije bio vinograd koji se, kao i njegov nekadašnji vlasnik, gasio i venuo.
Jesen je stigla i vinograd je stigao za berbu. Kako je zbog lošeg leta rod bio mali, ali zato izuzetno kvalitetan, rešio sam da obrano, sem za jelo, bude prerađeno u rakiju. Preslatke bobice prosto su zahtevale da se sa njima radi s poštovanjem: bobice su odvojene od peteljki, bez kapi otakanja vina cela masa je stavljena na vrenje da podari ne komovicu, nego lozovaču.
Kada je svoje završila, sledio je „slatki posao“, hedonizam, uživanje u plodovima upornog i pažljivog rada – pečenje. „Vesela mašina“, kako je u mnogim krajevima, pa i u Kovinu, prihvaćen šaljivi naziv za kazan za pečenje rakije, je stupila na scenu i maestralno odigrala ulogu. Kvalitetan kazan i znalački rad učinili su da poteku mirisne kapi.
Ovo nije samo tehnološki proces proizvodnje alkoholnog pića, već i značajan društveni događaj okupljanja prijatelja u sveže jutro koje najavljuje veseli jesenji dan, za sofrom sa domaćim đakonijama, okrepljenje doručkom kod kazana.
Jednom se živi. Živeli veselo!
