Foto: biblioteka na otpadu Forsyning Helsingor
Danci su odavno raščistili čije je njihovo smeće i šta s njim? Nešto u kante, a više u reciklažu. Posetili smo Helsingor, u programu „PULS EVROPE-medijske posete EU“, da istražimo kako se ono što je otpad može iskoristiti u korisne svrhe i kako smanjiti klimatske promene?
09.10.2024. – Doći u Kopenhagen, a ne otići u Helsingor je prosto nemoguće, čitaćete u komentarima turista koji posećuju ovaj deo Kraljevine Danske.
Nekada značajan lučki grad sa velikim brodogradilištem, grad u čiji je zamak Kronberg Šekspir smestio svog Hamleta i nazvao ga Elsinore, danas priliv u lokalni budžet ostvaruje zahvaljujući turizmu. Udaljen samo sat vremena od Kopenhagena, na obali Baltika, inspiracija kroz vekove umetnicima, piscima, slikarima, svojom divno očuvanom arhitekturom, mitologijom i tradicijom, razumljivo je da privlači turiste. No, to za gradsku upravu znači i povećanu brigu o organizaciji svih segmenata života, a pre svega, zaštitu od zagađenja i buke
Činjenica da u Helsingor dnevno stiže na stotine posetilaca, u vreme atraktivnih manifestacija – i hiljade, nekim od vozova ili organizovanim autobuskim prevozom, nije bila prepreka da dobro osmišljenom i vođenom zelenom politikom, Helsingor ili Elsinore dobije značajno međunarodno priznanje koje dodeljuje Evropska komisija-Zeleni list 2024. godine. To ga je obavezalo na ulogu ambasadora zelene ekonomije za ovu godinu.
Nije sve išlo glatko, trebalo je mnogo toga uskladiti, a posle tri kandidature, konačno je četvrta donela dugo željeni rezultat, priča nam Gite Larsen, menadžerka projekta Green leaf (Zeleni list).
–Ocenjivalo se šest ključnih oblasti: biodiverzitet, klima i energija, kvalitet vazduha i nivo buke, voda, cirkularna ekonomija i mobilnost. Pratili smo zahteve Evropske komisije i usklađivali naše dotadašnje aktivnosti u tim oblastima. Mi u Danskoj odavno već radimo na zaštiti voda, naročito pijaće vode, na praćenju klimatskih promena i na suzbijanju faktora koji utiču na zagađenje. Možda smo i čitavu deceniju pre svih počeli da radimo na ovom planu, kaže Gite, dodajući da u sve aktivnosti nije uključena samo opština Helsingor već i čitava zajednica. Zeleni list je nagrada koja obavezuje da se dalje afirmišu i unapređuju sve ove oblasti i oni imaju zacrtane planove na daljem smanjivanju štetnog uticaja na klimu do 2030. godine.. U toku kampanje za kandidaturu opština je izdvajala dodatna sredstva kojima su podsticani građani i privreda da unaprede svoj odnos prema zaštiti okoline i smanjenju zagađenosti.
U poslednjih pet godina ključno je pitanje: grejanje. Prirodni gas zamenjuje se postepeno drugim obnovljivim izvorima kao vetar i sunce, a najviše se u poslednje vreme koristi pelet koji se dobija preradom otpada drveta i drugih materija koje mogu da gore. Oslobađanje štetnih gasova ovom prilikom svedena je na minimum, gotovo da ih i nema, tvrde naši domaćini. S obzirom na brojna jezera i Baltik, razmišlja se i o korišćenju vode za eventualno neko buduće rešenje u proizvodnji toplotne energejie. Međutim, kako ističe naša sagovornica, eksploatacija mora nije jednostavan posao, zahteva brojne kontrole i zaštitne mere, jer se ne sme dovesti u pitanje prirodni balans i ugroziti vodeni kapaciteti. No, jeste svakako pitanje za razmišljanje.
Slogan kampanje Eslinorea za Zeleni list je Deljenje je briga ( Sharing is caring) što se direktno odnosi na mobilizaciju zajednice u sprovođenju brojnih mera i aktivnosti u pravcu zelene ekonomije i tranzicije.
Sa 200.000 evra, koje su kao nagrađeni u Elsinoreu dobili od Evropske komisije, Helsingor će dalje raditi na edukaciji i podsticanju kako stanovništva da reciklira i time štiti klimu, tako pre svega privrednih subjekata koji se još nisu sasvim prilagodili.
Mobilizacija građana u središtu je svih predviđenih aktivnosti
„Tako projekt „Pokretači zelene zajednice“ ima za cilj promociju klimatske agende kroz različite zajednice među građanima, stanovnicima i preduzećima u Elsinoreu kako bi se svi podstakli na donošenje klimatski prihvatljivijih odluka. Vozač zelene zajednice je građanin koji želi biti uključen u biološku raznovrsnost i koji će podstaći druge članove svoje zajednice da prate njegov put. Njegova je uloga širenje dobre prakse i savetovanje o tome kako postati zeleniji i održiviji u malim zadacima svakodnevnog života.“ Ovako je Evropska komisija videla aktivnosti Elsinorea u pravcu realizacije svog zadatka po dobijanju značajnog priznanja.
Kada prođete centrom turistički atraktivnog Elsinorea, u oči vam odmah upadaju brojne radnje sa recikliranim proizvodima, kreativno dizajniranih od strane mladih vlasnika. Uz njih su i prodavnice second hand robe u kojoj Danci sve češće kupuju. Inače, Kraljevina Danska je najskuplja zemlja u Evropi, kažu podaci, ali njeni građani koji su zaposleni mogu da žive sasvim dobro. Teže je penzionerima i studentima, saznali smo od naših domaćina. No, bez obzira na standard, sve se češće kupuje polovna i reciklirana roba. Nema svrhe odbaciti stvari samo zato što ih neko više ne želi. Nekome drugome mogu poslužiti. I to je čitava filozofija na kojoj počiva cirkularna ekonomija Elsinora. Jednostavno i prihvatljivo.
Kultura odlaganja i razvrstavanja smeća ovde prisutna decenijama
Sve mora biti jednostavno da bi funkcionisalo, smatra i Lina Kristensen, koja u opštini Helsingor radi poslove koji su srodni našim komunalnim inspektorima. U odeljenju za Grad, vodu i zemlju. A sve u okviru Sektora za klimu. Ona je osoba koja poznaje zakonske propise, koja edukuje i građane i preduzeća u primeni propisa i pomaže kod nedoumica, objasnila nam je. Njena je saradnja najtešnja sa službom za snabdevanje Forsyning Helsingor, koja objedinjuje isporuku električne i toplotne energije, snabdevanje vodom i prikupljanje i razvrstavanje otpada.
Naš obilazak ovom centru fokusirao se na otpad koji ovde nije samo u sistemu kružne ekonomije, već je u jednom izuzetno modernom arhitektonskom rešenju upravo i osmišljen kao krug unutar koga su kontejneri za odlaganje otpada, razvrstanog po najdetaljnijim kategorijama.
–Počeli smo sa ovakvim razdvajanjem otpada pre četiri godine i brojke pokazuju da imamo izvanredan pomak naročito u ukupnom kućnom otpadu koji je predstavljao i najveće probleme. Njegova ukupna količina je u prošloj godini smanjena na trrećinu u odnosu na period pre selekcije, pokazuje nam Lina tabelu sa zadivljujućim podacima, a pri tom ističe da Danska generalno proizvodi jako mnogo otpada.
Kontejneri koji ne naružuju izgled grada, prisustni su svuda. Počev od onih za šetače, do onih koje postavljaja i o njima brine Forsyning kao državna služba i onih koje privatne firme za odnošenje otpada daju na upotrebu preduzećima i velikim firmama. Privatne firme odnose otpad stomatoloških i drugih specijalizovanih usluga, velikih fabrika i firmi koje imaju specifičan otpad. One moraju sklopiti ugovor sa privatnim preduzećima koja se staraju o uklanjanju otpada. Zato na jednom mestu možete videti nekoliko kontejnera različitih vlasnika.
–Najteže je udovoljiti stanarima u stambenim jedinicama koje nemaju mesta za postavljanje individualnih kontejnera. Žale se na to što im je daleko od stana ( obično u zajedničkom dvorištu.prim K.I.), rekla nam je Lina, ali su nam potvrdili i u Forsyning centru, jer građani brane svoje prsvo da im usluge budu adekvatne spram novca koji daju za to. Kako se kućni otpad razvrstava na vrlo specifične vrste, tako osim standardnih kompost, papir, plastika…u posebne posude stavlja se staklena ambalaža i prilaže pored kontejnera. Ono što je veći kućni otpad odnose građani sami na „deponiju“.
Upravni odbor Elsinorea i Gradsko veće odobrili su desetogodišnji projekat Elsinore Climate Urban Core kojim će se štiti gradski domovi, preduzeća i jedinstveno kulturno nasleđe od masovnih padavina u budućnosti – kao i obezbediti uvođenje daljinskog grejanja u pravcu postepenog ukidanja prirodnog gasa i renoviranja postojećih vodovoda za snabdevanje kao što su vodovodi, otpadne vode i električna energija.
Pored toga, uspostaviće se nove ulične površine u odnosu na istorijski izgled grada, a nekoliko područja centra grada biće pretvoreno u pešačke zone.
Projekat je saradnja između opštine Elsinore i Forsining Helsingør.
Skibstrup Centar za odlaganje otpada uređen je pre dve godine. Tu nas dočekuje Klaus Damgaarad, operativni menadžer centra za otpad i naš kolega Thomas Hag, službenik za komunikacije i štampu. Sa njima je razgovor o zelenoj tranziciji i obilazak centra za otpad prava praktična učionica. U novom, modernom kompleksu priča o otpadu počinje od digitalne table na kojoj ključne informacije može dobiti svako ko ovde dođe. Naročito je važno što je prihvatljiva deci koja su im česti gosti, kaže nam Klaus i ističe da je rad na edukaciji dece u pravcu razdvajanja i recikliranja jako važan. Oni rastu sa tim saznanjem, a neretko i roditelje opominju šta treba da čine.
Kao i sve na sajtu opštine Elsinore i na sajtu Forsyning data su pregledna i jasna uputstva i informacije za korisnike. Tako u vezi otpada postoje detaljne instrukcije:
„Na lokaciji postoje dva prilaza. Traka sa desne strane vodi do reciklažnog centra i baštenskog otpada. Traka sa leve strane je za veća vozila koja treba da izmere otpad za deponiju i postrojenja za kompostiranje. Ograničenje težine za automobile je maksimalno 3.500 kg bez težine prikolice. Kućni otpad ne možete predati u reciklažni centar. Ovo pravilo je zbog higijenskih razloga i ekološkog odobrenja centra za reciklažu.
Važno: Ako otpad donosite u vrećama, on uvek mora biti u čistim vrećama.
I dok mi razgovaramo , u centar stižu automobili, kamioni, građani u kontejnere bacaju stvari koje im više ne trebaju, odvajaju metalne noge od drvene ploče stočiča, jer sve to ide posebno. Ukoliko neko nije siguran šta gde ide uz natpis ima sliku, a ako ni tada ne zna, na raspolaganju im je uvek služba Forsyninga, ističu domaćini. Građani plaćaju ove usluge i pravo da svoj otpad odlažu ovde, uz obavezu službe da ga uzima i sa njihovih adresa. Važno je samo najaviti. Detaljni cenovnik sa svakodnevnim ažuriranjem dostupan je na sajtu Centra za usluge električne energije, vode, grejanja, otpada… Od toga se finansira Centar, a deo dobija i iz budžeta opštine.
Za skupljanje otpada na raspolaganju je dvadesetak kamiona, a kako smo videli na licu mesta, opslužuje ga samo jedan čovek, on vozi i prikuplja kontejnere koje viljuška podiže i prazni.
Naročiti akcenat sada je stavljen na građevinski otpad na čiju se ponovnu primenu podstiču svi oni koji se bave graditeljstvom. Na taj se način rešava vrlo važno pitanje specifičnog otpada koji inače predstavlja problem u razlaganju.
Cirklen centar za još upotrebljive stvari
Hodajući u krug oko odlagališta, smenjuju se kontejneri za prozore, za komode i ormariće, za građevinski šut… na dislociranom mestu TAK ( hvala) kontejneri za odeću i obuću koja je dobrog kvaliteta i koju će uzeti humanitarne organizacije i crkve da dele onima kojima je potrebno, kompost je odvojen na zemljanoj površini. Ovako selektovani otpad firme koje se bave reciklažom preuzimaju i dalje stavljaju u funkciju. Svi u ovom odnosu nalaze ekonomski interes. Onda, ispred jednog kontejnera: biblioteka. Polica sa knjigama!
–Počeli su ljudi da nam donose knjige da bace, najčešće iz praznih stanova i kuća. Bilo nam je žao, pa smo napravili police i ovde sad stoji jedna biblioteka sa koje ljudi mogu slobodno da uzmu knjigu, tu mogu da ostave svoje, priča Klaus, ali se iz takvog odnosa prema stvarima rodila ideja i za jedno zbirno mesto na kome će se ostavljati još uvek upotrebljive stvari, koje će nekome biti korisne.
Cirklen centar ili Kuća za reciklažu, otvoren pre dve godine, mesto je gde se izlažu stvari koje nisu završile u kontejnerima. Ima tu svega i servisa i delova nameštaja i plastičnog cveća, slika… Centar je otvoren za posetioce od utorka do petka od 14 do 17 sati i tada svako ko dođe može da izabere tri stvari ( komplet šoljica je jedna stvar), to se izmeri i odnosi bez plaćanja. Merenje je bitno jer se tako vodi evidencija o tome koliko je kg reciklirano. Po dolasku posetilac dnevno i to besplatno, može da uzme samo tri stvari, za više, vratiće se sutra ili neki drugi put. Isto tako, oni koji ne žele da bace svoje stvari, ostavljaju ih službi koja vodi Cirklen. Ovo je jako korisno studentima, ističu domaćini. Mogu se lako opremiti.
Deponije koje mi poznajemo su prošlost u Danskoj i to davna. Standardi Evropske unije zahtevaju odgovoran način uklanjanja otpada, ali je opet ostalo od jedan do pet odsto neselektivnog otpada da se odnese na neku zemljanu površinu, gde se proces sanacije obavlja pod veoma strogim uslovima i kontrolom.
Violeta Živkov
U nastavku: Street food i recikliranje svakodnevice, uloga kulturnih instituicija u zelenoj ekonomiji
Ovu posetu omogućio je Puls Evrope- medijske posete EU i Gette Institut Srbija, podržao NUNS i pomogla Ambasada Kraljevine Danske u Beogradu. Zahvaljujemo se svima na pruženoj šansi.
