„Mali svet“ učiteljice Maje Petrović Nikolić obišao svet i ponovo stao pred publiku u Parizu


Posle izložbe „Petit monde“ u asocijaciji  „Atelijer slave“ u Parizu, (na Dan pobede 2022) gde je zahvaljujući Nataši Dzigurski – Dubaić i Miri Popović program i nastao (2021) izložbu sam preselila u Beograd u DKCB odakle je simbolično krenula na put oko sveta (u julu 2022). Ugostila nas je i Evropska prestonica kulture 2022. (Novi Sad) u Novosadskom dečijem kulturnom centru NSDK i Kulturni centar u Kovinu (mom rodnom gradu), uključili su se u naš program svojim crtežima, obogatili Mali svet i svima se od srca zahvaljujem ovom prilikom. Deci posebno.- kaže nam Maja Petrović Nikolić, učiteljica po vokaciji, ali beskrajni zaljubljenik u decu i u njihove sposobnosti da svetu pokažu onu lepšu i ispravniju stranu.

Njen projekat „Mali svet“, kako kaže, nastao je u Francuskoj, ali je putovao i do sada obišao 38 zemalja, tako što su oni koji poštuju Majin trud i rad i veruju u njene ideje, pomogli da do tada prikupljeni dečiji radovi, nastave putovanje na kojem su im se usput pridruživali i novi, da bi se ovog leta svi zajedno vratili u Pariz.

„Prvobitna ideja bila je da projektom „Mali svet“ objedinim našu decu u dijasporama širom sveta, ali za decu su granice samo relativna stvar, pa su se u crtanju, slikanju i odgovaranju na temu pridružila i deca koja nisu poreklom iz naše zemlje. Iz pojedinih država stizali su radovi čitavih odeljenja u školi. Iako je tema bila slobodna sva deca su uglavnom pratila tematski katalog koji je pratio predstavljanje Malog sveta (ljubav, želje, snovi, kad porastem, razglednica, slavlja…).„- ponosno ističe učiteljica Maja.- „Mali svet je rastao neverovatnom brzinom, a najbolji „ambasadori “ su bila upravo deca ( i roditelji) koja online prate ovaj program iz različitih država. „

Maja Petrović Nikolić rođena je Kovinka. Kao učiteljica radila je 22 godine u osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“. Profesor je razredne nastave i od 2011. godine pedagoški savetnik odlukom Ministarstva prosvete o profesionalnom napredovanju. (To je bio sam početak primene pravilnika i bilo je teško doći do zvanja pedagoškog savetnika, a kriterijumi su zahtevali veliku aktivnost u lokalnoj zajednici, ne samo u učionici.)

Jedan je od osnivača Društva učitelja Kovina 2006. godine koje je okupilo 200 prosvetnih radnika s teritorije naše opštine i  član skupštine Saveza učitelja Republike Srbije. Učestvovala je i koordinirala mnogobrojnim projektima. Medjutim, fokus joj je konstantno bio na deci, a manje na zakonskim okvirima i teoretisanju o profesiji. Još tada se javila ideja o promovisanju dečije umetnosti. Zahvaljujući mr Momčilu Jankoviću, kolegi iz škole, postaje saradnik i likovni pedagog Likovnog studija za decu u Centru za kulturu Kovin i od 2006. do 2011. na Dečijem oktobarskom salonu u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, osvaja jednu prvu i dve druge nagrade. Do 2016. izlaze iz štampe tri zbirke dečijih pesama „Moja učiteljica„u okviru projekta Društva učitelja koji je sama osmislila. Paralelno sa svim tim dešavanjima, okreće se i deci iz marginalizovanih grupa, a od devedesetih je i volonter Crvenog krsta, posle dvehiljadite i član upravnog odbora Crvenog krsta u Kovinu za rad sa decom i omladinom i ponosna vlasnica Zlatnog znaka za volonterski rad. Koordinator je projekata za inkluziju romske dece i dece s posebnim potrebama, ne samo u Crvenom krstu već i pri Ministarstvu prosvete za opštinu Kovin. Na Festivalu dečijih predstava „Promocija humanih vrednosti“ u organizaciji Crvenog krsta Srbije 2017.ona i njena glumačka ekipa osvajaju treće mesto u ogromnoj konkurenciji skoro svih opština u Srbiji. To joj je, kako ističe, ujedno i najdraži uspeh, (ako se izuzmu uspesi sa školskih takmičenja njenih đaka na republičkom nivou) jer su deca sama pisala scenario, glumila i izradila scenografiju.

Posle godina „braka na daljinu“, Maja se preselila kod supruga u Pariz. Na dan kad je dala otkaz u školi  iz štampe je izašao „Leksikon stvaralaca u preduniverzitetskom obrazovanju“ , Klett 2019. a u tom Leksikonu je ispisana i biografija naše sugrađanke.

U tom trenutku mi je to delovalo kao kruna mog rada u Srbiji i zaokružena priča. Poznavala sam prilike u Parizu i nisam imala velika očekivanja da ću raditi sa decom, mada u trenutku kada sam odlazila. zbog načina na koji se sve odigralo, nisam imala i želju da opet radim u školi. Medjutim, kako je vreme odmicalo sve više mi je falio rad sa decom. Razmišljala sam kako je velika nepravda da sada kad sam u zenitu karijere, sva nakupljena znanja i iskustva ne mogu da podelim i prenesem deci.

Na sajtu Kulturnog centra u Parizu sam pronašla radionice kreativnog pisanja Mire Popović, odlučila sam da pišem kratke priče za decu i na taj način pokušam da bar malo utičem na današnji sistem vrednosti i uopšte odnos ka dečijem stvaralaštvu. Medjutim, pisala sam i autobiografske priče o školskim prilikama (i neprilikama), zbirka se zove „Zasto? Ne znam!“– seća se sa neskrivenom setom učiteljica koja je među decom bila jedna od najomiljenijih.

Radionice kreativnog pisanja su se održavale u prostorijama asocijacije „Atelier Slave“ koja se bavi negovanjem srpskog jezika, kulture i tradicije. U saradnji sa Natašom Dzigurski-Dubajić ,koja je osnivač asocijacije „Atelier Slave“ 2008. pokrenute su i kreativne radionice za decu. Tako je nastao „Mali svet“.

Maja ističe: „Kreirala sam program, koji osim što se bavi negovanjem srpske kulture i tradicije, podstiče decu na stvaralaštvo. „Mali svet “ živi subotom od 14h do 16h. Osim što radimo na poboljšanju, a kod neke dece i na usvajanju srpskog jezika, sve to uspevamo da pretočimo i  u umetnost. Specifični smo po načinu rada, izboru aktivnosti i primera o srpskoj kulturi i tradiciji. Pobornik sam ideje da pravo učenje ne sme da liči na školu.

Simbolično na Dan pobede, otvorena je izložba dečijih radova „Mali svet“, jer je dečiji svet i lepši i bolji od sveta odraslih i treba da pobedi .

Ono što bih volela u budućnosti je da „Mali svet“ preraste u Dečiji kulturni centar za dijasporu,da se povežemo sa beogradskim Dečijim kulturnim centrom i drugim centrima ako postoje u rasejanju,(npr. da možda naša izložba bude u toku leta u Beogradu, da naša deca koja dolaze za raspust u Srbiju mogu da pokažu ili vide  radove).

O institucijama i matici ne bih ovom prilikom. Ne znam kako je u drugim zemljama ali u Francuskoj je sve dosta kruto i zatvoreno, počev od našeg Kulturnog centra u Parizu ( koji nam čak nije ni odgovorio na mejl za izložbeni prostor). O ljudskim resursima koji su najveće bogatstvo Srbije kako u matici tako i u rasejanju, neću da pričam jer će nas to odvesti u politiku. Srbija ne zna, gde i koga ima po belom svetu i sa kakvim kompetencijama.„- poruka je za kraj za sve one koji žele da pomognu da mali svet promeni ovaj veliki svet, da u njega veruju kao što veruje Maja i da mu omoguće da za sebe stvore lepši i bezbrižniji prostor za odrastanje.

Ako ne znate o čemu smo ovde pričali, potražite Mali svet-Petit monde, otvoriće vam se neki vidici.

V.Živkov

Fotografije sa FB stranice Maja Petrović Nikolić

Podeli vest:
5 2 votes
Oceni
guest
0 Komentari
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments