Piše Dejan Kreculj
18.01.2025. – Štampa u Kovinu ima dugu tradiciju, a iz izvora do kojih sam uspeo da dođem, među prvim izdanjima bio je list „Kevevara“, koji je, menjajući naziv, izlazio u vreme pre Velikog rata, „Kovinac“ organ radikalnih liberala Samostalne radikalne stranke kovinskog Sreza kratko je trajao – od kraja 1924. do početka naredne godine, uređivao ga je Maksa Kupusarević i većini dobro poznate „Kovinske novine“ koje su izlazile tri decenije od 1. januara 1976. sve do opštinske odluke u skladu sa opredeljenjem da država ne može biti osnivač medija.
List „Temes-Kubiner Wochenblatt“ (povremeno izlazi izdanje pod nazivom „Neue Wochetzer Zeitung“) izlazo je od 1898. do 1910, a od 1910. dvojezično kao „Temes Kubini Hetilap – Temes Kubiner Wochenblatt“, od 1911. kao „Kevevarai Hetilap Kevevaraer Wochenblatt“. Sačuvana je samo poslednja godina lista. Impresum pokazuje da je list izlazio svake nedelje, sa cenom pretplate i pravilima za oglašavanje, urednik je bio Dr. Jakabfy Ernő, a štampanje je radila štamparija Oberlauter Róbertné u Kovinu. List je bio dvojezičan, pisan na mađarskom i nemačkom jeziku; predstavljao je lokalni glasnik koji je izveštavao o aktuelnim društvenim, kulturnim i političkim temama, uključujući poeziju, lokalne vesti i oglase.
Lokalne vesti iz broja lista „Kevevarai Hírlap“ od 24. decembra 1911. oslikavaju prazničnu atmosferu u Kovinu. Grad je bio pun života pred Božić: trgovine su bile preplavljene kupcima, a posebna pažnja posvećena je uređenju glavnih ulica i trga za predstojeće praznike. Osnovna škola u Kovinu organizovala je priredbu povodom praznika, gde su deca izvela recitale i pesme. Sajam je bio posebno živahan, sa brojnim trgovcima koji su nudili prazničnu robu poput ukrasa, sveća i hrane.
Od 1912. godine novine izlaze na mađarskom pod imenom „Kevevara“, pa otuda i naziv grada na tom jeziku. Pod Austrougarskom, zvanični jezik u Kovinu do 1918. bio je mađarski, kao deo politike asimilacije, posebno nakon zakona u vezi sa širenjem mađarskog jezika u obrazovanju i administraciji, poput Aponjijevih zakona (1907). Uprkos težnjama za asimilacijom, Kovin je bio multikulturalno mesto, gde su se govorili i srpski, rumunski i nemački. To se odrazilo i na štampu: dok su lokalni listovi počeli kao dvojezični, mađarski je postao dominantan jezik, uz prisustvo nemačkog.
Podaci u glavi ili zaglavlju lista su: „KEVEVÁRA – DRUŠTVENI NEDELJNIK, Izlazi svake nedelje. Redakcija i izdavačka kancelarija, gde se šalju pretplate i oglasi: Oberlauter Róbertné könyvnyomdája (štamparija knjiga), Kevevára. Cena pojedinačnog primerka: 20 filera. Odgovorni urednik: Dr Jakabfy Ernő. Štampa: Knjižara i štamparija Oberlauter Róbertné, Kevevára. Sav sadržaj vezan za intelektualni deo lista šalje se redakciji „Kevevára.“
Broj od 27. oktobra 1912. godine donosi, na samom početku prilog o sporu između crkve i lokalne zajednice u vezi sa sajmom, vašarom. Lokalna zajednica u Kovinu sama je predložila njegovo premeštanje na prostor u vlasništvu rimokatoličke crkve (tada Trg Svetog Ištvana, danas mali park ispred hrama Svete Terezije Avilske). Argumentovali su da je to najpovoljnija lokacija zbog centralnog položaja i pristupačnosti. Crkva je, međutim, odlučno odbila ovaj zahtev, ističući da je prostor osveštan i neprikladan za komercijalne aktivnosti.
Bilo je tu i zanimljivih vesti: “Novi porotnici – Dana 21. ovog meseca popodne izabrani su novi porotnici. Izabrani su: Antal Kifer, bivši blagajnik; Tamás Dollák i Jefta Zsepcsi. Tri dosadašnja porotnika – Mihály Csolák, Cirill Jereminov i Miklós Balián – povučeni su u mirnu penziju. Zanimljivo je da razlog njihovog povlačenja ostaje nejasan, iako se šire glasine o nekim nepravilnostima u vezi sa solju.
Spomenuću i da je bilo reklama, oglasa: “Prodaja prekrivača – Udovica Marie Beckera je zbog smrti svog muža oglašavala prodaju visokokvalitetnih prekrivača od flanela po povoljnim cenama. Naglašavala je njihovu dužinu i širinu i garanciju zadovoljstva kupaca, sa opcijom dostave pouzećem.“ Zanimljivo je da je njen oglas objavljen na nemačkom jeziku, a i to da je bila iz grada Nahoda (češki Náchod, nemački Nachod) u Češkoj Republici, u okviru istorijske pokrajine Bohemije. Potom, oglas sa slikom: “Čarobna frula – Bilo ko može naučiti da svira za samo jedan sat! „Čarobna frula“ je izuzetno prijatnog zvuka, sa 20 čeličnih truba i 4 moćna basa. Dolazi u dekorativnom izdanju, uz muzičku knjižicu, note, pesme i futrolu – sve zajedno samo za 4 krune! Gde kupiti: Czalis Wagner, prodavnica muzičkih instrumenata, Budimpešta, József-körút 15. Dodatne informacije: Brza popravka instrumenata dostupna u istoj radnji. Tražite besplatan katalog sa cenama muzičkih instrumenata!”
Sve ovo pokazuje koliko je Kovin tada bio ekonomski i kulturno povezan sa evropskim okruženjem. Prvi svetski rat počeo je da se oseća u Banatu i Kovinu već u prvim mesecima 1914. godine, posebno nakon objave rata Srbiji od strane Austrougarske 28. jula te godine. Mobilizacija u Banatu bila je deo šire austrougarske ratne pripreme, a uključivala je regrutaciju vojnih obveznika i organizaciju logistike za front. Naš grad kao deo Banata pod kontrolom Austrougarske, bio je zahvaćen ovim procesima, što je uticalo na svakodnevni život stanovnika.
Prekid izlaženja lista „Kevevara“ krajem septembra 1914. godine može se povezati sa ratnim okolnostima, jer su resursi, komunikacije i lokalni mediji bili podređeni ratnim potrebama. Mobilizacija je uključivala ne samo ljude već i imovinu, poput konja i kola, a postojala je opšta nestašica robe i hrane u civilnom životu. Društvena atmosfera bila je obeležena neizvesnošću i opadanjem svakodnevnih aktivnosti, dok su ruralna i urbana područja poput Kovina morala da podrže vojni aparat Centralnih sila.
Mada sa skromnim znanjem mađarskog jezika, bilo mi je zanimljivo pregledanje digitalnih kopija ovih listova. Tu se završava priča o prethodnicima kovinske štampe.
Na kraju, evo i prvog broja Kovinskih novina,verujem da nas ima još mnogo koji ih se sećamo. Ovaj list meni je bio posebno interesantan pošto je nastao u vreme kada sam bio gimnazijalac, bio je hroničarska novina aktuelnih događanja. Spomenuću samo da su mi ga moji slali i dok sam bio vojnik, kao što je bio običaj da se dobija “novina od kuće”, koja je prenosila deo života u zavičaju. Znatno kasnije, kada sam već radio u velikim i respektabilnim medijskim kućama, beogradskoj Politici, novosadskom Dnevniku i Radio-televiziji Novi Sad, potonji Medijski javni servis AP Vojvodine i drugim, privukla me je posebna atmosfera redakcije ovog lista, kao i Radio Kovina, pa sam do njegovog gašenja ostao i uređivao oblast pčelarstva, a velikim delom i obrazovanja kao PR Zmajeve škole. Tu sam dosta dugo pisao i rubriku (Ne)davni Kovin, koja je prethodnica ovih eseja.
Danas, u vreme digitalnih medija, informisanje izgleda drugačije. Ipak, dugujem neizmernu zahvalnost medijima koji su oblikovali moju radoznalost i ostavili neizbrisiv trag u mom profesionalnom životu.
Kovinska štampa živela je uz grad i njegove građane više od veka. O informisanju danas – prosudite sami.
