Ne pada lišće da pokrije breg već da na maketi toka Dunava zametne tragove.
Ovako bi se nekako mogla parafrazirati narodna poslovica, kada ovih ranojesenjih dana odete na Stari grad, u prelepi park retkog i manje retkog drveća, na istorijskom lokalitetu Castrum cave na kome su u vreme gradnje HE Đerdap inženjeri projektovali korito Dunava od ušća Tise do same HE u Đerdapu. Da li je to Tito tražio ili je neko negde, želeći da se udvara vlasti, pomenuo da će Tito doći da je pogleda, ne znamo. Znamo samo da oni koji pamte vreme izgradnje makete znaju da Tita nikada nisu pomenuli. Bila je to upravo maketa za inženjere da bi se savladao Dunav, isplaniralo podizanje nivoa, raseljavanje i sve ono što je trebalo da bi jedan grandiozan poduhvat za ono vreme mogao da se realizuje. Kako god, inženjeri su otišli, maketa je ostala. Neki pamte da je čak jedno vreme tekla voda, a onda je rečeno da su zapušene pumpe, da je došlo do sleganja, da treba uraditi ponovo nešto kako bi bilo moguće pokrenuti i održavati proticanje vode. No, nije stvar samo u održavanju vode.
Pitanje koje nikada nije rešeno je: ko je zadužen da održava maketu? Da je čisti od lišća, redovno obilazi, farba natpise, menja sijalice? Ko je licenciran da vodi grupe oko makete i priča o ovom značajnom mestu, svakako atrakciji i nastavnom učilu? Na oba pitanja je odgovor: NIKO!
2019. godine uloženo je blizu 12 miliona dinara u rekonstrukciju, kao predizborno obećanje. Bilo je svečanog obilaska, hvalospeva o značaju, ali i kritike. Za TV Pančevo tadašnja predsednica Opštine Sanja Petrović rekla je da su oni zatekli maketu u jako lošem stanju ( 2013. godine, kada su uzeli vlast, prim. K.I.).
Od kako je napravljena, tvrdila je ona pred kamerama, maketa nikad nije zasijala punim sjajem, a eto šest godina kasnije oni su uspeli da je urede. Na radost Kovinaca i gostiju koje će moći da dovedu jer „maketa je kovinski turistički potencijal“.
Obeleženi su gradovi, postavljene sijalice, uređena staza oko makete. Voda je tada za obilazak potekla kroz maketu. I tekla je ceo jedan dan. Onda je Dunav presušio u svom betonskom koritu i evo šest godina kasnije i dalje je suv. Osim kad padne više kiše.
U čemu je problem da pumpe prorade, niko ne zna, svi nagađaju.
Kada smo im postavili to pitanje 2023. godine i konkretno pitali šta je sa pumpom, rečeno nam je: „Upravo se radi na rešenju problema, s obzirom da imamo dobru pumpu, kao i da je rekonstrukcija makete izvedena prema projektu (tokom rekonstrukcije ništa nije ukazivalo da ćemo imati ovakav ptoblem), Što znači da je potreban neko ko je sttučan za povezivanje ova dva sistema da utvrdi koji je najbolji i moguć način da se kroz maketu simulira tok Dunava stalnim protokom vode, uz redovnu proveru čišćenjem“.
Izgleda da još nisu našli stručnjaka.
Ali u čemu je problem da se odredi ko će biti odgovoran i zadužen za održavanje tog turističkog potencijala? Turističkoj organizaciji opštine Kovin nikada nije poverena na upravljanje i održavanje. Nije ni JP „Kovinski komunalac“. Vlasnici hotelskog objekta povremeno očiste, urede, kao što i pokose deo parka, ali oni to rade iz želje da im okolina objekta bude lepa i prijatna gostima. U nekoliko navrata na obilazak makete jesu pristizale organizovane grupe, ali ni jednu nije vodilo licencirano lice u obilazak. Jer, Kovin nema licencirane lokalne vodiče.
Ako sa zadovoljstvom, o kome je govorila predsednica, pozovete goste da im pokažete maketu, moraćete mnogo da se potrudite da im dočarate njenu posebnost i lepotu.
I kao što se niko nije potrudio da pronađe svedoke vremena, dok ih još ima, da im ispričaju o danima kada je izlivana, o činjenicama, tako se niko nije potrudio ni da angažuje službu da je održava. Makar jednom mesečno.
Ipak je tu potopljeno 12 miliona dinara uzetih od građana opštine Kovin.
I to, kako je naglasila tadašnja predsednica, samo za prvu fazu.
Kad će druga? Za njihovog mandata verovatno neće, jer nije u planu.
Iskrslo je nešto.
V.Ž.
