Ima jedan tekst na sajtu Vojvodina travel koji se zove „10 atrakcija u Kovinu i okolini koje ne smete propustiti“. Od tih deset atrakcija koje nisu ažurirane do sada, bar tri, a može biti i više, nisu u funkciji za pokazivanje turistima. Nekih i nema.
Prva na tom spisku je Ulica kišobrana. Tekst je pisan 2020. godine, kako kaže koleginica autor, nešto više od godinu dana pošto je rekonstruisana ulica 7.jula u Kovinu koja je poznatija kao Surduk:
Pre više od godinu i po dana započeta je i u potpunosti je rekonstruisana ulica 7. Juli, popularni „Surduk“. Ulica koja povezuje Srpsku pravoslavnu crkvu Sv. Arhangela Mihaila i Gavrila sa centrom grada dobila je novo lice, ali i novu namenu. Ovaj deo je pretvoren u pešačku zonu, koja je ukrašena kišobranima i muralima sa banatskim motivima koje su oslikali lokalni umetnici.
Ovako lepo uređena ulica sada pruža mogućnost za organizaciju izložbi, sajmova na otvorenom, promocija, manifestacija i događaja koji će obogatiti društvenu i kulturnu ponudu opštine Kovin. (Vojvodina travel, 2020.)
Šta je još na tom popisu u tekstu „10 atrakcija…“pogledajte na linku utnv.org/10-atrakcija-u-kovinu-i-okolini-koje-ne-smete-propustiti
I kako tekstovi turističkih novina služe turistima da se upoznaju sa lokalitetima koje treba posetiti, tako se jednom prilikom desio i sledeći slučaj:
Dok sam čekao konobara da mi donese hladnu limunadu ugledao sam preko puta troje mladih ljudi, sa rančevima na leđima, verovatno su u prolazu hteli da vide šta Kovin ima da ponudi. Gledaju u telefon i okreću se oko svoje ose, te pokazuju na jednu stranu pa na drugu. Kao da ne mogu da se odluče kuda će poći? Jedan od njih pokazao je prema kafiću i u tom trenutku shvatam da im je potrebna pomoć da nađu lokaciju koju su obeležili na telefonu. Prilaze lagano mom stolu i pitaju: „Gospodine, izvinite da li možete da nam pomognete da nađemo ovu ulicu kišobrana baš je lepa?“, okrećući telefon da vidim šta traže.? Ja, kao u onom vicu o džeparošu i Lali, kad dinara nije imao Lala u novčaniku! Neka me sramota, u zemlju da propadnem. Razmislim malo i kažem sebi, pa što mene da bude sramota, nisam ja kačio i skidao kišobrane?! Ceo tekst na linku
a mi idemo dalje sa surdukom. I ovde nije greška u malom slovu. Turska reč surduk znači provalija, a kovinskom Surduku se desilo baš to da se strovali u supstvenu investiciju koja je odlično zamišljena, ali na lošim temeljima odrađena. Kada je projekat rekonstrukcije bio pri kraju na samom lokalitetu pojavila se tadašnja predsednica opštine Sanja Petrović, predsednik Skupštine Zoran Bradanji, ispred „Komunalca“ tadašnji direktor Uroš Jovanović, tehnički direktor Predrag Stojšin i drugi. Bila je prilika da se, mahom svi, između sebe izljube i ispozdravljaju što je novinarsko oko zabeležilo i bez pozivnice za svečano promovisanje Surduka. O samim radovima škrte informacije. O sanaciji pivare ni reči, jer “ to su ogromne pare“, čulo se. Ali, Surduk je trebalo da postane neka kovinska Skandarlija. Trebalo, da nije ispod kanalizacija koja emituje „mirise“. Uređenje je nastavljeno i posle tog dana svečane promocije. Postavljeni su kandelabri, klupe, podignut je zid kojim su susedni placevi obezbeđeni da se zemlja ne urušava, ali kafići nisu podignuti. Naime, tog dana, novinar je mogao da čuje i zamisli da se otkupe placevi, da se tu postave ugostiteljski objekti, da to bude zaista celina koju će građani i gosti posećivati. No, vlasnici parcela nisu bili radi prodavati. Surduk je otvoren tek kada je Sava Krstić uredio Harizmu 013 i otvorio ulaz na parking sa donje strane.
A onog dana na otvaranju prve faze, novinar je čuo i ideju da se na frontovima stepenica upišu poruke, onako kako to već rade u nekim gradovima. Tog su dana mogle da se čuju i druge brojne zamisli, a onda je nekoliko meseci kasnije kovinskim likovnim umetnicima dato da oslikaju zidove.
Početak radova na uređenju Surduka najavio je Predrag Stojšin za RTS septembra 2016. godine, a već za Dan opštine, 04. oktobra te godine predsednica Sanja Petrović je goste povela da vide Surduk o čemu je pisao i Dnevnik, Novi Sad:
Delegacije, na čelu sa predsednicom opštine Kovin Sanjom Petrović obišle su Ulicu 7. jula koja je decenijama bila ruglo grada, ali je angažovanjem opštinske vlasti i JKP „Kovinski komunalac“ popločana i uređena u prvoj fazi, tako da će uskoro biti jedna od najlepših lokacija u gradu
Bilo je jako toplo, boja se brzo sušila, ali su Slavica Mosurović, Vesna Nikolić, Ivan Zabunov i Selma Stojanović neumorno radili, ostavljajući svako svoju poruku u slikama. Zidovi su im za tu priliku bili prekrečeni. No…! Prošao je „Stari Lala“, prošlo je leto, došle su kiše i podzemne vode tog Surduka, niz koji se voda sliva neverovatnom dinamikom, činile su da slike polako nestaju, u delovima maltera. Onda su usput pripomagali i neki vandali koji kod kuće nisu naučili da cene i poštuju. Isto tako (ne)vaspitani lomli su kandelarbe, razbijali sijalice, razvaljivali klupe…jer?! Jer niko više posle otvaranje te prve faze nije pokazivao interesovanje niti brigu o Surduku. Toj ulici koja je trebalo da bude atrakcija, druga Skadarlija. Doduše, bilo je par pokušaja da se tu postave štandovi tokom manifestacija, da se nešto dešava, ali sporadično i mahom jednokratno.
Tačno je, postavljeni su kišobrani, opet neinventivna ideja koja se mogla iskopirati u toliko gradova širom planete. Ali, kad nema nešto drugo onda je i to sa kišobranima „baš lepo“. Jeste lepo, ali nije originalno. I tom je čudu došao kraj. Ostala je samo pogrešno navođena informacija za turiste da dođu i slikaju se u Ulici kišobrana.
Kad date nestručnim ljudima da pokrenu motore oni od boinga naprave jedrilicu. Tako su i ljudi koji već 13 godina drže kasu imali ideju da zasene sugrađane pošto će im u Surduk staviti behaton kocke i malo okrečiti, a dalje nisu umeli ( ili nisu ni hteli). Baš kao sa toliko toga što su „zamazali“. Jer, da su zaista hteli da od Surduka naprave nešto što će da bude najlepša ulica u gradu, što će da osvoji turiste i meštane, onda bi malo proučili:
Na levoj strani, zgrada Pivnice koju su pančevačka Pučka banka i pančevačka Pivara izgradile kao podrum za vino i pivo, bila je mesto žive aktivnosti kao distributivni centar. Fasada zgrade, locirane na samom početku Surduka, služi kao izuzetno svedočanstvo o multietničkoj i višejezičnoj stvarnosti Kovina. Dominantna informacija je natpis na mađarskom: „NAGY DEPO = SÖR = ÉS SÖR RAKTÁR“ („Veliki depo = pivo = i skladište piva“). Uz to, natpis „BORSORCSARNÖK“ (Vinski i pivski podrum) naglašavao je širinu ponude. U želji da se obrati različitim etničkim grupama, marketinška strategija je uključivala i natpise nižeg reda: rumunski „VINZARE VIN SI BERE“ (Prodaja vina i piva) i srpski ćirilični natpis „ПИВНИЦА“. Zanimljivo je da je ovaj naziv, uprkos tome što se radilo o depou piva iz Vajfertove pivare, u lokalnom govoru poprimio oblik PIVARA koji se dugo zadržao, čega se i sam sećam. O prisustvu nemačkog jezičkog kruga svedoče tragovi fraza kao što su „BÜRGERLICHE“ (verovatno deo fraze „BÜRGERLICHES BRAUEREI“ – Građanska pivara) i stilizovani poziv na kupovinu: „DRÜCKT ALLES, ES IST FRISCH, PROBIERT ES! CYN?“ („Potisnite sve, sve je sveže, probajte!“). Višejezična fasada Pivnice, taj živopisni jezički kolaž, bila je više od marketinškog alata. Ona je slikovito komunicirala bogat asortiman distributivnog centra raznolikoj klijenteli, svedočeći o vremenu kada se mušterija morala ispoštovati sopstvenim jezikom. U tom kontekstu, fasada odražava i život mog dede po ocu, trgovca-majstora sa majstorskim pismom, koji je za rad u takvom okruženju poznavao i koristio mađarski, rumunski, nemački i srpski jezik – dimenzija profesionalizma koja je danas, nažalost, izbledela.
Kovin u fokusu: Surduk-vrata grada – Kovinskeinfo
I bez da ulaze ljudima u parcele mogli su od Pivare napraviti lokale, restoran, zanatske radionice… Jeste, mnogo košta, ali bi vratilo novac, za razliku od nesvršenog bazena koji će uvek biti samo trošak. Osim ako i njega ne nameravaju da prodaju nekome, isto onako uspešno kao što su prodavali, pa otkupljivali Beko. No, to su druge priče.
A možda, ko zna, ima neko zainteresovan da baš na tom mestu, na vratima grada koja od glavne ulice vode prema Srpskoj crkvi i Srpskoj ulici, napravi stambenu zgradu? Što da ne, obezličili smo sve, zašto ne bismo i ovaj deo od koga je mogla da se napravi priča koja zarađuje novac.
(Nastaviće se kad dobijemo podatke koliko je sve to koštalo, ko je zamislio, ko je radio, ko upravlja?)
V.Živkov
