Poštovani čitaoče,
Dužnost mi je da Te obavestim da se izveštavanje o poslovima koje obavljaju lokalna samouprava kao i ustanove i institucije čiji je osnivač, jako komplikuje poslednjih meseci. Došlo je dotle da se ljudi plaše da nam daju informacije koje se tiču javnog značaja, odnosno svakodnevnog života svih građana. Nećemo navoditi oblasti, dovoljno je reći da sve radimo u tajnosti. I reći ćemo samo da su to lica na javnim funkcijama. Plaše se ili imaju neku zabranu, ne zalazimo!
Osim što ne možemo na dnevnom nivou da dobijamo podatke i obaveštenja od većine službi ( ili tek od retkih pojedinaca) sada smo u situaciji i da to radimo kriomice kako svoje izvore ne bi ugrozili.
Novi model manipulacije činjenicama koje im više uopšte ne idu na ruku i razobličiju bahato trošenje novca, je produžavanje roka za davanje informacija od javnog značaja.
Sada se, kao ono nekad u „Titovo“ vreme, kada je neki ćata hteo sebi da da na značaju, na sve stavlja oznaka „top secret“. Od svake informacije pravi se problem. Tako na primer: jednostavna pitanja poput: koliko ima radnika, koliki je budžet za zarade i slično, razvlače se od novembra do januara, tačnije i do 40 dana. Dobro poučeni očigledno koriste zakonom dobijeno pravo da stave oznaku „top secret“ i sebi daju vremena u nadi da ćemo zaboraviti. Mi ne zaboravljamo.
S druge strane, policijske prijave se gube negde u putu do tužilaštva, pa kao Indijana Džouns tragamo za „Svetim gralom“ da li je tužilac primio ili nije primio?!
O dolasku stranih i domaćih zvaničnika saznajemo tek kad to objavi opštinski portal, na koktelima i svečanim sednicama nismo rado viđeni gosti, a tamo gde zasigurno zanju da ćemo doći negde u javnosti, oni se ne pojavljuju.
Po Zakonu o informisanju funkcioneri i lica koja obavljaju javnu funkciju na teret građana Srbije NE SMEJU DA PRAVE RAZLIKU IZMEĐU MEDIJA, DUŽNI SU DA INFORMACIJE PRUŽE RAVNOPRAVNO SVIMA.
Bahato, osiono i netransparento ponašanje i skrivanje, obija se njima o glavu. Sve se beleži i kao kod konobara, na fajrontu se podvlači crta sa: „Da vidimo šta smo imali!“.
A svaka kafana ima svoj fajront!
Zato Tebe, dragi čitaoče, ovako neposredno molim za pomoć i razumevanje. Pomoć u vidu saradnje: javljaj kad vidiš da nešto nije kako treba u tvojoj ulici, mesnoj zajednici, zgradi. Kad si maltretiran i ucenjen, kad se osećaš poniženo ili prevareno. Mi ćemo to dalje istraživati.
I, molim te, imaj razumevanja da mi ne možemo svuda da stignemo i sve da pokrijemo. Nas ne održava na aparatima opštinski budžet javnim i manje javnim finansijskim infuzijama, mi se održavamo sami.
I srećni smo da si Ti, dragi čitaoče, to prepoznao.
Piši u inbox na nekoj od društvenih mreža, šalji poruku na broj telefona, piši na e-mail urednik@kovinskeinfo.rs
Kako god, budi naše oko i uši, naše je sve ostalo. Hvala Ti unapred!
Nadamo se da idemo ka jednom boljem i transparentnijem vremenu.
S poštovanjem Tebi,
u ime redakcije, urednica Violeta Živkov
Sumnjam da adresat ovo upozorenje, apel, molbu, nazovimo to kako hoćete, primiti kao poziv na akciju. Medj većinu se ušančio strah, kukavičluk, beznadje… Meni sadržina ovog teksta liči na dramatičan apel za pomoć medijima. Nema više spora medju nama, da su najpre na udaru lokalni mediji, na ovaj ili onaj način. Sva sumnjičenja oko uloge portala Kovinskeinfo zbog personalnog sastava uredništva, nestaju pred istinom da dosadašnji informativni angažman svedoči da su na strani istine i gradjana. Nisam njihov advokat, ali kratka istorija njihove misije u medijskom prostoru kovinske opštine, pokazuje da su na pravom putu služenja gradjanima i objektivnom informisanju.