U okviru Meseca očuvanja srpskog jezika u biblioteci „Vuk Karadžić“ u Kovinu promovisan je rad profesora emeritusa Dejana Kreculja na očuvanju starih reči i izraza koji su se dugo mogli čuti u Vojvodini, pa i u Kovinu. Pišući svoje sveske „Kovinski govor između istorije i sećanja“ Dejan je stigao do one pod rednim brojem 13, a sve ih postavlja na sajtu Academia. edu i potpuno su besplatne za preuzimanje.
Moderator i suorganizator profesor srpskog jezika i književnosti Maša Vuletić.
Popodne posvećeno jeziku u koji se često upliću tuđice do te mere da se odomaće, baš kao i ljudi koji se naseljavaju, mešaju, razmenjuju svoje kulture i običaje, te obogaćuju jedni druge. Otuda je ovo vojvođansko podneblje plodno ne samo u svojoj ravnici, već i u svom slojevitom govoru u kome se sreću i nemački i španski i ialijanski izrazi, uz standardne reči koje dolaze iz suživota nacionalnih zajednica koje ovde žive vekovima.
Dejan Kreculj o svojim „minutima u centru pažnje“ kaže: „Utisci su divni, a ono što je najlepše to je da od te pune sale (tavana) retko ko od znanih i neznanih da mi nije prišao i čestitao. Na kreju sam svima dao domaći zadatak da se sete starih reči i da u prolazu ostave ceduljicu na ulazu u biblioteku. Sada sam bio do Čikljana za mleko, moj kolega žuri na čas i dovikuje da li imam odrednicu fusikle? „
Nije ovo prvo promovisanje njegovog rada koji nije usko povezan sa fizikom i tehnikom u kojima je stekao visoko zvanje, a sada sprema i doktorat. Promocija je bila u Kovinu prve digitalne knjige o pčelarstvu negde 2005. godine. Tada je direktor bio Duško Milić.
„Reči skupljam iz svog sećanja, ali i dobijam od prijatelja koji su rasuti po svetu, brat od strica u Minhenu mi povremeno šalje reči i zraze kojih se on seti, ali pošto je fond obrađenih veoma veliki, radim proveru, pa dosta toga je već bilo. Naravno, na akademskoj platformi Academia.edu je ogromna čitanost brojnih lingvista širom univerziteta u svetu, od jedne do druge obale USA, evropskih pa do Australije. Ovo je moja adresa na platformi https://bg.academia.edu/DejanKreculj za one koji žele da preuzmi i prisete se ili nauče neke izraze“-kaže nam Dejan, privilegovano kao kolegama jer i sam je u novinarstvu kao dopisnik preko 30 godina.
Naša saradnja počela je u nekoj vrsti hronike koju je on nazvao Kovin u fokusu i srećni smo da smo ga bar idejom potakli da počne da radi na ovoj vrednoj lingvističkoj građi koja će sigurno poslužiti mnogima u nekim naučnim radovima i istraživanjima.
Svojoj publici u biblioteci hteo je Dejan da preda što više toga jer su njegova interesovanja i znanja veoma bogata i široka. Njemu je godilo što je bilo aplauza kao znak podrške i ohrabrenja, a zauzvrat uveo je publiku i u svoj svet trominutnog podkasta koji radi odnedavno, pretačući priče u audio zapis. Blagim tonom smirenog profesora slušalac je prosto zarobljen kad jednom klikne na dugme play. Tri četiri minuta brzo prođu, a onda ostaje smešak i spoznaja da si bogatiji za neka nova znanja.
Naš sugrađanin i kolega Dejan Kreculj zadao je sebi zadatak da bude hroničar, onako kako je to svojevremno radio Lucijan Bogdanov, ali za razliku od Lucija, Dejan ima tehnološka znanja i sposonbnosti da pokolenjima ostavi internet zapise koji će trajati, ako je verovati znalcima, večno.
I za kraj, evo jedne crtice iz njegovog „Kovinskog govora…“ da ostanemo dosledni subotnjoj rubrici „Kovin u fokusu“.
Fusikle (18.2.) Značenje i upotreba: Fusikle je lokalni naziv u Kovinu za čarape, najčešće one tanje, pamučne ili vunene, koje se nose u svakodnevnim prilikama. Ova reč ima osoben, topao lokalni prizvuk i pretežno se koristila u domaćinstvima, među starijim govornicima, te u kontekstu brige o deci i zdravlju. Njena upotreba često je bila praćena savetima ili upozorenjima, naglašavajući važnost nošenja čarapa radi zaštite od hladnoće. Primer upotrebe: „Nemoj da ideš bos, uzmi fusikle!“ (Ovaj primer jasno ilustruje svakodnevnu upotrebu reči u kontekstu brige o zdravlju i udobnosti, tipičnu za roditeljske savete ili upozorenja.) Etimologija: Reč fusikle potiče iz nemačkog jezika. Izvedena je od nemačke reči Fußsocken (ili Füßlinge), gde Fuß znači „noga“ ili „stopalo“, a Socken su „čarape“. Verovatno je došlo do skraćenja i fonetske adaptacije u lokalnom govoru. Nemački uticaj na svakodnevni vokabular u Vojvodini, naročito u sferama doma i ličnih predmeta, bio je veoma snažan tokom perioda Austrougarske monarhije. Fusikle je odličan primer tog jezičkog nasleđa, koje se zadržalo u narodnom govoru generacijama.
