Po čevrti put su se građani odazvali pozivu studenata u blokadi da se okupe na trgu Slavija u Beogradu i da izraze svoje nezadovoljstvo, ali i da pošalju poruke vladajućem režimu Aleksandra Vučića, da je nezadovoljstvo sve veće.
Iako je bilo upitno da li će se okupiti zančajniji broj, kolone vozila slivale su se iz svih pravaca Srbije prema Beogradu. MUP je izašao sa cifrom od oko 34.000, a Arhiv javnih skupova saopšatava da je bilo između 180.000 i 190.000 judi. Drugi najveći skup od kako je srušen režim Slobodana Miloševića.
Ovoga puta bez ikakvog obrazloženja, potpuno je obustavljen železnički saobraćaj na svim relacijama. Autobuski se odvijao, bar iz pravca Kovina prema Beogradu, redovno. Uz neke promene ruta oko 16 sati. Ali zborovi koji funkcionišu po gradovima i nekim mestima organizovali su se i u kolonama krenuli. Šampion je svakako Omoljica koja je dan ranije organizovala štampanje majica „Studenti pobeđuju“, a u subotu u dugoj i bučnoj koloni krenula put Beograda.
Na nekoliko punktova u gradu studenti su označili tačke gde će se odvijati početni sadržaji, kao štampanje poruka na majice ili druge predmete „Studenti pobeđuju“, ali su se Sremci organizovali i na Trgu Republike postavili i tezge sa sremačkim specijalitetima. Atmosfera je bila pozitivna i opuštena. Oko 16 sati kolone ljudi slivale su se iz svih pravaca, a najzanimljivije je bilo gledati kolonu koja iz pravca Pravnog fakulteta ide ka Trgu republike i prolazi pored Pionirskog parka, preko puta Narodne skupštine, ne reagujući na okupljanje u tom, za mnoge, već godinu dana zabranjenom prostoru.
Na ulicama je bila samo saobraćajna policija koja je obezbeđivala prilaze pešačkim zonama, dok su kordoni policije u punoj opremi sa štitom bili postavljeni iz pravca Srpskih vladara, na Andrićevom vencu i ispred Skupštine, štiteći ljude u šatorima, odakle se čula glasna muzika. Pokazaće se, kasnije, na objavljenim snimcima na društvenim mrežama, da su u tom prosotru najviši poslanici SNS u Narodnoj skupštini, predsednica Skupštine, direktori javnih preduzeća i ustanova, ali i druga lica.
Ono što je jednom izveštaču lokalnog medija upalo u oči jeste stepen besa koji je porastao kod građana, izražen u psovkama, najčešće upućenim Aleksandru Vučiću, ali i policiji koja je naročito posle hapšenja načelnika Beogradske policije i njegove veze sa mafijom, pojačana. Studenti su znatno umereniji, ali i konkretni pa je poruka ovog skupa „Ili Srbija ili Mafija?“ Kako su i najavili, korak dalje jeste objavljivanje nekih njihovih programskih akcija, koje se odnose pre svega na obrazovanje, prosvetu i radnike. Samo zdravo druđtvo, transparentnih odluka i rešenja, bez privilegija, je ono što onižele za građane i sebe u budućnosti.
U centru Slavije, kod fontane, sa bine su se obratili:studentkinja psihologije Elena, iz Bajine Bašte, Mirjana N ikolić, rektor Univerziteta umetnosti, akademik Radomir Saičić, profesor Hemijskog fakulteta. Tužiteljka Bojana Savović i profesor doktor Ilija Srdanović iz lekarske komore Vojvodine.
Na kraju programa na binu su izašle javne ličnosti iz različitih sfera delatnosti i života da bi i na taj način iskazali svoju podršku studentima, a pravo iznenađenje u majici sa natpisom Studenti pobeđuju bio je nekadašnji fudbalski trener Slavoljub Muslin.
Momak koji je postao simbol otpora, student Andrej Tonko, protiv koga se vodi besmisleni postupak, poručio je:“DOK NEMA PRAVDE ZA NAROD, NE SME BITI MIRA ZA VLAST“.
U okolnim kafićima tražilo se osveženje, a osoblje lokala je omogućilo svima koji su imali potrebu da koriste i toalet, bez ikakvog uslovljavanja. U jednom su nam rekli da su došli i ranije u smenu, iako će dan potrajati, ali želeli su da budu na usluzi građanima, naročito onima koji dolaze iz unutrašnjosti.
Negde pre kraja skupa sa krakova su počeli ljudi polako da se povlače, jedan kroz Cvetni trg, pa prema Londonu. Ulice su izgledale kao velika fešta kojom žamore glasovi, ljudi se smeju, hodaju tamo i ovamo. Studenti redari, gotovo deca, vodili su računa da prolaze kola hitne pomoći. U jednom od tih trenutaka, propuštena su kola hitne pomoći, pa i autobus na nekoj međugradskoj liniji, a onda su ljudi spazili nekoliko vozila „marice“ kako pokušavaju da se spuste iz naspramne ulice prema SKC-u. Ogorčenost zbog onoga što se dešava mesecima, zbog prebijanja dece i odraslih, zbog nasilja koje ispoljavaju ljudi u policijskoj uniformi neki i sa nanogicama, na ovom je mestu ekalirala. Građani su stali na pešački prelaz i pored molbe redara da se sklone. Bučno su reagovali ne dajući vozilima da prođu. Vikalo se:“Gde ste pošli? Koga ćete da bijete i hapsite? Kerovi! Nazad, nazad!“. Bilo je oko 7.30, još je bio dan, do tog trenutka nigde po ulicama nije se videlo ni jedno vozilo policije ili žandarmerije, nije bilo ni policije, osim, kako smo rekli, u kordonu pred Ćacilendom.
I policija se povukla. Mladi studenti redari odahnuli su, građani su nastavili da hodaju prema palati Albanija i Knez Mihajlovoj, prema Trgu republike, hodajući tog dana već kilometrima, bez grča, bez umora na licu, sa osmehom.
Na skupu u Beogradu bio je i deka Veroljub Sarić koji je baš na dan okupljanja proslavio svoj 90-ti rođendan. Pre desetak dana njega je udario automobil na protesnoj ćutnji i odbacio ga tako da je pao i slomio butnu kost. Veroljub je operisan, a naš Mramorčanin, fizioterapeut Lazar Pavlović odmah se ponudio da mu po izlasku iz bolnice pomogne sa rehabilitacijom. Kod Pravnog fakulteta najstariji učesnik svih protesta od novembra 2024. godine, dobio je tortu, a sa bine na Slaviji i rođendansku pesmu.
Među učesnicima protesta bili su i neki naši sugrađani sa zdravstvenim tegobama. Neki sa ozbiljnim operacijama, neki od njih i primaoci hemioterapije, neki u kolicima, neki sa štapovima, ali biti na skupu na Slaviji za sve njih bilo pitanje odgovornosti prema deci koja zovu.
Skup na Slaviji proticao je mirno, sve do 20.30 kada je po nekom već ranijem scenariju izazvan incident, pokazali su snimci sa brojnih mreža, jer danas građani sve snimaju. Tobože „blokaderi“ sa maskama na licima, bacali su topovske udare i napali policiju, a onda je policija dobila zeleno svetlo da krene u poteru i prebijanje već vrlo razređenog naroda sa skupa na Slaviji. Ulica je bila gotovo prazna, policijska vozila jurila su besomučno, jedno je čak uletelo između ograde i bašte kafića oštetivši privatno vozilo koje je tu bilo parkirano, a da niko od očevidanac nije znao da objasni zašto je i koga jurio?
Potresne su slike vlasnika ili radnika u okolnim lokalima koji zovu građane da se sklone unutra. U jednom čak i viču:“Gasi muziku, gasi svetlo, zaključaj“… Nerealno za Beograd 2026. godine, više je ličio na Beograd ratnih četrdesetih.
Gradski saobraćaj je sve do devet sati uveče bio preusmeravan pa su se kolone ljudi spuštale od Trga republike i iz drugih pravaca prema Dunav stanici gde su stajali i gradski i međugradski autobusi. U jednom se momentu kod Beograda na vodi, kako smo saznali, stvorio neki kolaps i bus za Kovin u 21 sat, stigao je u Kovin tek u 23.30.
No, nikome to nije bilo važno. Još neko vreme tu na stajalištu kod mosta, ljudi su, držeći savijene državne zastave, transparente ili vuvuzele, komentarisali, davali procene, iznosili svoje utiske i pozdravljali se kako je kome stizao autobus.
U centru Beograda, u okupiranom Pionirskom parku, u vreme kada je izazvan incident evakuisana su lica koja su bila čuvana u tom ograđenom prostoru. Predsednica Skupštine Ana Brnabić davala je izjave svojim medijima, jer za nezavisne je ulaz bio zabranjen, i u tim izjavama rekla da je današnji skup u Pionirskom parku proslava pobede nad obojenom revolucijom.
Nekako se čudno piše „pobeda nad obojenom revolucijom“ kada je na Slaviju došlo oko 180.000 ljudi. To što je izjavio direktor policije, to što izjavljuje Ministar policije koga danima nije bilo od ubistva na Senjaku, to nema više nikakvu težinu.
Teško da bilo ko može poverovati ljudima za koje je dokazano da štite kriminalce, da prikrivaju ubice, da pakuju ljude u burad…
No, na kovinskoj pijaci u nedeljno justro osvanuo je pult Srpske napredne stranke, sa spiskom za potpise. Pitali smo za šta su potpisi, rekli su „za podršku predsedniku Vučiću“!
Zar njemu treba tako podrška kad je pobedio upravo juče?
Aktivisti napredne stranke iz Kovina rekli su da je to za izbore.
E, sad, da li oni znaju nešto što mi ne znamo, ali datuma izbora još nema.
Analitičari procenjuju da smo posle skupa na Slaviji još dalje od izbora, jer gotovo 200 hiljada ljudi ničim nateranih, o svom trošku organizovanih, svojom voljom okupljenih po suncu, bez besplatnih pljeskavica, vode i dnevnica, nije broj sa kojim se lako izlazi na izbore. Pa nek na njih izađe opet 40.000 staraca od preko 100 godina!! Dece je više. Upravo ovih dana još jedna generacija punoletnih završava školovanje i svi su sa studentima.
V.Živkov
