Kako bi sačuvali crnku (Umbra krameri), ugroženu vrstu ribe, Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ sa svojim partnerima Institutom za regionalni razvoj iz Novog Sada i Biološkim fakultetom iz Beograda, prošle nedelje uspešno su priveli kraju sve aktivnosti na očuvanju staništa ove strogo zaštićene vrste. Crnka, mrguda ili umbra je endemska vrsta ribe Dunava i Dnjestra.
Naseljava močvarna staništa nizijskih područja, obrasla gustom vegetacijom. Iako je vrsta veoma otporna na nepovoljne životne uslove, usled gubitka staništa došlo je do znatnog smanjenja broja populacija u poslednjih nekoliko decenija, toliko da je na IUCN Crvenoj listi, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta. Na teritorji naše zemlje je prisutna na svega tri lokaliteta: SRP „Zasavica“, SRP „Gornje podunavlje“ – Bački Monoštor i SRP „Kraljevac“. Zaštita, obnova staništa i redovan monitorong osnovne su aktivnosti da se bilo koja vrsta, pa tako i umbra sačuva i upravo su to zajedničkim snagama postigli partneri na projektu „Revitalizacija staništa umbre u SRP Kraljevcu“. Veoma važno je napomenuti da je osim umbri, omogućen opstanak i bolji uslovi za život i brojnim drugim biljnim i životinjskim vrstama.
„Za nešto više od godinu dana, najpre smo uradili identifikaciju ekoloških koridora ove vrste, zatim očistili deo kanala Ćinkina ćuprija od nataloženog sedimenta i biljnog materijala (deo sliva Kraljevac) što će omogućiti čuvanje vode u ovom delu zaštićenog područja i za kraj smo posadili 1000 sadnica autohtonih biljnih vrsta karakterističnih za vlažna staništa poput hrasta lužnjaka kako bismo ojačali obalu i smanjili dalje zamuljavanje kanala, ali i umanjenje dotoka pesticida u kanal“, kaže Milica Živković koordinator projekta.
Svaka aktivnost je pažljivo planirana i sprovedena u cilju obezbeđivanja najveće koristi po bioraznovrsnost ovog područja. Radovi su urađeni inovativnim rešenjem koje čuva prirodnu ravnotežu ekosistema: izmuljena je samo jedna obala kanala, uz iskopavanje pet bubrežastih okana, čime je ponovo uspostavljen regularan protok vode kroz ovaj deo sliva Kraljevac.
Duž obala kanala posađeno je 1000 sadnica autohtonih vrsta drveća vrbe i bele topole. Sadnice će sprečiti eroziju i dalje zamuljavanje kanala, smanjiti dotok pesticida u vodu i obezbediti hlad koji snižava temperaturu vode, što je ključno za opstanak osetljivih vrsta poput crnke. Projekat je obezbedio i plutajuću pumpu za vodu, koja se koristi i za navodnjavanje i za gašenje eventualnih požara. Kanal je stanište i za druge zaštićene vrste riba poput vijuna, zlatnog karasa i linjaka, kao i za vodozemce i gmizavce poput žabe krastače, zelene krastače, malog i dunavskog mrmoljka i barske kornjače.
Terenske radove pratila su dva javna skupa u Naučno-edukativnom centru SRP „Kraljevac“ u Deliblatu. Na prvoj tribini, posvećenoj značaju vlažnih staništa za biodiverzitet, vodoprivredu i poljoprivredu, mišljenja su razmenili naučnici, upravljači zaštićenih područja i lokalno stanovništvo. Na drugoj tribini, Aleksandar Sarmeš, upravljač SRP „Kraljevac“ i predsednik Udruženja sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“, zajedno sa Milicom Živković, rukovodiocem projekta, predstavili su konkretne rezultate sprovedenih aktivnosti.
Trud uložen u projekat prepoznat je i na nacionalnom nivou – Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ dobitnik je priznanja „Lider zelenih inovacija 2026“, dodeljenog u okviru EU Zelene nedelje, za jednu od 15 najuspešnijih zelenih inicijativa u Srbiji. Milica Živković je istakla da priznanje mnogo znači timu, s obzirom na to da je reč o jednom od manjih rezervata u Srbiji koji je, u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu“, sproveo čak četiri projekta zasnovana na rešenjima iz prirode.
Iako naizgled male, ove promene koje omogućavaju opstanak ugrožene vrste i brojnih drugih vrsta u okviru SRP „Kraljevac“ predstavljaju ogroman korak za očuvanje živog sveta ovog dela Deliblatske peščare.
Projekat „Revitalizacija staništa umbre u SRP Kraljevcu“ sprovodi Udruženje sportskih ribolovaca „Deliblatsko jezero“ u partnerstvu sa Institutom za regionalni razvoj i Biološkim fakultetom u Beogradu, uz finansijsku podršku Švedske, odnosno Švedske agencije za
međunarodni razvoj (SIDA), u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“. Ovu inicijativu, uz tehničku i finansijsku podršku Evropske unije i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, sprovodi UNDP u saradnji sa Švedskom i Evropskom investicionom bankom (EIB), uz dodatna finansijska sredstva koja su obezbedile vlade Švedske, Švajcarske i Srbije.
K.I.
