Naslovna fotografija Zorica Đilas, Šumarak
Dok se smenjuju komentari: „Opet! Dokle? Šta ima još da izgori?“ smenjuju se i nove fotografije kako trenutnog požara u Deliblatskoj peščari, tako i prisećanja na peščaru kakva je bila. Dragulj južnog Banata još uvek je upitno kada će prestati da gori? Posle desetak dana mira, ponovo je planulo na području oko Šušaračkog puta, opština Alibunar i ponovo su dobrovoljne ekipe i profesionalne spasilačke jedinice na terenu. Tu je i Iljušin koji leti od Suve planine do Deliblatske peščare, boreći se sa vetrom i vatrom.
Meštanka sela Šumarak, sela koje je prvo postalo poznato javnosti kao naselje koje se evakuiše i kome preti da se pretvori u pepeo, šalje svoje fotgrafije. Od Šumarka put naselja Vrelo ide se ka srcu Peščare, a i ono se pominje od početka požara, kao lokalitet gde je kritično. Mali, nevidljivi toponimi na obroncima „evropske sahare“, postali su poznati po svojoj nesreći, ali i po hrabrosti i odlučnosti.
Agonija koja traje sada već skoro pedeset dana, ne dozvoljava da se u domove vrati mir i opuštenost. Vatra je juče buknula opet takvom žestinom da se dim širio u prečniku od oko stotinu kilometara. Dokle više?!
Šta još ima da izgori?!- pitaju se ljudi u porukama na društvenim mrežama koje su sada glavni izvor informacija, jer zvanični organi se ne oglašavaju sve dok se sve toliko ne razbukti da se više ne može žmuriti.
Fotografije Zorica Đilas, Šumarak
Opštinski štab u Kovinu oglasio se juče popodne šturim saopštenjem o mestu gde je požar izbio, rečeno je da su jedinice na terenu, sa sve ruskim avionom i da se radi na gašenju požara. Deluje kao da je i njima već dojadila ta vatra.
Začudo, vatri nije dojadilo!
Lugarnica do koje se stiže od Šumarka put Vrela, godinama više ne radi. Napuštena je. Isto kao i jedno od tri vozila koje je šumarima služilo za brze intervencije. Pojeo ga je požar. Sliku zgarišta šume, raskopanog peska, ostataka lugarnice…deli Zorica iz Šumarka, a onda se u mnogima probude i lična sećanja.
Jovica je radio u ŠG „Banat“ do 2009. godine. Kaže da je bio poslednji koji je tu kuću u lugarnici renovirao. „Ja sam primio Mimicu, izbeglicu iz Baranje, za lovočuvara. Nisam znao da će baš on biti i poslednji ovde.“
Jovica, o kamionu koji sada izgleda kao Mevis iz dečijeg crtanog filma Munja Mek Kvin, izaziva iste sete i simpatije, kaže da su bila po tri nekada u svakoj šumskoj upravi. Nosivost je bila 500 litara vode, a opsluživalo ih je po četvoro radnika. Zadatak im je bio da ugase inicijalni požar čim se pojavi, a kada se proglasi Prvi stepen opasnosti od požara, dežuralo se 24 sata.
„Ta olupina je lice organizacije šumskog gazdinstva i uprave„- kaže Jovica koji zajedno sa svojim kolegama danima posmatra u šta se pretvorio odnos prema zaštićenom prirodnom dobru, koje je povereno na čuvanje ŠG „Banat“.
Fotografije koje stižu govore o zaraslim protivpožarnim putevima, šumama u kojima se odlomilo obolelo i popucalo drveće čineći je neprohodnom za ljude i vozila, ali za vatru baš kao poslastica na srebrnom tanjiru.
I onda je dovoljna jedna varnica, banatski vetar i vreo dan da požar krene i nemilice guta.
Fotografije Aleksandar iz Nikolinaca, Alibunar
Procene čeških ekipa koje su bile aktivne na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, a koje su razgovarale sa ekipom novinara N1, jesu da je izgorela polovina peščare. Od 38.000 hektara. Zvanične procene državnih službi zaustavile su se na nekih 4000 hektara, ali je sasvim sigurno da je opožareno ( požarom zahvaćeno) bar tri puta toliko. Jer, trećinu je pominjao i Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.
Koliko god da je izgorelo, previše je. Stručnjaci raznih profila vezanih za eko sistem i prirodne resurse, govore o ugroženosti autohtonih ptica, biljaka, životinja… One preživele traže mesto gde će se ponovo nastaniti, ali kako stvari stoje, na prostoru Deliblatske peščare takvog mesta nema. Ni jedno nije sigurno do prvih velikih kiša.
Sve se češće pominju zahtevi za preispitivanjem načina upravljanja i gazdovanja šumom i peščarom. I dok su oči još uprte u južni Banat, na jugu Srbije gore obronci zaštićenog prirodnog dobra I kategorije- Suva Planina. Mesec dana goreli su Stolovi i još trideset požara u ovom trenutku.
Da li je samo nestručno upravljanje, zapuštena odgovornost u održavanju i osposobljavanju ljudi ili je neki drugi interes o kome se sve češće govori u javnosti, vreme će nam pokazati.
Ali naše šume nemaju mnogo vremena pred vatrom koja se stalno vraća.
V. Živkov
