Na dvogodišnjicu od pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, u Kovinu i Mramorku meštani su izašli da odaju 16-to minutni pomen za 16 tragično nastradalih od 17 žrtava nesreće. Tačno u 11.52 tišina se „oglasila“ na trgu Doma kulture u kovinu i u parku u Mramorku gde je zapaljeno i 16 sveća.
Da se nikada ne zaborave oni koji su se tog dana našli pod nadstrešnicom i da se ne smetne s uma da je svako od nas mogao imati nekoga ili negde neku nadstrešnicu, poruke su koje su se delile mesecima i mesecima na okupljanjima u komemorativnoj tišini. Građani opštine Kovin organizovali su nedeljama pomen, na raskrsnici u Kovinu, i drugim mestima, u Mramorku su čak jednom bili gaženi kamionom firme „Statik“. Za to niko nije odgovarao.
Na ulici, u tišini pred školom ili u šetnji do centra grada dolazili su i srednjoškolci, izlažući se kaznama, uvredama, pretnjama. Izlazili su medicinari, dok im nije zaprećeno. Jedna je lekarka, pak, do poslednjeg dana stajala sama tih 16 minuta, uz tihu poruku da neće biti zavoravljeni. U gromoglasnoj tišini stajali su ljudi i na skupovima u Beogradu, Novom Pazaru, Novom Sadu, Valjevu, Kraljevu…
Ta dostojanstvena ćutnja i odgovornost koju je svako u toj grupi osećao prema žrtvama u traženju odgovora: Ko je kriv, nešto je najpotresnije što je moglo da se doživi u poslednje dve godine.
Odgovora još nema, postoje otvoreni predmeti, indicije, a ostaju spomenici i porodice koje tuguju.
U Kovinu, gde je kiša kvasila trg, pitali smo šta dalje? Advokat u penziji, Dušan Milić, koji je viđen na svakom skupu i šetnji, rekao je jednostavnu stvar: „Dva miliona i tristotine hiljada ljudi je dalo podršku Studentskoj listi. Svaki dan će se dešavati ostvarivanje programa koji smo svi mi zdušno podržali. Kao što smo bili spremni u podršci i učešću, tako smo spremni i sada da ovo društvo ozdravjamo, oporavljamo i to će biti najveći i najlepši spomenik tim žrtvama“.
Da se nikad i nigde više ne stavi interes ispred bezbednosti ljudi. Slava im!
V.Ž.
