Fotografije instagram nalog _pOp_
Novi trener Košarkaškog kluba Radnički Kovin je Marko Popadić.On iza sebe ima bogatu igračku i trenersku karijeru, iskustvo rada u domaćim i inostranim klubovima, kao i selektorski angažman u mlađim reprezentativnim selekcijama Srbije u 3×3 basketu. Povratak u Kovin za njega predstavlja više od novog profesionalnog izazova, predstavlja priliku da znanje i iskustvo koje je godinama sticao prenese na svoj grad i pomogne stvaranju novih generacija košarkaša.
Marko Popadić potiče iz sportske porodice, pa je košarka od najranijih dana bila deo njegovog života. Prve sportske korake napravio je u Somboru, gde je njegova majka, Vesna Popadić, profesionalno igrala rukomet za Sombor, dok je otac Miša Popadić bio trener prvog tima Sombora. Nakon povratka porodice u Kovin, nastavio je da trenira sve do sedmog razreda osnovne škole, kada je prešao u mlađe kategorije Crvene zvezde. U beogradskom klubu bio je sve do devetnaeste godine, a potom započeo profesionalnu igračku karijeru, koja ga je odvela u nekoliko evropskih zemalja. Pored dve sezone u Prvoj ligi Srbije, nastupao je u Grčkoj, Španiji, Mađarskoj i Sloveniji, da bi igračku karijeru završio u Italiji.
Trenerskim poslom počeo je da se bavi u bečkom Rapidu, gde je radio sa mlađim kategorijama i seniorskom ekipom, koja se takmičila u najnižem rangu austrijske košarke, sa ambicijom da se domogne Druge Bundeslige. Zbog administrativnih problema sa radnim dozvolama, taj angažman nije dugo trajao. Prošlu takmičarsku sezonu proveo je u Ženskom košarkaškom klubu Partizan, gde je kao prvi trener vodio pionirsku i kadetsku selekciju u regionalnim ligama, dok je kao pomoćni trener učestvovao u radu pionirske ekipe. Istovremeno je vodio i seniorsku ekipu Mondo Basketa iz Beograda, koja se takmičila u Drugoj ženskoj ligi.
Ekipu Mondo Basketa preuzeo je nakon šestog kola, kada se nalazila na poslednjem mestu sa samo jednom pobedom. Osnovni zadatak bio je opstanak u ligi, a do njega je ekipa stigla čak mesec dana pre završetka prvenstva. Sezona u Partizanu donela mu je i značajne rezultate. Sa pionirskom i kadetskom selekcijom osvojio je titule prvaka Beograda i države, dok je sa pionirkama, kao pomoćni trener, osvojio prvenstvo. Posebno iskustvo usledilo je nakon klupske sezone, kada je dobio poziv Košarkaškog saveza Srbije da preuzme ženske reprezentacije u 3×3 basketu do 23 i do 21 godine. Sa selekcijom do 23 godine zauzeo je treće mesto u grupi Lige nacija, iza Letonije i Poljske, koje su izborile plasman na Svetsko prvenstvo, dok je selekcija do 21 godine završila na četvrtom mestu u svojoj grupi.Nakon intenzivnog perioda, Popadić je odlučio da napravi pauzu od klupskog angažmana, iako je tokom leta imao ponude iz Srbije i inostranstva. Želeo je da više vremena posveti porodici i usmeri se na individualni i grupni rad sa igračima.
Ipak, poziv Bojana Đurašinova, sada već bivšeg trenera, i još uvek predsednika KK Radnički Kovin, promenio je njegove planove.
„Sa zadovoljstvom sam prihvatio poziv. Ovde sam napravio svoje prve ozbiljne košarkaške korake pre odlaska u Crvenu zvezdu. Smatram da Radnički oduvek ima dobru bazu i da je kroz istoriju naš klub iznedrio nekoliko prvoligaških igrača. Kada pogledamo koliko je bilo talentovane dece i igrača, jasno je da u našem gradu postoji košarkaški potencijal. Posao nije lak, ali sam sa zadovoljstvom prihvatio ovaj izazov“ – ističe Popadić.
Rezultat trenutno nije najvažniji, prioritet su domaći igrači
Popadić je ekipu Radničkog preuzeo nakon prva dva kola, kada je klub imao dva poraza. U trećem kolu usledila je pobeda protiv Nove Pazove na domaćem terenu, rezultatom koji je odlučen sa samo dva poena razlike, dok je u četvrtom kolu Radnički ubedljivo poražen u Pančevu od ekipe Dinama. Dolaskom na mesto prvog trenera pokušao je da vrati nekoliko igrača koji su bili registrovani za klub, ali nisu učestvovali u pripremama niti su započeli sezonu. Taj potez već je dao određene rezultate, ali Popadić naglašava
da trenutni plasman i rezultati nisu osnovni pokazatelji uspeha koji želi da ostvari. Njegova ideja je da se ova sezona iskoristi za stvaranje stabilne osnove domaćih igrača, koji bi u narednim godinama činili okosnicu seniorskog tima.
„Moja primarna ambicija i vizija jeste da se ova sezona, uslovno rečeno, žrtvuje u rezultatskom smislu, kako bismo napravili bazu mladih domaćih igrača koji će ostati u klubu i igrati za Radnički u narednim godinama. Želim da imamo igrače koji će, bez obzira na to što odlaze u srednje škole ili na fakultete van Kovina, želeti da se vraćaju i igraju za svoj klub. Ovo je amaterska liga, u kojoj nema plaćenih igrača. Zato je najvažnije da postoji želja, volja za radom i ljubav prema košarci. Na nama trenerima je da napravimo ambijent u kojem će se igrači osećati prijatno i sa zadovoljstvom nositi dres Radničkog“, objašnjava novi trener.
Upravo zbog takve vizije Popadić nije želeo da poseže za angažovanjem igrača sa strane, iako je, kako kaže, bilo poziva i ponuda da se pojedini košarkaši iz Beograda i Pančeva priključe ekipi. Želi da najpre vidi realne mogućnosti domaćih igrača i proceni koliko je vremena potrebno da oni stasaju u seniorske košarkaše. Jedan od najvećih izazova koji je Popadić prepoznao u klubu jeste stanje u mlađim kategorijama. Smatra da je neophodno ozbiljno reorganizovati rad sa decom, obezbediti redovne treninge i jasno razdvojiti uzrasne i takmičarske selekcije. Posebno insistira na tome da sa decom moraju raditi stručni i licencirani treneri, koji razumeju ne samo košarku već i pedagoški pristup radu sa najmlađima.
„Stanje u mlađim kategorijama počinje da bude zabrinjavajuće i tu mora mnogo toga da se promeni. Neophodno je da sa decom rade stručni i licencirani treneri. Takođe, mora da prestane praksa da deca koja nisu u svojoj uzrasnoj kategoriji igraju za mlađe selekcije. To nije dobro ni za decu koja igraju u svojoj kategoriji, ni za njihov razvoj. Rezultat ne sme da bude važniji od razvoja deteta. Deca kroz sport treba da nauče kako da pobede, ali i kako da izgube, kako da se bore i kako da prihvate poraz. Sport treba da ih pripremi za život, a ne da ih pretvara u sredstvo za ostvarivanje rezultata“, poručuje Popadić. Kako ističe, deca nisu roboti niti igračke. Njima su potrebni podrška, razumevanje i podsticaj, a greške ne treba posmatrati kao nešto strašno, već kao sastavni deo učenja i napretka.
Ukoliko se realizuje plan da od januara naredne godine preuzme i predsedničku funkciju u klubu, koju mu je najavio aktuelni predsednik Bojan Đurašinov, jedan od prvih ciljeva biće upravo reorganizacija mlađih kategorija. Plan je da se prijave najmanje dve takmičarske selekcije, da se obezbede redovni treninzi, bez preskakanja i prekida u radu, kao i turniri, putovanja i druženja. Cilj nije samo stvaranje budućih košarkaša već i zdravog sportskog i društvenog okruženja za decu.
Košarka i u opštinskim selima
Popadićeva vizija ne završava se na Kovinu. Jedna od ideja koju želi da pokrene jeste formiranje košarkaških sekcija u opštinskim selima.
Veruje da u svakom mestu postoji dovoljno dece koja bi mogla da zavole ovaj sport, ali da je potrebno obezbediti organizovan rad i ponuditi im priliku da se uključe. „Duboko verujem da u svakom selu ima talentovane dece i dece koja vole košarku. Potrebno je samo da se neko pojavi, ponudi im mogućnost da treniraju i napravi dobru organizaciju. Za početak to mogu biti i dva treninga nedeljno. Najvažnije je da deca žele da dolaze, da zavole sport i da imaju perspektivu daljeg razvoja. To je zadovoljstvo i za dete i za roditelje“, kaže Popadić.
Na kraju razgovora, novi trener imao je jasnu poruku za sve ljubitelje košarke, navijače i roditelje koji podržavaju Radnički. Svestan je da će za promene biti potrebno vreme i da se rezultati neće pojaviti preko noći. Ipak, veruje da klub ima potencijal da ponovo izgradi stabilnu košarkašku sredinu, zasnovanu na domaćim igračima, stručnom radu i pravilnom razvoju mladih. „Ono što je Radničkom najpotrebnije u narednom periodu jesu strpljenje i bezrezervna podrška. Rezultat mora da bude u drugom planu dok ne stabilizujemo klub i ne postavimo stvari na svoje mesto. Potrebno je da imamo jasno odvojene trenažne i takmičarske selekcije, bazu mladih igrača i sistem u kojem će svako dete imati mogućnost da se razvija kroz svoju uzrasnu kategoriju. Želim da deca i roditelji koji ih usmeravaju ka košarci znaju da će ovde imati priliku da treniraju, napreduju i, što je najvažnije, da se osećaju lepo. Pred nama je mnogo posla, ali verujem da možemo da napravimo nešto dobro za Radnički i kovinsku košarku“, zaključuje Marko Popadić.
Povratak u sredinu u kojoj je napravio prve košarkaške korake za Popadića je prilika da iskustvo stečeno širom Evrope i kroz rad sa reprezentativnim selekcijama pretoči u nešto što će ostati iza njega. Radnički tako dobija trenera sa jasnom vizijom, a kovinska košarka priliku da svoj budući razvoj ponovo gradi na onome što joj je oduvek bilo najvrednije, domaćoj deci i talentu.
Miloš Ljiljanić
