Naslovna fotografija AI generisana

 Oni koji su prisluškivali, prali novac, uzimali mito, gazili i tukli – ponovo izvan domašaja pravosuđa. Aleksandar Vučić je 27. septembra 2026. godine, poslednjeg dana svog predsedničkog mandata, saopštio da je pomilovao 49 osoba. Odluku je obznanio u večeri u kojoj je podneo ostavku, uz objašnjenje da je postupio uprkos mišljenju dela komisije i različitih državnih i bezbednosnih službi. Odluka je stupila na snagu odmah!

 

Od 49 pomilovanih, javnost je više od mesec dana čekala da sazna imena. Ministarstvo pravde tvrdilo je da ne zna koga je bivši predsednik pomilovao. Kada su odluke konačno stigle do sudova, među imenima su se našli bivša državna sekretarka MUP-a, osoba osuđena za pranje novca, vozač optužen za pokušaj ubistva studentkinje, lekar osumnjičen za primanje mita, muškarci optuženi za napade na građane i aktivisti koji su bili pod istragom zbog navodnog pripremanja napada na ustavno uređenje.

Od ukupnog broja pomilovanih, 23 osobe povezao je sa događajima tokom prethodnih godinu i po dana – 12 iz takozvane novosadske grupe i još 11 osoba koje su učestvovale u incidentima tokom protesta protiv vlasti.

„To su ta 23 lica“, rekao je Vučić, ali nije saopštio njihova imena, osim što je posebno pomenuo Milu Pajić.

Za preostalih 26 nije dao nikakvo objašnjenje.

Tako je javnost saznala da je predsednik pomilovao gotovo pedeset ljudi, ali ne i ko su oni, zbog čega su bili predmet krivičnih postupaka i kakve su posledice njegove odluke po sudske procese koji su bili u toku.

Mesec dana bez imena i odgovora

Već 29. septembra, samo dva dana nakon Vučićeve objave, iz Ministarstva pravde stigao je odgovor koji je otvorio još više pitanja.

„Mi ne znamo koga je Vučić pomilovao“, rečeno je agenciji Beta u Ministarstvu, uz objašnjenje da je bivši predsednik sam izabrao 49 osoba i da Ministarstvo neće učestvovati u sprovođenju njegove odluke.

Ministarstvo nije moglo da potvrdi ni da li je procedura izbora pomilovanih sprovedena u skladu sa zakonom.

U međuvremenu, novinari su od sudova i tužilaštava pokušavali da dobiju podatke o identitetu pomilovanih. Odgovori su se svodili na to da odluke još nisu dostavljene i da institucije ne raspolažu informacijama o osobama na koje se odnose.

Nova.rs je 2. novembra objavila da Viši sudovi u Beogradu i Novom Sadu, kao i Više javno tužilaštvo u Beogradu, prethodno nisu imali odluke o pomilovanju.

Tek 2. novembra, sa adrese elektronske pošte Ministarstva pravde, Višem sudu u Beogradu dostavljene su odluke koje se odnose na pet osoba. Istog dana Viši sud u Novom Sadu primio je dokumentaciju o još 18 osoba.

Tako je, više od mesec dana nakon donošenja odluke, javnost dobila imena 23 pomilovana.

Nije ih otkrio predsednik, nije ih objavilo Ministarstvo pravde, već su postala poznata tek kada su odluke stigle do sudova.

Za preostalih 26 i dalje nema javno potvrđenih identiteta.

Dijana Hrkalović – policijski vrh, Belivukov telefon i izbrisani razgovor

Jedno od najzvučnijih imena na spisku jeste Dijana Hrkalović, nekadašnja državna sekretarka Ministarstva unutrašnjih poslova.

Njoj je Vučić oprostio krivično gonjenje za trgovinu uticajem, u predmetu koji se vodio pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

Optužba se odnosila na korišćenje položaja u policiji radi uticanja na postupanje policijskih rukovodilaca i opstruisanje istraga.

Tužilaštvo je tvrdilo da je Hrkalović uticala na odlaganje dostavljanja izveštaja o veštačenju telefona Veljka Belivuka, u postupku za ubistvo Vlastimira Miloševića, poznato kao ubistvo na tramvajskim šinama.

Drugi deo optužbe odnosio se na brisanje dela snimljenog razgovora advokata Dragoslava Ognjanovića i Dragoslava Miloradovića, dok se treći odnosio na postupanje prema Darku Elezu i navodnu zaštitu od policijskih istraga.

Za trgovinu uticajem prvostepeno je osuđena na godinu i četiri meseca zatvora u januaru 2025. godine. Apelacioni sud je presudu ukinuo u decembru iste godine i naložio ponavljanje suđenja.

Dakle, u trenutku pomilovanja nije bila pravosnažno osuđena, ali se protiv nje vodio postupak u kojem je već postojala prvostepena osuđujuća presuda.

Predmet je nosio pitanje odgovornosti nekadašnjeg vrha policije za postupanje sa dokazima u ozbiljnim krivičnim istragama.

Nebojša Đokić – pranje novca i stotine hiljada evra

Na spisku je i Nebojša Đokić, pomilovan za krivično delo pranje novca.

Ovaj slučaj je posebno značajan jer je Apelacioni sud u Beogradu 3. juna 2026. godine preinačio prvostepenu oslobađajuću presudu i osudio Đokića na tri godine i devet meseci zatvora, uz novčanu kaznu od 500.000 dinara.

Predmet se odnosio na imovinu pokojnog Dragana Bajića, za koju je sud utvrdio da je poticala iz kriminalnih aktivnosti. Đokić je, prema presudi, preneo na svoje ime udeo u preduzeću „Parket Planet“, čiji je nenovčani kapital procenjen na 235.618,06 evra, uz novčani kapital od 500 evra.

Sud je zaključio da je znao da imovina potiče od krivičnog dela i da je njenim prenosom prikrivano nezakonito poreklo.

Upravo nakon te osuđujuće odluke, Vučić ga je pomilovao i oslobodio krivičnog gonjenja.

To je jedan od najznačajnijih detalja celog slučaja: predsednička milost usledila je nakon što je drugostepeni sud utvrdio krivicu za pranje novca.

Marko Pavlović – automobilom na studentkinju Sonju Ponjavić

Među pomilovanima je i Marko Pavlović, vozač optužen za teško ubistvo u pokušaju.

Dana 16. januara 2025. godine, tokom petnaestominutne akcije odavanja pošte žrtvama pada nadstrešnice, automobilom je udario studentkinju Sonju Ponjavić u Ruzveltovoj ulici u Beogradu.

Studentkinja je zadobila teške telesne povrede. Tužilaštvo je tvrdilo da je Pavlović, uprkos prisustvu građana na kolovozu, nastavio da vozi i ugrozio život studentkinje.

Za njega je izrečena optužba za teško ubistvo u pokušaju, a ne samo za saobraćajnu nesreću ili izazivanje povreda.

Završne reči na suđenju iznete su 30. oktobra 2026, a presuda je bila zakazana za 6. novembar.

Međutim, sud nije stigao da odluči o njegovoj krivici. Predsedničko pomilovanje prekinulo je krivično gonjenje pre izricanja presude.

Drugim rečima, u predmetu u kojem je jedna studentkinja teško povređena tokom odavanja pošte ubijenima i poginulima, sudski epilog nije ni dočekan.

Dragana Živadinović – sudijska odluka i vaučer za Zlatibor

Nekadašnja predsednica Višeg suda u Nišu Dragana Živadinović pomilovana je u postupku zbog zloupotrebe službenog položaja i falsifikovanja službene isprave.

Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnjičilo ju je da je, kao predsednica vanraspravnog veća, omogućila uslovni otpust osuđeniku R. M. i da je za to dobila vaučer za sedmodnevni boravak u hotelu na Zlatiboru.

Vrednost vaučera, prema medijskim izveštajima, iznosila je 112.700 dinara.

Prema navodima optužbe, vaučer je obezbedilo preduzeće povezano sa sinom osuđenika kome je odobren uslovni otpust.

Slučaj je posebno osetljiv jer se odnosi na sudiju koja je obavljala funkciju predsednice suda i na sumnju da je službeno ovlašćenje korišćeno u zamenu za materijalnu korist.

I ona je oslobođena daljeg krivičnog gonjenja predsedničkom odlukom, bez sudskog utvrđivanja krivice u tom predmetu.

Gorski Matović – pesnice na studente, ranije osude

Među pomilovanima u Novom Sadu nalazi se Gorski Matović, optužen za nasilničko ponašanje na javnom skupu.

Predmet se odnosi na napad na studente ispred Srpskog narodnog pozorišta u februaru 2026. godine.

Na snimcima objavljenim na društvenim mrežama videlo se kako Matović sa grupom muškaraca udara studenta i gura studentkinju, koja potom udara glavom o zid i pada.

Matović je ranije dva puta osuđivan na uslovne kazne zbog nasilničkog ponašanja, a KRIK je pisao i o njegovoj povezanosti sa navijačkim grupama i ranijim incidentima.

Za novi napad tužilaštvo je tražilo zatvorsku kaznu.

I taj postupak je prekinut pomilovanjem.

„Porše ekipa“ – kada automobil nije bio jedino sredstvo napada

Na novosadskom spisku nalaze se i Stevica Kiš, Aleksandar Kocić, Ognjen Stanković i Nemanja Narači, poznati iz slučaja „Porše“.

Incident se dogodio 13. decembra 2024. godine kod Futoške pijace, tokom akcije „Zastani, Srbijo“, kada su građani odavali poštu žrtvama pada nadstrešnice.

Prema navodima optužbe, nakon što je automobil pokušao da prođe kroz okupljene, četvorica muškaraca su se vratila i fizički sukobila sa građanima.

Kiš i Kocić teretili su se za nasilničko ponašanje na javnom skupu, Stanković i za tešku telesnu povredu, a Narači, koji je radio u policiji, i za izazivanje opšte opasnosti.

Tužilaštvo je za njih tražilo višegodišnje zatvorske kazne.

Nijedan od ovih postupaka nije dobio sudski epilog pre predsedničkog pomilovanja.

Igor Elez – 4.200 evra za operacije mimo liste čekanja

Igor Elez, specijalista ortopedije Kliničkog centra Vojvodine, pomilovan je u predmetu zbog primanja mita.

Uhapšen je 2020. godine zbog sumnje da je od tri pacijenta primio ukupno 4.200 evra kako bi ih operisao mimo liste čekanja.

Prema tadašnjim informacijama MUP-a, radilo se o iznosima od 1.500, 1.500 i 1.200 evra.

Reč je o optužbi koja posebno pogađa poverenje građana u zdravstveni sistem: pacijenti koji čekaju na operaciju, u strahu za zdravlje, našli su se u situaciji u kojoj je, prema sumnjama istražnih organa, novac mogao da bude presudan za dobijanje medicinske usluge.

I ovaj predmet obuhvaćen je predsedničkim pomilovanjem. Zašto se čekalo pet godina na izricanje presude?

Dvanaest aktivista – prisluškivani razgovor kao osnova za optužbu

Posebnu grupu čini dvanaest novosadskih aktivista, članova Pokreta slobodnih građana i studentskog pokreta STAV:

Anja Pitulić, Jovan Dražić, Dejan Bagarić, Doroteja Antić, Branislav Đorđević, Mila Pajić, Davor Stefanović, Srđan Đurić, Mladen Cvijetić, Lado Jovović, Marija Vasić i Lazar Dinić.

Oni su optuženi za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije u saizvršilaštvu, u vezi sa napadom na ustavno uređenje i pozivanjem na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Slučaj je počeo u martu 2025. godine, nakon što je u medijima objavljen snimak njihovog sastanka u prostorijama PSG-a u Novom Sadu.

Snimak je, prema navodima odbrane i medijskim izveštajima, nastao primenom mera nadzora BIA. Na njemu se čuje razgovor o planovima za protest 15. marta u Beogradu, mogućoj prelaznoj vladi i ulasku u zgradu RTS-a.

Tužilaštvo je tvrdilo da se razgovaralo o pripremanju nasilnog preuzimanja institucija, dok su branioci osporavali zakonitost pribavljanja snimka i tumačenje razgovora.

Šestoro aktivista uhapšeno je 14. marta 2025. godine, neposredno pred veliki protest u Beogradu. Šestoro je ostalo u Hrvatskoj, među njima Mila Pajić, protiv kojih se postupak vodio u odsustvu.

Neki od uhapšenih proveli su mesece u pritvoru i kućnom pritvoru.

Vučić ih je pomilovao i oslobodio krivičnog gonjenja. Aktivisti su odbijali da predsedničku odluku predstave kao milost, insistirajući da nisu počinili dela za koja su optuženi.

A ko su preostalih 26?

Ovo nije kompletan spisak. Od 49 osoba koje je Vučić pomilovao, javnosti su poznata imena 23.

Za preostalih 26 i dalje nema javno potvrđenih podataka o identitetu, krivičnim delima, sudskim postupcima i razlozima zbog kojih su dobili pomilovanje.

Posebno je važno što je Vučić sam rekao da je odluku doneo uprkos mišljenju dela komisije i bezbednosnih službi. Javnost, međutim, ne zna šta su te službe i komisija konkretno predložile, koga su obuhvatale njihove primedbe i na osnovu čega je predsednik odlučio drugačije.

Predsednička milost bez javnog obrazloženja

Ustavno pravo predsednika da pomiluje osuđene i optužene nije sporno samo po sebi. Pomilovanje je institut koji postoji u pravnim sistemima i može imati humanitarne, socijalne ili druge opravdane razloge.

Ali kada se njime obuhvate osobe iz predmeta za pranje novca, trgovinu uticajem, primanje mita, pokušaj ubistva i nasilje, javnost ima pravo da zna zašto je baš njima ukazana milost.

Posebno kada odluka dolazi neposredno pred odlazak predsednika sa funkcije, kada se imena ne objavljuju, kada Ministarstvo pravde tvrdi da ne zna koga je predsednik pomilovao i kada sudovi dobijaju dokumentaciju tek više od mesec dana kasnije.

Nije isto pomilovati osobu koja je osuđena za lakše delo iz humanitarnih razloga i prekinuti postupak u kojem se ispituje da li je neko zloupotrebio policijsku funkciju, primao mito, prao novac ili pokušao da ubije studentkinju.

A još manje je isto kada javnost ne zna ni ko su svi ljudi kojima je predsednik ukazao milost.

Četrdeset devet pomilovanih. Dvadeset tri poznata imena. Dvadeset šest i dalje bez identiteta. I nijedan javno dostupan, celovit odgovor na pitanje po kojim kriterijumima je predsednik odlučio kome će oprostiti.

Kovinske info

Korišćeni AI alati za prikupljanje informacija