Mogao je da bude harmonikaš, završio je nižu muzičku školu. Mogao je da bude i košarkaš, dobro igra, a čak i trenira sad pionire. A mogao je i da se ozbiljnije bavi industrijskim dizajnom. On je odlučio da bude karikaturista.
Tridesetdvogodišnji Ilija Sarmeš iz Kovina ima razne sposobnosti, ali na tom tasu prevagnuo je crtež, odnosno karikatura:
–Karikaturom sam počeo da se bavim početkom srednje škole. Na samom početku sam stvorio svoj lični stil. Možda zato što mi je bilo glupo da nekome nacrtam veliki nos ili uši ili ogromna usta, pa ja moje karikature crtam tako da glava i lice budu kao da crtam portret ali je telo iskarikirano i iste je veličine kao glava. Tu se rodila i ideja da probam od crtanja da zaradim, čisto neki dinar za grad. Napravio sam pre desetak godina stranicu Karikature Sarmagedon, da ljudi mogu da vide šta ja to radim. I ubrzo su krenule porudžbine. I evo i dan danas se time bavim, – priča nam Ilija koji je nedavno sa decom osnovnoškolskog uzrasta imao čak dve radionice.
U vreme kad nije bilo mobilnih telefona, a to je vreme Ilijinog detinjstva, bilo je mašte i kreativnosti na pretek. Podsticaj su bili stripovi o Astetiksu i Obeliksu, Miki Mausu i drugima iz Politikog zabavnika.
I kako osim mašte treba da imaš i nekog starijeg za uzor, to je Sarmešu bio brat Nemanja Pavić.
–Terao sam ga da mi crta Himena, Konana i ostale popularne junake. Bio sam oduševljen sa kojom lakoćom je on to radio. Sećam se da su me roditelji jednog dana odveli kod babe i dede na čuvanje. Obično bi mi oni nešto nacrtali, a ja sam to bojio, da bi bio miran. Kako tog dana nisu stigli da mi crtaju hrabro sam odlučio da probam ja da nacrtam nešto. Tako sam krenuo da crtam nindža kornjaču, koju bi kasnije bojio. Nije sjajno ispala ali sam video da ja to mogu. I tako je to počelo, malo po malo i nastao je moj prvi strip. A što se tiče uzora mogu slobodno da kažem da je to moj brat Nemanja Pavić, jer je on mogao apsolutno sve što ja izmislim da nacrta, – kaže sada već uspešni karikaturista
Od crtanja može da se živi, kao i od svega drugoga, ako si u tome izuzetno dobar. Karikatura je sada Ilijino primarno zanimanje. Nije sve došlo tek tako. Imao je dobru reklamu, za koju se i sam potrudio, jer uspeh ne pada s neba. Kao košarkaš i Partizanovac uradio je celom timu Partizana i celoj reprezentaciji Srbije majice sa njihovim karikaturama.
Sarmeš dodaje još zvučnih imena na ovaj spisak:
–Radio sam i za žensku košarkašku reprezentaciju. Onda za tenisere kada su igrali Dejvis kup, Nole, Zimonjić, Troicki i Lajović su nosili moje majice. Nema veće i bolje reklame nego kada svi ti asovi obuku i nose majice sa mojim karikaturama. Tako da je posle ovakve reklame za mene bilo posla na pretek. Gledam da ovo proširim na crtanje po patikama. Na patikama sam već crtao po porudžbini i mogu da vam kažem da to super izgleda. Još to nije nažalost zaživelo u Srbiji, u Americi se to radi odavno i jako je popularno. I ne samo po patikama, crtao sam po kacigama, na rezervoaru Harley Davidson-a, na čašama, oslikavam izloge…Za sada sve teče onako kako teba, od ovoga može da se zaradi da kažem za pristojan život.
Ilija može da se pohvali i time da njegove karikature krase domove poznatih ličnosti, počevši od svih košarkaša Partizana preko reprezentativaca muške i ženske košarke, basketaša i tenisera. Jedna njegova karikatura krasi dom najboljeg svetskog tenisera Novaka Đokovića.
Na radionicama u okviru Dečje nedelje u Bavaništu i Kovinu Ilija je deci govorio o nastanku stripa, koje su tehnike crtnja, crtanje iz raznih perspektiva, crtanje oblačića za tekst.
–Onda su dobili zadatak da izmisle priču i junaka i da nacrtaju kratak strip. Dobrovoljci su se javljali da prikažu pred svima njihov rad. Radionice su po mom mišljenju bile uspešne a deca su bila oduševljena. U pregovorima sam sa direktorkom biblioteke Ivanom Jovanov da se nastavi sa radionicama. Početkom sledeće godine napravićemo anketu po osnovnim školama. Pa, ako ima dosta zainteresovane dece u planu je da strip radionice budu dva puta nedeljno,- otkriva nam novi projekat naš sagovornik.
Onaj ko je početkom 2021. godine došao u Galeriju Centra za kulturu u Kovinu mogao je da vidi Ilijine crteže, ne samo na papiru, već i na oslikanim patikama. O narednim izložbama sve je na nivou pregovora, na tematskim konkursima je učestvovao, ali sve je bilo samo na nivou užeg izbora. Ono što njega interesuje je sopstveni studio. Ideja da dobije svoj radni prostor mu je primarna, ne samo za rad, već i u galerijskom smislu. U jednom multimedijalnom pristupu svom radu mogao bi tu da beleži proces nastajanja svoga dela.
Za nekog ko je mudro iskoristio talenat da se nametne javnosti, ne sumnjamo da će naći način da i ovaj svoj cilj ostvari.
Do tada, mi ćemo s vama, s vremena na vreme, s velikim zadovoljstvom deliti neke njegove karikature.
M. Ljiljanić
