03.02.2025. – „Molimo vas da se u grupi suzdržimo od političkih tema“ napisa direktrotka PU „Naša radost i uđe u poruke u viber grupi saveta roditelja, sa avatarom: VUČIĆ-MOJ PREDSEDNIK. Avatar koji su, izgleda, obavezni da na svojim aplikacijama za komunikaciju postave direktori javnih ustanova, preduzeća, predsednici… A možda tako i žele, uglavnom je poruka jasna.
Bez politike u roditeljskim grupama bila bi jedina ispravna stvar da nama ne stižu sve češće tekstovi ljudi koji mole da ostanu anonimni, jer oni ili njihovi najbliži trpe strašan pritisak i pretnje, a žele da ukažu na nezadovoljstvo.
Ovo je sve izraženije u školama u opštini Kovin gde se „čvrsta ruka političke discipline“ još uvek oseća, pa su se samo dva sela usudila da pokrenu proteste. Što se 12 škola tiče, tri su u dozvoljenom štrajku. Imamo nagoveštaja da će se još tri priključiti, među kojima i škola u Gaju od sutra. Negde, kako nam pišu, direktori ne dozvoljavaju nikakav razgovor na ove teme, a neki od njih i sami trpe pritisak jer štite kolege. U Gimnaziji učenici blokiraju nastavu i skupljaju neopravdane, profesori ih ne sprečavaju, ali im se i ne pridružuju.
I dok nema politike u roditeljskim grupama i nema politizacije u školi, bezmalo svaki od rukovodilaca obrazovno vaspitne ustanove čini što mu je naređeno. Imamo informacije da se čak i „odbrana“ ustanove organizuje. Ustanove kao što je predškolska, posle radnog vremena, dva do tri sata, kada dežuraju lojalni da zaštite objekat od – ne znamo koga to? Nikada nigde niko nije pomenuo da je vrtić ciljna institucija, ali je možda savest onaj alarm koji se upali kad god se traže smene i odgovornost?!
I dok u kovinskim školama u kojima već nedostaje stručni kadar za oko 800 sati nastave nedeljno, strahuju od otkaza, u Omoljici su odlučili da se više ne plaše. Uputili su pismo koje ćemo ovde preneti, a i krenuli pešice u Pančevo, što bi se reklo „mečki na rupu“, da se jednom suoče sa svim tim zastrašivačima koji ih godinama drže kao taoce. Njih i prosvetu.
PISMO OMOLJIČKIH PROSVETARA
U ponedeljak, 03.februara 2025.godine, u 13 časova, iz OŠ „Dositej Obradović“ u Omoljici, krenuće kolona koju će činiti predstavnici nastavnika, studenata, bivših učenika, roditelja i svih ljudi kojima je srce puno ljubavi, ali i bola i tuge.
Cilj je da se pešači do Doma omladine u Pančevu, gde je, u 17 časova, mesto okupljanja za još jedan JAVNI ČAS koji će, nakon zajedničke šetnje do Gradske uprave, održati studenti i maturanti.
Stazu od simboličnih 15 kilometara koračanja, koliko ima do centra Pančeva, posvećujemo sećanju na 15 žrtava koje su izgubile život pod nadstrešnicom, u stravičnoj tragediji u Novom Sadu.
Nažalost, ta nesreća nije bila dovoljna da nas kao društvo urazumi i probudi zaspalu savest institucija.
Postali smo svedoci porasta obesti i nasilja, bezobzirnog i bezdušnog ponašanja, onih koji, među prvima, treba da mole za oproštaj.
Ruke na upravljačima automobila krenule su da nišane, naše bivše đake, studente, doktore i sve koji se trude da sačuvaju mrvu ljudskog dostojanstva.
Bejzbol palicama, te iste ruke, nanose teške telesne povrede mladosti ove zemlje.
Televizijski ekrani, kroz kanale sa nacionalnom frekvencijom, svakodnevno seju seme zla i razdora u naš narod.
Postaje očigledno da nedobronamerni ljudi ne razmišljaju o posledicama svog ponašanja po zdravlje i život drugog čoveka.
Koriste emotivno, psihološko i socijalno nasilje najvišeg nivoa, kako bi rasplamsali strah i time ograničili čoveka da slobodno iznosi svoje mišljenje i svedoči istinu.
Svakim danom sve više ljudi dokazuje da su, pre svega, gladni i žedni pravde, a siti laži i pretnji.
Nažalost, to je postala svakodnevica i u školama, a to deca dobro vide i osećaju.
Kad bi se neko udubio u Zakon i proučio ciljeve obrazovanja i vaspitanja koje naša država propisuje, potpuno bi mu bilo jasno da u ovakvim društvenim okolnostima mi nemamo uslove za član 8.stav 2. koji propisuje obezbeđivanje podsticajnog i bezbednog okruženja za celoviti razvoj deteta, učenika i odraslog, razvijanje nenasilnog ponašanja i uspostavljanje nulte tolerancije prema nasilju.
Dalje se ustavu 12. zahteva razvijanje pozitivnih ljudskih vrednosti, a u stavu 14. razvijanje kompetencija za razumevanje i poštovanje prava deteta, ljudskih prava, građanskih sloboda i sposobnosti za život u demokratski uređenom i pravednom društvu.
I zato mi koračamo i zovemo Zakon u pomoć.
Tražimo nultu toleranciju prema nasilju, pozitivne ljudske vrednosti i život u demokratski uređenom i pravednom društvu!
U tom koračanju ne zaboravljamo.
Svaki kilometar ima jedno ime.
Između koraka sećanja za Miloša i Stefana, osmog i devetog na spisku stradalih kod Železničke stanice, zaustavićemo se u manastiru Vojlovica.
Kratak predah i prikupljanje snage, fizičke i duhovne.
Palimo sveće za Saru (6), Valentinu(10), Đorđa (53), Milicu(16), Nemanju (17), Anđelu (20), Miloša (21), Stefana (23), Sanju (35), Vaska (45), Goranku (58), Vukašina(69), Milevu (76), Đuru (77) i Anju (23).
NJih osam od petnaest, ostavili su svoje školske klupe zauvek prazne i nikada se neće vratiti u svoja zabavišta, škole i fakultete.
Ostalih sedam neće čekati svoju decu i unuke iz škole.
Za njih nema nadoknade gradiva.
Nije im obezbeđeno podsticajno i bezbedno okruženje i hoćemo da vidimo odgovorne za taj zločin pred licem pravde.
Ako im i PRAVDU ukinemo, bolje da se i mi ne vraćamo u škole.
Kakvi ćemo ljudi biti, ako ostanemo nemi na vrisak mladosti?
Sa čim ćemo izaći pred decu?
Iz porte manastira, ruta nas vodi, do ušća sa morem ljudi, koje čine kolege i učenici iz drugih škola, studenti i svi, čiji se sistem životnih vrednosti temelji na čistom i pravdoljubivom srcu i obrazu.
Mi nemamo dvoumljenje ako treba da se bira, obraz ili sopstvena leđa.
OBRAZ, bez obzira na posledice.
Jer kada se izgubi obraz, leđa se ionako pogrbe od sramote.
Zato zahvaljujemo svima na podršci, a posebno onima koji koračaju sa nama.
Komšijama iz okolnih sela.
Radnicima iz fabrika pored kojih prolazimo.
Paorima, čije njive dodiruju put koji nas, kada se svi držimo i koračamo zajedno, vodi do SLOBODE
V.Ž.
