Dok lokalna samouprava “razmatra” mogućnosti da obezbedi sredstva za asfaltiranje ulice Naselje preko Ponjavice u Kovinu, stanovnici ovog dela grada svakodnevno prolaze kroz blato, prašinu i nemoć. Problem je poznat već godinama, ali rešenja nema.
O stanju u ovom delu Kovina svedoči i Robert Seč, meštanin ulice koja vodi prema Dunavcu. „U ovoj kući sam rođen, ovde sam prohodao, i danas, sa svojih 30 godina, i dalje živim u ulici koja nema asfalt. Kad padne kiša, ne može se ni izaći iz dvorišta, a leti se gušimo u prašini“, priča Robert.
Stanovnici, kako kaže, više puta su o svom trošku pokušavali da poprave put. „Skupljamo se, platimo čoveka s mašinom da dovuče šljunak i poravna, ali to uređenje je kratkog veka. Nova kapija posle par meseci izgleda kao da je stara 30 godina“. Fasade ni ne vredi krečiti prašina ih prekrije za dva dana.
Podsetimo, meštani su i ranije upozoravali da se kroz naselje praktično ne može proći kada su veće padavine. Ulica, na samo pet minuta od centra grada, se pretvara u blatnjavu baruštinu, a deca do škole odlaze u čizmama. Pisali smo o tome u tekstu https://kovinskeinfo.rs/naselje-preko-ponjavice-gaca-u-blatu-bez-asfalta-vode-vojvodine-dace-saglasnost-ali-niko-je-iz-opstine-nije-trazio/.
Iz Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“ tada su poručili da bi dali saglasnost za asfaltiranje, ali da niko iz opštine tu saglasnost još nije ni tražio. Opština Kovin je, s druge strane, u svom odgovoru navela da „razmatra mogućnost rešavanja problema čim se obezbede sredstva“.
Dok institucije razmatraju, meštani sami krpe puteve, skupljaju novac, i rade ono što bi trebalo da bude posao lokalne samouprave. „Niko od nas ne traži luksuz, samo da možemo normalno da izađemo iz dvorišta, da nam deca ne gaze po blatu i da ne živimo kao da smo zaboravljeni i građani drugog reda“, poručuje Robert.
Za sada, ulica Naselje preko Ponjavice ostaje simbol čekanja — na saglasnost, na sredstva, i na malo dostojanstva u svakodnevnom životu.
M. LJ.
