Dok se budžetskim novcem opštine Kovin „III Kovinskom regatom“ „promoviše nautički i turizam cele Srbije“, dotle već blizu devet godina Kovinci nemaju jednu jedinu plažu. U rekordno niskom vodostaju u kome se nalaze naše reke i pod rekordno visokim temperaturama, neko je genijalno uspeo da isplanira i radove na jezeru Šljunkara usred kupališne sezone i zamuti bistru vodu.Testiranje Šljunkare urađeno je početkom jula, rezultati su pokazali da je voda bakteriološki ispravna za kupanje iako se vlast ogradila i naglasila da je kupanje zabranjeno. A onda je pušteno đubre iz malog jezera…
I oni malobrojni koji sa velikom setom, a zbog decenijske navike, dolaze na jezero Šljunkara da se kupaju, ostali su zgranuti vodom po kojoj plivaju alge, trave, prljavština…iz malog jezera. Jezero je nastalo iskopavanjem šljunka, ima svoj prirodni proces obnavljanja iz podzemnih voda i nekako je uspelo da se pročisti do kristalno prozračne vode. Onda su počeli radovi na malom jezeru, raskopan je kanal koji iz malog vodi u veliko jezero, ozidan je sa obe strane po par metara neki betonski bedem, a sva trava, talog i prljavština na taj način pušteni su u veliko jezero. I sada kada uđete u vodu imate utisak da se kupate u nekoj bari, kakva nije bila ni Crna bara svojevremno dok se u njoj kupalo.
Sav taj besmisleni i ničim opravdani posao, koji je započet u sred sezone, a zbog sramotne nemogućnosti da se ispoštuju obećanja i otvore bazen i kamp, opet je koštao preko deset miliona dinara.
Za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže i postavljanje tuševa opština je izdvojila 3.464.652 dinara, a posao je dobila kovinska firma Prodel Group, osnovana 2020. godine. Istoj firmi isplaćeno je i još oko tri miliona dinara za izradu konstrukcije i pratećih instalacija za gejzir. Pored toga, betoniranje kosine kanala ispod mostića i posipanje kamena na kupalištu povereni su firmi SART Grubić komerc, a vrednost tog posla iznosila je 6.921.600 dinara. Ukupno, više od 10 miliona dinara, odnosno preko 80.000 evra.
Obišli smo radove i iskreno se nadamo da posao još nije u potpunosti završen, jer ono što se da videti zaista opet otvara sumnju da je po sredi neko odlivanje budžetskog novca. Na terenu smo zatekli svega nekoliko novih tuševa, tačnije tri, koji su obmotani zaštitnom folijom, sa kanapom i komadom drveta koji vise sa njega za puštanje vode. Za ove novce trebali bi da rade na senzore, pa kad stanete ispod tuša da voda sama poteče. Duž obale nasumično je nasut šoder, dok je ispod mostića izvedeno relativno malo betoniranje kanala.
Ispod mostića nejasno je zašto je samo parče betonskog bedema postavljeno, a nisu izbetoinirane obe strane duž celog kanala koji od malog jezera vodi do velikog?
Građani će sami proceniti da li ono što vide odgovara ceni koja je plaćena javnim novcem. Posebnu ironiju predstavlja činjenica da se sve ovo radi na kupalištu na kojem i dalje stoji tabla „Zabranjeno kupanje“. Tokom obilaska primetili smo i da su tobogani postavljeni u autokampu, koji nikada nije proradio, počeli da propadaju. Posle četiri godine nekorišćenja, sunce, kiša, sneg i led već su ostavili vidljive posledice, metalna konstrukcija pokazuje znake korozije, a pojedini plastični delovi su popucali. Svuda su trake koje zabranjuju prilaz, ali niko se ne obazire, jer ove zabrane predugo traju, pa se tako uništava i mobilijar, a sve zarasta u korov.
Zamenik predsednice opštine Ratko Mosurović, koji je prethodnih godina često srčano branio projekte na Šljunkari, duguje građanima jedno jednostavno objašnjenje: kako su formirane cene ovih radova i šta je tačno urađeno za više od 10 miliona dinara javnog novca?
Nije sporno da se ulaže u razvoj Šljunkare. Naprotiv, građani žele uređeno kupalište, bar jedno u gradu, i turistički kompleks. Ali kada se za radove koji na prvi pogled deluju veoma skromno, izdvajaju desetine hiljada evra iz budžeta, sasvim je legitimno tražiti potpunu transparentnost, detaljne obračune i jasno obrazloženje svake potrošene budžetske pare.
I da podsetimo avgust je! Sezona prolazi. „Od Svetog Ilije, sunce sve milije“… Čemu će služiti taj gejzir u oktobru, novembru??
Vozići se čuvaju kao mošti svetaca, otkrivaju se tek o praznicima i svečarima, u otvaranje bazena više ne veruju ni oni koji bi po difoltu morali da veruju vlasti, a kamp tek da se ne pominje.
Da parafraziramo onaj vic: samo nahranite svinje i ništa više ne dirajte, jer sve što ste dodirnuli, propalo je!
M, Ljiljanić i V.Živkov
