Stariji pamte da su Dunavom plovile barže i vukle sve što se moglo prevesti, a da predahnu ulazili bi u kovinski Dunavac i tu mirovali danima, neki i zimovali i nije čudo da su ondašnja deca volela da dolaze na obalu ovog rukavca i da se, po nekad, kad je moguće, popnu na šlep. Vladimir Komarica Miler, osmi crtež Kovina iz njegovog sećanja, o kome kaže, kratko, svedeno, skromno:
„Moja generacija je zapamtila vreme kad su na Dunavcu bili teretni brodovi, neke prethodne generacije su gledale kako čamci sa robom plove Ponjavicom. Narednih godina će sigurno biti velikih promena na Dunavcu i okolini, nadam se da će i novim generacijama biti zanimljiv.“
Nove generacije gledaju pontone, priveze za čamce, gledaju male jahte, gledaju Dunavac u kome se više ne kupa, kao što se moglo kupati u vreme kada su u njega ulazile barže.
V. Živkov
