U istom geografskom prostoru u kojem je ovog leta izgoreo ogroman deo zaštićenog prirodnog dobra, poslednjih godina se ubrzano razvija jedan od najvećih vetroenergetskih koridora u Srbiji, a tokom 2023–2026. u njega značajno ulazi kineski državni i privatni kapital. Uzrok požara još nije utvrđen.

Požar koji je prvi put evidentiran 21. jula 2026. godine u SRP „Deliblatska peščara“, zahvatio je više od desetine hiljada hektara, govore satelitske mape. Zvanični podaci još nisu objavljeni. Sam tok požara, reakcija, intervencija, zakasneli poziv međunarodnoj zajednici, sve vreme u pozadini ove katastrofe bude sumnju da se nešto dešava što nije samo puka elementarna nesreća. Da li je interes kompanija iznad interesa životne sredine i života ljudi? Još jedan razlog za sumnju je činjenica da je Skupština republike Srbije po hitnom postupku u paketu sa 59 drugih tačaka donela izmene zakona koje se odnose na opožarena mesta, sa klauzulom da se može izvršiti prenamena ukoliko je to interes od državnog značaja.

Da li je to scenario koji je predviđen za Peščaru, ne možemo da tvrdimo. Ono što možemo je da iznesemo neke podatke do kojih se dolazi proverom javno dostupnih dokumenata i tekstova.

Hronologija požara od 21. jula, beleži potom 23; 26; 30; 03. sve dok 05. avgusta više nije moglo da se zataškava. A da se zataškavalo pokazuju i činjenice da se o požaru malo ili nikako govorilo. Samo su upozorenja dolazila od vatrogasnih jedinica na terenu ili od stranica poput Fireguard Romania.

Kada je 07. avgusta požar u Peščari krenuo na naseljeno mesto Šumarak, Vlada Republike Srbije dostavlja Skupštini predlog izmena Zakona o planiranju i izgradnji. Dok je na terenu sve očiglednije da se požar neće staviti pod kontrolu, konačno se 21. avgusta traži pomoć, 22. avgusta VJT saopštava da pokreće istražne radnje o licima koja iznose dezinformacije, ali onda, 26. avgusta, potpuno neprimetno, nadležni skupštinski Odbor predlaže amandman. U tom momentu u Srbiji gori i do 40 požara. U Zakon ulazi poseban amandman o požarom uništenom ili zahvaćenom zemljištu. Poslednjeg dana avgusta, na terenu su još dežurne službe, vatrogasne jedinice međunarodne zajednice, ali Skupština izglasava Zakon o planiranju i izgradnji sa spornim stavom kojim se čini izuzeće nad opožarenim zemljištem. Zakon stupa na snagu dva dana kasnije.

Peščara ruža vetrova

U neposrednom okruženju Peščare godinama se razvija izuzetno veliki energetski koridor, a u njega su u periodu 2023–2026. ušle i velike kineske kompanije.

Prema dostupnoj dokumentaciji i okolnim meštanima dobro poznatim činjenicama, Peščara nije izolovana od vetroenergetskih projekata. Na njenim obodima ili u relativno neposrednoj blizini nalaze se ili se planiraju: Čibuk 1; Čibuk 2; Alibunar 1; Alibunar 2; Banat 2; Banat 5; Vetrozelena.

Jedna analiza koja je objavljena posle požara naziva to praktično„energetskim prstenom“ oko Peščare.

Vetrozelena — čija je, zapravo?

Pored drugih kompanija u održivoj energiji poslednjih se godina pominje Vetrozelena, kao vlasnik projekta vetroparka na području Pančeva. Nije pronađen dokaz o direktnom državnom kapitalu Republike Srbije za izgradnju, ali je država kroz aukcijski sistem, tržišnu premiju i državnu elektroprivredu obezbedila važan deo regulatornog i komercijalnog okvira projektu.

Vetrozelena je na aukciji dobila 210 MW, iako je projekat oko 291–300 MW. To znači da nije ceo kapacitet pod istim režimom podsticaja. Dakle: 210 MW → tržišna premija dok preostali kapacitet nema isti tretman kroz tu konkretnu aukciju. Mehanizam funkcioniše tako da proizvođač prodaje struju na tržištu, a ako je referentna tržišna cena niža od aukcijske cene, sistem podsticaja pokriva razliku prema pravilima mehanizma.

Kinezima vetroparkovi, državi kredit

Ministarstvo finansija Srbije ima zvanično objavljen kreditni aranžman u iznosu od 203.400.928 evra između Republike Srbije kao zajmoprimca i Bank of China Serbia , odnosno Bank of China Limited Hungarian Branch kao zajmodavca. Taj ugovor je potvrđen zakonom i objavljen u „Službenom glasniku RS – Međunarodni ugovori“ br. 1/2022.

Ovo samo potvrđuje da je Srbija tokom ovog perioda uzimala kredite od kineskog finansijskog sistema, ali ne dokazuje da je postojala uslovljenost niti dogovor o ustupanju prostora kineskim kompanijama za vetroparkove.

Prema podacima koji potiču iz APR-a i aktuelnog registra kompanije,Vetrozelena d.o.o. Beograd osnovana je 2019. godine, kao vlasništvo kompanije CWP Europe iz Luksemburga. PowerChina Resources iz Luksemburga, takođe, 2023. godine kupuje 51 odsto kapitala, dok CWP Europe iz Luksemburga zadržava 49 odsto. No, dve godine kasnije, upisana je u APR registar promena vlasništva 17. decembra 2025. godine, kada CWP Europa ostaje na svega 10 odsto, a Carren Holding Corporation Limited iz Hong Konga kupuje 39 odsto Vetrozelene. Po dostupnim informacijama CHC Limited je deo kineskog državnog investicionog fonda.

Analizom dostupne dokumentacije pokrajinskih institucija pokazuje se da je infrastruktura za priključenje Vetrozelene povezana sa Čibukom 1 u Mramorku, odnosno sa područjem neposredno uz Deliblatsku peščaru. To znači da nije reč samo o nekom dalekom projektu kod Pančeva.

U januaru 2026. objavljeno je da je kineska državna kompanija Dongfang Wind Power potpisala ugovor za isporuku 48 vetroagregata za Vetrozelenu.

Ukupna vrednost projekta je oko 495 miliona evra, a svaka turbina treba da ima snagu 6,25 MW.

U junu 2026. kineski SANY Renewable Energy zvanično je započeo izgradnju vetroparkova Alibunar A i Alibunar B. Ukupna snaga: 168 MW. Ukupna investicija: oko 240 miliona evra. Planirano je 40 kineskih vetroagregata. Lokacija: prostor Deliblatske peščare. Kineska strana kupila je 90 odsto udela u projektu Alibunar, dok je 10% ostalo kod WV International.

To znači da je tokom 2026. godine, iste godine kada je izbio požar, kineski kapital ušao direktno u vetroenergetsku infrastrukturu južnog Banata.

Dokumenti kojima se štite interesi

Komisija za zaštitu konkurencije Srbije donela je zaseban predmet pod nazivom: Carren Holdings Corporation – PCR Energy – CWP Europe – Vetrozelena, sa datumom 31. januar 2025.

Urađena je i strateška procena uticaja kao deo energetske strategije Srbije u kojoj se navodi da su kod vetroparkova Čibuk, Kovačica i Alibunar 1 već utvrđeni uticaji na određene vrste ptica i slepih miševa.

Za Čibuk je posebno navedena blizina Deliblatske peščare.

A dokument čak pominje i mogućnost požara u električnim instalacijama vetroparkova kao jedan od potencijalnih rizika.

Power China u projektu metroa

Vlada Srbije je 2019. potpisivala sporazume sa Power Construction Corporation of China za infrastrukturne projekte, uključujući Beogradski metro i obilaznicu, teretnu železnicu. (izvor Government of Serbia )

A u 2023. Narodna skupština beleži ugovore i anekse u kojima je: Republika Srbija, Ministarstvo finansija

bila finansijer,investitor ili naručilac, a Power Construction Corporation of China izvođač. ( izvor parlament.gov.rs)

dakle, PowerChina je već imala duboke ugovorne odnose sa državom Srbijom pre nego što je ušla u Vetrozelenu.

Hronologija činjeničnog stanja

Podaci koje smo prikupili pretraživanjem javno dostupne dokumentacije ukazuju na prisutnost kineskih investitora i očiglednu spremnost državnog vrha Republike Srbije da im se izađe u susret.

Posle mesec ipo dana požara, posle sleda događaja i brojnih javno iskazanih sumnji, postavlja se logučno pitanje: zašto je zakon kojim se omogućava prenamena opožarenog zemljišta donet tako ishitreno i bez znanja javnosti?

Nama se nameće i pitanje zašto niko od poslanika opozicije nije javno istupio i reagovao kada je predlog amandmana podnet? Zašto niko nije istupio kada je izglasan zakon? Reagovale su tek NVO.

O uzroku požara mogle bi da svedoče kamere za video nadzor nad Peščarom, osim one koja je na volšeban način izgore sa vrha osmatračnice. Da li su pretpostavke piromanstva samo puko nagađanje ili je i Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić dobio neke informacije, trebalo bi da takođe pokaže istraga koja će, nadamo se uslediti. Kako god, iz eko pokreta, nevladinih organizacija i zborova građana poručuju da neće dati da se prenameni zemljište Deliblatske peščare.

Violeta Živkov