| Čitamo zajedno odlomke iz knjige naše sugrađanke i književnice Olgice Marinković. Njena knjiga „Jelena“ predstavljena je i u Kovinu, a mi u ovom kutku našeg lista prolazimo kroz izbor njenih tekstova iz knjige Lice od leda, inspirisane Estonijom gde sada živi naša. Ali, ekskluzivno, i kroz neke neobjavljene delove. Svi koji žele da kupe neku od njenih knjiga, sa potpisom autorke, mogu to da učine putem whatsapp naloga na broj: +381 63 77 07 956 |
…Splet objektivnih okolnosti naterao me je da još jednom promenim stan. Da, stan! Stav, tvrdoglavo i na svoju štetu, i dalje ne menjam. Dakle, četvrta adresa za tri estonske godine. Oborila sam sve standarde i rekorde kad su selidbe u pitanju.
Potraga za stanom bila je uobičajeno naporna i rizična, ali sa bogatim iskustvom iza sebe, junački sam odrađivala susrete sa brokerima, obilaske, divljenja, eskiviranja, odbijanja i presabiranja utisaka posle napornog „radnog dana“. I konačno, posle mesec dana, kada sam počela da gubim nadu u svoj novi projekat, pojavio se oglas koji je nudio stan sa potrebom za preuređivanjem i prilagođavanjem, ali ja imam mnogo slobodnog vremena, pa sam ga prihvatila kao izazov. Osim toga, na poslednjem je spratu što mi garantuje mir i tišinu. I mogućnost da se zlobno revanširam za sva prethodna bosonoga tabananja i „skakutanja“ po mozgu.
Susret sa gazda Janusom bio je iznenađujuće prijatan i srdačan. Dozvolio mi je da se „razmašem“ i izmenim lični opis njegovog nekadašnjeg porodičnog gnezda, da farbam, krečim, premeštam, izbacujem, dodajem. A onda, kao da je hteo da mi pokaže i nešto utešno lepo što ne podleže restauraciji, odveo me je do dva francuska balkona očekujući moje oduševljenje, ushićenje, ekstazu možda. Teatralno je prišao grdosiji i, u stilu cirkuskog najavljivača, izgovorio: This is French balcony! Kako se moj izraz lica nije promenio, on je počeo da veze nešto o Šekspiru, o Juliji i romantici. Požurila sam da pokažem divljenje za slučaj da mu padne napamet recitovanje ili nešto slično, u ovom trenutku više nego prozaično…
