U Kovinu je pre i za vreme rata radio dr Kosta Knežević, kao mlad opštinski lekar koji je u velikoj meri uticao na formiranje kovinske bolnice 1924. godine. U uslovima ratnih nestašica i velike inflacije, njemu je 1918. godine povećana naknada za dnevne kućne posete na tri krune, a za noćne kućne posete na šest kruna. Kao lekar i ugledan čovek Kovina, Kosta Knežević je 1917. godine izabran i za člana Školskog odbora u kovinskoj školi.
Godine 1918. došlo je do promene država i zapadni Banat je pripao Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Na taj način Kovin je prestao da bude varoš na granici i njegov položaj se u znatnoj meri promenio. Pošto Kovin nije bio granična varošica, a granica nove jugoslovenske države nalazila se kod Vršca, izgrađena kasarna je posle 1918. godine izgubila svoju funkciju. Tokom zime 1918/19. godine u kasarni su boravili pripadnici francuske kolonijalne divizije generala Faurea, po nacionalnosti Zuavi, koji su u nedostatku štala držali konje po sobama uništavajući ih. Beskućnici i sirotinja iz Kovina i okoline stanovali su godinama u prostorijama bivše kasarne. Zgrada napuštene kasarne trebalo je posle rata da se sruši, a od materijala da se gradi zgrada opštine u Smederevu.
Dr Kosta Knežević podstakao je osnivanje bolnice za duševne bolesti u Kovinu. On je dr Lazara Markovića, načelnika Sanitetskog odeljenja Narodne uprave za Banat, Bačku i Baranju, upoznao sa svojim predlogom da bi zgrade u „jeger” kasarni, koje propadaju, mogle bile mesto za smeštaj duševno obolelih lica sa raznih strana nove jugoslovenske države. Ministarstvo zdravlja prihvatilo je ovaj predlog jer u Kraljevini SHS nije bilo dovoljno prostora za smeštaj duševno obolelih lica. Dr Kosta Knežević podneo je referat u kojem je detaljano opisao stanje i kvalitet zgrada bivše austrougarske kasarne.
Veliki rat (1914–1918), gusta frekvencija umiranja na frontovima, ali i od zaraznih bolesti na kraju rata (od španske groznice), strah, neizvesnost i ratne traume povećavali su stepen duševnih oboljenja u Evropi, pa i u novoosnovanoj Kraljevini SHS. Jugoslovenska država je za dva miliona dinara otkupila zgrade kasarne od Torontalsko-tamiške županije i 11. marta 1924. godine zgrade kasarne postale su vlasništvo države, odnosno pravno su uknjižene. Kasarna je imala svoje duboke bunare, svoj vodovod, a Kovin je imao struju od 1913. godine. Pozicija Kovina koji je bio deo Panonske nizije a gravitirao je i prema Srbiji, komunikacija Dunavom, kao i blizina Beograda učinili su se pogodnim za osnivanje ustanove ovakvog tipa. (Željko Rodić, Srđan Milovanović, „Istorijat specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti ’Kovin’ u Kovinu”, Enagrami, br. 37, Beograd 2015, 90, 91.)
Prvi bolesnici i lekar došli su u Kovin 16. jula 1924. godine i smestili su se u ruinirane zgrade bivše austrougarske kasarne. Na čelu nove Državne bolnice u Kovinu našao se dvadesetsedmogodišnji lekar dr Ante Marić, koji je došao sa nekoliko bolničara i 50 pokretnih, mirnih i za rad sposobnih bolesnika (25 muškog i 25 ženskog pola).
Priredila K.Bogunović
Veoma zanimljivo i vredno znati! Kao skorašnja gradjanja Kovina, važno mi je da saznam ovakve vrednosti istorije nastajanja institucija u Kovinu!
Veoma cenim ovu objavu i podsećanje na početke kovinske bolnice i njen human cilj. Lepo je videti da se vrednosti brige i dostojanstva za pacijente i danas neguju. Hvala autorki na ovako predivnoj objavi i deljenju interesantnih činjenica u vezi s Kovinom.🩷