Profesor u radnom kabinetu sa nobelovcem Peterom Handkeom i sinom Miodragom 6. septembra 2000.
Piše i besedi profesor Dejan Kreculj
Mnogim Kovincima ostali su u sećanju susreti sa sugrađaninom sa kojim je bilo lako započeti razgovor, koji je uvek krasilo uvažavanje, spremnost da sasluša, a da ne nameće svoje stavove. Skromnost je osobina velikih, a bio je profesor doktor filozofije, akademik.
Na današnji dan, 8. avgusta 1927. godine rođen je srpski i svetski filozof, univerzitetski profesor, akademik Dejan Pavlov Kreculj, u banatskom selu Mramorak, kod Kovina kao stariji sin Pavla i Zlate rođene Petrović. Kao desetogodišnjak preselio se sa roditeljima u Pančevo gde je nastavio školovanje. Sa 17 godina otišao je u partizane i priključio se borbi protiv fašizma. Ranjen je u borbi krajem Drugog svetskog rata. Srednju školu je završio u Pančevu 1946. i sledeće upisao Filozofski fakultet u Beogradu. Posle rezolucije Informbiroa 1948. kao student angažovao se protiv Josipa Broza Tita i bio prisiljen da emigrira. Vojni sud osudio ga je u odsustvu 1949. na smrt streljanjem, trajan gubitak građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine. Kao politički emigrant živeo je od 1948. do 1991. godine.
Doktorirao je filozofiju 1969, na Sofijskom univerzitetu. Bio je zamenik direktora Instituta za savremene socijalne teorije Bugarske akademije nauka, profesor, rukovodilac u Bugarskom filozofskom društvu i naučni sekretar u Predsedništvu Međunarodne federacije filozofskih društava; dugogodišnji urednik časopisa Filozofska misao; sarađivao je u više časopisa u zemlji i u svetu. Bio je učesnik na brojnim međunarodnim naučnim skupovima širom sveta i naučni sekretar međunarodne Federacije filozofskih društava u Beču, Bernu, Parizu, član izvršnog komiteta svetskih kongresa filozofije u Beču, Varni, Diseldorfu i Montrealu.
Bio je član Bugarske akademije nauka i redovan član Međunarodne akademije u Kijevu, direktor Instituta za politička istraživanja i modernu društvenu teoriju pri Bugarskoj akademiji nauka. Bio je osnivač Konventa za evropsku filozofiju i istoriju pod pokroviteljstvom UNESKO-a, član Evropskog udruženja za
istraživanje mira i gostujući profesor na mnogim univerzitetima širom sveta. Govorio je ruski, bugarski, nemački, engleski i latinski jezik.
Po ukidanju smrtne presude 1991. vratio se u Srbiju gde je deceniju kao direktor vodio Institut za strategijske studije i razvoj „Petar Karić”, pri Univerzitetu „Braća Karić”.
Autor je više od 500 naučnih publikacija na 25 jezika u Evropi, Americi, Aziji i Africi. Pomenimo dela: The
Future of Philosophy, New Delhi; Filosofiя, nauka, ideologičeska borba, Sofiя; Homo filosofikus pred
ambisom postmodernog haosa i globalizacije, Beograd.
Profesor Kreculj bio je vanserijski intelektualac, čovek visoke inteligencije, briljantnog uma, široke erudicije, ujedinjene sa velikom emocionalnošću, i beskrajnom dobrotom. Bio je veliki pedagog i učitelj. Vrlo lako je uspostavljao sa mladim saradnicima blizak odnos, pun poverenja i poštovanja. Njegov najveći dar bio je što je umeo da voli ljude i oni su mu tu ljubav uzvraćali.
Umro je u Pančevu, 2. jula 2003. godine gde je i sahranjen na starom pravoslavnom groblju ispraćen od porodice, brojnih kolega, studenata, javnih ličnosti, prijatelja i poštovalaca.
Sećanje na strica u video snimku Dejana M. Kreculja, profesora emeritusa
