Kovin u fokusu: piše i seća se profesor Dejan Kreculj
30. 11. 2024. – Pčelarstvo u Kovinu ima dugu tradiciju. Prvi pisani trag o pčelarstvu potiče iz 1429. godine, kada je ugarski kralj Sigismund oslobodio stanovnike Kovina plaćanja poreza, osim obaveze da predaju dve cente voska kraljevskoj riznici. Za vreme turske vlasti, Kovin je postao poznat po izvozu voska. Dvorski ratni savet je 1764. godine podstakao pčelarstvo u Graničarskoj oblasti naredivši svakoj opštini da obezbedi prostor za pčelinjak i gaji biljke pogodne za ishranu pčela. Graničarska komanda kontrolisala je kovinske pčelinjake, a pčelari su dobijali premije. Iako je pčelarstvo kasnije stagniralo, posle 1860. godine je ponovo procvetalo, uz podršku u vidu subvencija, osnovana su društva pčelara za plasman meda, voska i nabavku pčela. Pčelarska zadruga u Kovinu nastavila je da radi i nakon Drugog svetskog rata, a 1954. godine zabeleženo je 500 aktivnih pčelara u kovinskom srezu.
Među najstarijim fotografija kovinskih pčelara je snimak nepoznatog autora koji je kupljen na aukciji budimpeštanske aukcijske kuće “Darabanth Philatelic and Numismatic Auctions Co. Ltd.” sa tekstom na mađarskom i nemačkom jeziku “Karacsay Sándor méhese Kevevára (Temesmegye), Bienenstand des Alex. Karacsay in Kevevára (Com. Temes. Südungarn).” ili “Pčelinjak Šandora Karačaja, Kovin”. Pčelari će primetiti da se radi o stacionarnom pčelinjaku lisnjača velikog formata, a koliko je pčelarstvo već tada bilo razvijeno govori i podatak koji sam saznao od starih pčelara da je postojala veličina saća “Deliblatska mera”, negde bliska polovini formata pološke.
Uz više uspona i padova pčelari su se okupljali u Društvu pčelara “Peščara”, čiji je rad početkom ovog veka obnovljen. Bilo je to vreme intenzivnog rada, okupljali smo se iz Kovina i svih mesta opštine svake nedelje u zimskim mesecima na druženju i razmeni iskustava, organizovana su i predavanja, moja emisija subotom na Radio Kovinu “Dobro jutro pčelari” bila je slušana i od nepčelara, a neke je i privukla ovom lepom hobiju. Od stručnih aktivnosti pomenuću samo više predavanja vrsnih pčelara i akademskih profesora u prepunoj sali Šećeranskog kluba, dva izuzetno posećena i kvalitetna Susreta pčela Deliblatske peščare na Čardaku, redovan odlazak na sajam pčelarstva na Tašmajdanu, odlazak drugim društvima pčelara u goste i prijem gostiju, promocija prve digitalne pčelarske knjige u Jugoistočnoj Evropi u kovinskoj biblioteci i mnogo toga.
Moj ulazak u pčelarstvo bio je veoma rano, što se vidi i na porodičnoj fotografiji gde sam u majčinom naručju sa rođacima u obilasku pčelinjaka. Bio je to deo mojeg interesovanja za prirodu, a potom i pčelinjak sa tridesetak košnica, koliko je moglo da se, uz sve ostalo, neguje i opslužuje. Raduje me što je ovaj lepi hobi prihvatilo dosta mladih Kovinaca pa često nailazim na raznim mestima nizove košnica. Želim im, kako je pčelarski običaj da se kaže, medno!
