Kovin u fokusu:Park za kraljicu Sisi Habzburšku

Piše i seća se profesor Dejan Kreculj

Veliki neizgrađeni prostor s desne strane glavnog puta, potonje ulice, idući od Dunavca oduvek je bio prazan. Vremenom, tu je formiran trg kao administrativno i kulturno-prosvetno jezgro grada, na kome je nikao park. Za vreme Ugarske kraljevine, u sastavu Austrougarske carevine, osmišljen je park koji je ulepšavao grad. Mada na maloj površini, uzor mu je bio park kraljice Elizabete u Gedeleu, u centralnoj Mađarskoj (Erzsebet Kiralyne Park, Gödöllő, kraljice Sisi Habzburške), pa je poneo njeno ime kao park princeze Elizabete. Elizabeta Amalija Evgenija, carica Elizabeta Bavarska, bila je supruga cara Franca Jozefa I i jedna od najpoznatijih ličnosti toga doba, poznata po svojoj lepoti, slobodoumlju i tragičnom kraju, ubijena je 1898. godine u atentatu u Ženevi. Bila je inspiracija za mnoge priče i legende, a njena popularnost učinila ju je simbolom epohe, pa je u Gedeleu iste godine podignut njen memorijalni park, a i skromni kovinski potom.

Osnovna staza parka bila je u formi krsta sa dijagonalama, sa centrom gde su se ukrštale, a sa suprotne strane od puta bio je muzički paviljon.

Staza u parku prema Sreskom načelstvu

Sećam se da je ovaj park bio mesto mojeg odrastanja i mnoge dece iz okoline, posebno što je tu bilo i letnje dvorište. Na kraju staze prema letnjem dvorištu, kojom skoro nikada niko od odraslih nije išao, bio je prostor gde su se igrali klikeri, a malo dalje prema Surduku, na početku pošljunčene ulice bilo je po par cigala sa obe strane koje su imale ulogu golova i, u oblaku prašine koji smo podizali, igrao se fudbal, zapravo svi smo jurili za loptom.

Veliko interesovanje krajem šezdesetih godina pobudilo je arheološko iskopavanje, od sredine prema Dunavcu, kada je centralni deo bio ograđen, ali je to još više podsticalo našu radoznalost. Bili smo iznenađeni kada su nam rekli da je tu zapravo bilo groblje još od antičkog doba, malo podalje od tvrđave u vremenima kada su harale zaraze. No, arheolozi su otišli i vratili nam naš park. Dijagonalna staza od glavne ulice prema sudu bila je uvek prečica za bicikliste koji su išli do suda i u Srpsku ulicu.

Očigledna nastava biologije sa profesorom Stojiljkovićem

Sve ima svoj vek, pa i drveće, tako da je polovinom sedamdesetih godina urađena njegova detaljna rekonstrukcija, no mi smo se tada već odselili. Novi oblik park je zadržao do danas, obogaćen mobilijarom i tartan stazom, a prava je blagodet za mališane u predškolskoj ustanovi koje gledam kroz prozore škole kako bezbedno, daleko od saobraćaja, koriste svaki pogodan trenutak da budu na suncu i vazduhu.

Da, sada su tu neki novi klinci; želja mi je da ovim sećanjima otrgnem od zaborava vreme i mesta kakva su bila kada smo mi bili ti neki klinci.

Podeli vest:
5 2 votes
Oceni
guest
0 Komentari
Oldest
Newest Most Voted
Inline Feedbacks
View all comments