Kovinski most ulazi u dvogodišnju rekonstrukciju. Banat i Moravska dolina moraće malo da uspore komunikaciju

Naslovna fotografija Boža Petrović, lađica za Smederevo

JP „Putevi Srbije” raspisao je tender za obnovu Kovinskog mosta na Dunavu, prema Smederevu. Rok za prijavu izvođača ističe 29. januara. Radovi na mostu izvodiće se gotovo na celoj dužini od 1.424,4 metra. Širina kolovoza ostaće ista – 8,5 metara sa dve saobraćajne trake i dve pešačke staza široke ukupno 175 centimetara, koje će od kolovoza odvajati kameni ivičnjaci i zaštitna ograda. Rok za završetak je dve godine, odnosno 730 kalendarskih dana. Vrednost radova procenjena je na 1,56 milijardi dinara, što je nešto više od 13 miliona evra.

Radovi na mostu svakako će usporiti saobraćaj preko njega, a na to će morati da se pripreme svi oni koji imaju potrebu da putuju ovom trasom. Procenjeno je da je blizu milion ljudi usmereno na ovaj most. Najviše će osetiti meštani Kovina i Smedereva, no neće im biti prvi put.

Most je poslednji put popravljan 2006. godine, a pre toga je na dva mesta srušen u Dunav u bombardovanju 1999. godine. Te godine ponovo se vratila skela između Smedereva i Kovina, kao decenijama ranije, odnosno pre nego je Kovinski most izgrađen i pušten u saobraćaj 1976. godine. Na sreću, most je obnovljen do kraja te iste 1999. godine.

Dva susedna grada vekovima na levu i desnu stranu moćne reke razdvaja Dunav, koji je bio i prirodna granica za mnoge osvajače. Na njegovim su se obalama gradila utvrđenja, susretale vojske i carstva, ali je prirodna usmerenost panonske ravnice prema Moravsko -Varadarskoj dolini i dalje prema Egejskom moru, uvek iznova davala ideje o gradnji mosta.

Na „sveznajućoj“ stranici Wikipedia o gradnji mosta piše:

„U jesen 1902. godine delegacija smederevskih privrednika je otputovala u Kovin na pregovore o izgradnji mosta, a sve planove prekinuo je Prvi svetski rat. Tri godine po okončanju rata, izaslanici Kovina i Smedereva se opet sreću i osnivaju Agitacioni odbor za izgradnju mosta. Postavljeni su i kesoni u cilju ispitivanja dunavskog dna, ali para za tako skup poduhvat nije bilo. Između dva rata veza između Smedereva i Kovina održavana je brodićem „Kovinka” koji je bio vlasništvo Ludviga Englera.

Stvar se sa mrtve tačke pomerila tek nakon Drugog svetskog rata 1968. godine kad je na inicijativu predsednika SO Smederevo, Milutina Mike Cvetkovića, održan sastanak sa predsednikom SO Kovin, Životom Antonijevićem, i njegovim saradnicima. Upućeno je pismo Vladi koja je dala zeleno svetlo, a osnovan je Međuopštinski fond za izgradnju mosta. Glavni posao je poveren Mostogradnji. Po predračunu iz 1972. godine, čitav posao je trebalo da košta nešto manje od 150 miliona dinara, ali se račun, na kraju, popeo na 344 miliona tadašnjih dinara. Na kredit je kupljena i čelična konstrukcija od mađarske firme Ganc Mavag.[2] Izgradnja most je svečano započeta 13.10.1973. godine, a završena 26. novembra 1976. godine u 11 sati pre podne. U mostu je ugrađeno 5.200 tona čeličnih konstrukcija, 350.000 zavrtnja, preko 12.000 kubnih metara betona, 1.020 tona armature i 31 tonu žice za prednaprezanje. Oslanja se na 19 stubova, dugačak je 1.435, a širok 12 metara

Kovinski most — Википедија (wikipedia.org)

Kada su neki mediji preneli da je raspisan tender za rekonstrukciju kovinskog mosta, na fejsbuk stranicama reagovali su oni koji pamte godine kada je most građen. Tako je Kovinka Vesna Tasić napisala:

„Farba se još nije osušila kad je pušten. Most je izgradila Mostogradnja Novi Sad. Naziv mu je Bratski most, otvoren je 29.novembra. Po završetku mosta, prešli su u Novi Sad i napravili drugi most na Dunavu. Sve godine gradnje radio je moj otac u Mostogradnji Novi Sad.“

Marko Blagojević podseća da je most pušten 25. novembra te 1976. godine, uoči Dana Republike. Most je otvorio tadašnji političar Dušan Čkrebić, a glavni inženjer bio je Stojanović (imena se ne seća).

–Njegova supruga Dragica Stojanvić mi je poklonila SEIKI 5. I oduvek se zove kovinski most koji povezuje dva bratska grada Kovin i Smederevo, insistira na imenu Blagojević.

A Đurica Gligorijev potvrđuje da je bio 25. novembar i dodaje:

-Pored predsednika obe opštine (Kovin, Radmilo Buha) bio je prisutan i Draža Marković. (Stariji sugrađani se sećaju veoma aktivnog srpskog političara u vladi SFRJ, zahvaljujući kome, tvrde mnogi., Smederevo je i dobilo železaru, prim K.I.)

Koliko je most na Dunavu između Banata i Moravskog kraja važan i sastavni deo života ljudi na obe strane, govore i podaci da se sa posebnom setom i blagošću mnogi sećaju dana kada je most otvoren. Pamte da je bilo jako hladno, da su đaci došli iz škole, da su radnici izašli sa svojih radnih mesta i to ne zato što su baš morali, već je svako želeo da vidi konačno to čudo od kilometar ipo koje će ih spasiti čekanja na lađicu ili skelu na vetrovitom Ibriforu.

Slično je bilo i tri decenije kasnije, kada je pred kraj 1999. godine pušten obnovljeni Kovinski most. Tih osam meseci, od aprila kad je srušen, do decembra kad je završena obnova, ponovo je radila skela, a đaci su znali i pešice preko gasovodnog mosta da se upute u školu u Smedreveo.

I zato je onima koji žive s leve i desne obale Dunava, važno da je njihov most u dobrom stanju i da preko njega mogu kad god im duša zaište. Dve godine je dug period, videćemo kako su ga zamislili oni koji će se prihvatiti posla njegove rekonstrukcije.

V. Živkov