Dušica Radenković, učenica VII-1 razreda Osnovne škole „Sava Maksimović“ iz Mramorka, po četvrti put uzastopce, prošla je selekciju svojom pričom i ponovo je njena priča u zbirci tekstova „Cvrčak i drugari 6“.
Ovoga puta tema je bila „Želim da…“
Na 14. Festivalu dečijeg stvaralštva „Cvrčak i drugari“ u Temerinu, u Kulturnom centru „Lukijan Mušicki“ posetioci su imali priliku da odgledaju tri predstave, jedna od njih bila je „Crvenkapa influencerka i Vuk vegan“ i priču o narkomaniji „Nedostajem samoj sebi“ po tekstu Đurđe Lili Horvat iz Temerina.
Mramorak je oduvek mogao da se pohvali dobrim srbistima, recitatorima, malim piscima, tako da je tu tradiciju nastavila i Dušica, skupljajući tako priznanja i materijal za neku možda svoju buduću knjigu.
Čestitamo!
Sa velikim zadovoljstvom objavljujemo njenu priču jer ona nosi poruku koju odrasli treba da poslušaju i poštuju kao želju budućnosti.
Želim da….
Želim da svet bude mesto na kome se ljudi mogu osećati bezbedno.
Stalno se pojavljuju novi ratovi, ljudi umiru, ostaju bez kuća. Svet treba biti mesto na kome osećaš mir, slobodu, a ne da smo uvek pod nekim strahom.
Volela bih da se ljudi više razumeju. Često mi se čini kao da svi nekud žure i zaboravljaju da zastanu, saslušaju i pruže ruku jedni drugima.
Volela bih da ljudi manje osuđuju, a više pokušavaju da shvate svoje greške i slabosti. Treba imati na umu da nismo svi savršeni.
Bilo bi lepo da se ljudi češće druže.
Zaboravljamo posećivati naše najmilije, stalno odugovlačimo, sve dok ne bude kasno. Svi se sad dopisujemo, družimo preko telefona, i to da odeš da se prošetaš s nekim, lice u lice, gubi svoju draž.
Želim da ljudi imaju hrabrosti da uvek budu svoji. Nije lako reći ono što misliš i stati iza svojih odluka, ali verujem da je iskrenost prema sebi najvažnija.
Želim da ne odustajemo kada naiđu prepreke jer, nismo jedini u tome.
Pored toga, želim da naučim da cenimo ono što imam. U brzini svakodnevnog života, često zaboravljamo da budemo zahvalni na malim stvarima, kaoo što su porodica, prijatelji i trenuci sreće.
I na kraju, želim da živim život na koji ću biti ponosna.
Želim da se sećam lepih trenutaka, ali i onih teških koji su me naučili važnim životnim lekcijama.
Verujem da se sve velike promene rađaju iz jedne jednostavne rečenice—Želim da…
