Kulturno umetničko društvo Mramorak svojim sugrađanima i publici priredilo je pravu Novogodišnju čaroliju, koncertom i prezentacijom onoga što su kroz svoje sekcije radili u ovoj godini. Osim nastupa folklornih ansambala, u holu Doma kulture u Mramorku bili su izloženi radovi foto sekcije, sekcije veza, sekcije kulture ozelenjavanja i čišćenja sela , bilo je i domaćih kolača, slatkiša i slaniša, a sve uz iskreno i spontano obraćanje publici.
Godišnji koncert KUD Mramorak na scenu je izveo sve ansamble, od najmanjih do onih rekreativnih, kao i mušku pevačku grupa koja uspešno nastupa na smotrama i festivalima. U večeri čarolije nastupio je i bračni par Damnjanović Zantvork, Milica i Joris, koji su Mramorčani tek poslednje dve godine. U duetu koji su otpevali, uz Jorisovu gitaru pokazali su da su višestruko talentovani, da nisu samo ekolozi i aktivisti. Milica je napisala pesmu o mramoračkim dudovima, koja je u saradnji sa decom iz dramske sekcije izrecitovana tokom večeri.
Slađana Radenković, jedna od pokretača sekcije Kultura uređenja sela, „podnela je izveštaj“ o tome šta su sve kao volonteri uradili na raznim lokacijama ( tekst https://kovinskeinfo.rs/kultura-uredjenja-sela-sekcija-posle-koje-na-mestu-deponije-nicu-sadnice-voca/ )
Uz hitre noge igrača i pune muške glasove pevača, uz poruke koje osnažuju, udružuju i ujedinjuju, veče je proteklo u prijatnoj atmosferi. Posebna zahvalnost upućena je predsednioci KUD-a Kristini Vujičić bez koje se ni sekcije ni igrači ne bi okupljali. U ovoj novoj upravi ima puno želja i i energije da se radi u svim pravcima. Na kraju su posetioci upućeni da uzmu sadnice koje doniraju članovi sekcija, a koje mogu da se posade bilo gde, važno je da drvo raste. Članovi sekcija su svoje radove poklanjali na svim štandovima, a ukoliko je neko želeo mogao je da ostavi donaciju za njih. Onako kako to rade tokom svojih okupljanja, uradili su i te nedelje uveče, u Novogodišnjoj čaroliji.
V.Ž.
Pesma Milice Damnjanović Zantvort
DUHOVI DUDOVA
Ponekad prošetam ulicama Mramorka
i skoro da mogu da čujem kako šušte:
Duhovi dudova, duhovi dudova, duhovi dudova.
Ponekad pogledam u gole travnjake ispred kuća
i kao da čujem zujanje muva oko zrelih, palih dudinja.
Ali me prekine tišina:
Duhova dudova, duhova dudova, duhova dudova.
Ponekad vidim sjaj u oku Stojana i Jove, kada pričaju
o detinjstvu i uzgoju svilenih buba koje su hranili lišćem sad već
ubijenih dudova, posečenih dudova, nestalih dudova.
Ponekad pogledam sto godina stare slike Mramorčana
naših baka, prabaka, starih ujaka i dedova
i pitam se da li makar oni hodaju u senci
duhova dudova, duhova dudova, duhova dudova?
Leti pomislim na decu koja se u kućama kriju od sunca i vreline
pogledam spržene travnjake i puste ulice
i pitam se da li će buduće generacije Mramorka imati priliku da hodaju u senci
Budućih dudova, budućih topola, budućih hrastova
Ili će šuštanje lišća, utehu i hlad pružati samo
duhovi dudova
